Прошле недеље одржано је редовно заседање СБ ОУН на коме је разматрана ситуација у Босни и Херцеговини (БиХ). Савет је разматрао нови извештај Високог представника у БиХ Валентина Инцка. Овај реферат је заиста несвакидашњи и суштински се разликује од раније представљаних извештаја. Не, антисрпска реторика Инцка је, наравно, остала. Међутим, у извештају се појавио страх и отворена хистерија.

Шта је тако уплашило Инцка?

Као прво, то су разгледнице које су му стигле поштом од грађана Републике Српске (РС). У тим разгледницама Инцку је предлагано да покупи ствари и иде кући. Укупно је стигло више од десет хиљада разгледница, иако се Високи представник осмелио да каже да се ради само о “неколико” хиљада. У двадесет писама, према речима В. Инцка, у садржају су биле претње његовом животу. Сада Инцко не може мирно да спава. Међутим, разлог “преписке” грађана РС са тим делатником уопште није била жеља да се он убије, него жеља да их остави на миру. Јер овај господин тврди да беез његове дозволе Срби у БиХ не могу чак ни своје празнике да празнују.

Као друго, Инцка су уплашили управо ти српски празници. Као што је познато, у РС је одржан референдум о проглашењу 9. јануара као Дана Републике Српске. То је толико растројило Високог представника да је први пут за својих седам година боравка на том положају, он представио посебан извештај-жалбу у СБ ОУН.[1]

Што се тиче хистерије, то је друга посебност новог извештаја В. Инцка. Ако се раније у његовим представкама у СБ ОУН Инцко старао да колико-толико поштује норме уважавања, то последњи извештај изгледа као резултат нервног слома.

Штавише, у интервјуу који је Инцко дао часопису «Wall Street Journal», од 1. новембра текуће године, он је изјавио да западно друштво треба да размисли о свргавању председника Републике Срспке М. Додика: “Он је био нада Запада… Додик гради своју сопствену империју… Западно друштво треба да размисли о његовој смени”. Зар међународни чиновник таквог ранга, чији златни стандард мора бити објективност, непристрасност, неутралност, може себи дозволити овакву врсту изјава?

За време разматрања извештаја Инцка у СБ ОУН, само је делегација Русије скренула пажњу на то да извештај поново не одражава реалност. Поново је организована хистерија у односу на Србе у БиХ и изражена симпатија према истинским злочинцима. Тако су претње Сафера Халиловића – међународног злочинца који је оправдан пред МТБЈ – о распиривању рата и уништењу Срба, остале у извештају Инцка без било какве негативне оцене. А сам Халиловић се не назива другачије него као “ратни генерал”.

По резултатима разматрања, СБ је донео нову Резолуцију № 2315. У Резолуцији се “поздравља”, а у стварности санкционише продужетак војне операције Европске уније под кодираним називом “Алфеја” и после новембра 2016. године. Штавише, резолуција дозвољава земљама-чланицама ОУН да предузму све неопходне мере по остваривању и обезбеђењу поштовања анекса 1-A и 2 Дејтонском споразуму. Уосталом, чуле су се и узнемирујуће ноте: резолуција је “опуномоћила” државе-чланице ОУН да “предузму на молбу или “Алфеје” или штаба НАТО, све неопходне мере ради њихове заштите и пружи обема организацијама садејство у остваривању њихових мисија и признаје право како операцији “Алфеја”, тако и присуству НАТО, да предузму све неопходне мере са циљем сопствене заштите од напада или претње нападом”.[2]

Благодарећи залагањима Русије, њихова резолуција је успела да искључи помињање толико болног за Високог представника референдума, а такође и помињање Евроатланских интеграција. Позиција Русије о последњем питању је веома заснована: ако по питању о приступању у ЕУ у БиХ постоји широки консензус, то у односу на НАТО такве сагласности нема. У таквим условима, подржавајући евроатланске интеграције, СБ би наступио у својству провокатора. Само ти компромиси су (на које је, треба отворено рећи, кренула делегација Британије, представљају одговорност за припрему нацрта резолуције о БиХ) и омогућили да Русија гласа за предложени пројекат, о чему је директно говорио представник Руске Федерације на заседању СБ ОУН.[3]

На заседању СБ ОУН само је Русија дала објективну слику о референдуму који је одржан у РС, истакавши да плебисцит, организован по питању који спада у уставну сферу компетенција Републике Српске, ни на који начин не угрожава територијалну целовитост и суверенитет Босне и Херцеговине. Русија је позвала да се не стварају вештачки проблеми.

Руски представник је посебно истакао проблем злоупотребе правосуђа независне државе од стране централних органа. Он је истакао да ауторитет општебосанског правосуђа мора да се изграђује “искључиво на рачун повећања професионализма, непристрасности и ефикасности, завршавању процеса извођења страних стручњака из састава виших судских инстанци, које по дефиницији морају бити националне и независне”.

[1] Специјални извештај по питању спровођења референдума у Републици Српској упркос одлукама Уставног суда БиХ, припремљен од стране Високог представника Генералног секретара ОУН од 21. октобра 2016. године // Документ ОУН: S/2016/911, прилог 1.

[2] Резолуција 2315 (2016) донета од стране Савета Безбедности ОУН на његовом 7803-ем заседању од 8. новембра 2016. године.

[3] «Пре свега одајемо признање британским колегама за конструктиван приступ у току  консултација и спремност да се узме у обзир наша принципијелна забринутост по пројекту резолуције, што нам је дозволило да подржимо данас одлуку Савета Бетбедности о продужетку операције  «Алфеја» // Види документ ОУН: S/PV.7803. С. 12-14.

Прочитај без интернета:
14 гласa