Последњег дана рада Генералне скупштине ОУН у 2015. години донет је читав низ резолуција које је препоручио за прихватање Пети комитет Генералне скупштине. Пети комитет је – финансијски комитет. Од резолуција које ће прихватити тај комитет зависиће да ли ће заживети ове или оне одлуке ОУН.

Једна од резолуција које је прихватила Генерална скупштина ОУН јесте резолуција о финансирању Међународног резидуалног механизма за кривичне трибунале (МРМКТ) – тог најнаказнијег органа који је био формално створен као замена трибунала за бившу Југославију и Руанду, а у стварности је постао нови трибунал који постоји паралелно са њима. Један од циљева стварања МРМКТ јесте била “уштеда финансијских средстава ОУН”. Погледајмо да ли је постигнут тај циљ који су нам наводили као разлог стварања новог међународно кривичног трибунала.

И тако, за 2016-2017. годину ОУН је издвојила за МРМКТ 137 404 200 УСА долара. Овај новац је још морао бити пропоционално распоређен између држава-чланица ОУН.

Ако ту суму упоредимо са финансирањем које је протеклих година добијали трибунали за бившу Југославију и Руанду, онда можемо видети следећу слику:

Ако су 2012-2013 године Међународни трибунали за Руанду и за бившу Југославију добијали 175 и 257 милиона УСА долара, МРМКТ је добио 51 милион. То јест, у поређењу са ad hoc трибуналима, МРМКТ је добио половину буџета трибунала за Руанду.

Током 2014-2015 године трибунали за Руанду и бившу Југославију добили су 80 и 179 милиона долара, а МРМКТ – већ 108 милиона долара. На тај начин је МРМКТ веома повећао свој буџет, добивши више него два пута више новца у поређењу са претходним периодом.

За период 2016-2017. године, трибуналима за Руанду и бившу Југославију одобрена су 2 и 102 милиона долара. А МРМКТ је добио скоро 140 милиона.[1] Та сума премашује за сморо 40% финансирање самог МТБЈ! Добија се интересантна уштеда, зар не? Узгред, занимљива је и цифра од два милиона долара која је намењена финансирању трибунала за Руанду за период, … након његовог затварања![2]

Да додамо да оштро повећање финансирања МРМКТ никако не одговара броју пресуда које је изрекао трибунал. Ако је 2016. године одељење МРМКТ у Арушу донело 100 пресуда, то је 2015. године донело само 80. Током 2014. године одељење МРМКТ у Хагу је донело 90 пресуда и исто толико у 2015. години. На тај начин повећање финансирања не представља последицу активизације рада МРМКТ. Тешко је уопште схватити ради чега МРМКТ тражи за себе таква средства: у овом тренутку у трибуналу нема судских процеса,[3] једино заседају Жалбена већа.

Покушаји да се по сваку цену увећају сопствени финансијски дохоци – представља стари проблем руководства међународних трибунала. Да подвучемо посебно – баш лични дохоци, а не финансирање рада самог трибунала. Ствар долази до директне уцене када органи ОУН одбијају да одобре такве врсте захтева. Ево наводимо пример како уцењује ОУН председник МРМКТ Теодор Мерон.

У свом мадату још док је био и председник МТБЈ, он је покушао да “објасни” непрекидна кашњења приликом испуњења рокова затварања трибунала тиме што наводно из трибунала непрекидно одлазе искусни стручњаци. Наравно, то је лаж, али ствар је у томе што Мерону нико не брани да лаже. Међутим, Мерон предлаже и цену решавања питања. Тако је у свом последњем извештају пред СБ ОУН Мерон написао: “У претходним извештајима о стратегији завршетка рада Трибунал је упозорио о могућим последицама одласка персонала и ради решавања тог проблема предлагао са одобрењем Комисије за међународне цивилне службе да се установи субвенција у вези са прекидом службе која ће се исплаћивати сарадницима који би остали да раде у трибунаку до престанка њихове дужности. После разматрања са Савезом персонала био је припремљен пројекат за увођење те субвенције. Она би била посебно корисна тако што би обезбеђивала финансијску стабилност онима који раде у коморама сарадника средњег и старијег нивоа. То је неопходно како би они остали у трибуналу до затварања њихових предмета, пошто многи од тих сарадника имају и породице и њима је неопходна заштита коју би им могла обезбедити та субвенција. Ипак, без обзира што је Консултативни комитет за административна и буџетска питања одобрио економски оправдане субвенције у вези са прекидом службе, та идеја је одбачена од стране Петог комитета Генералне скупштине (иако се у аналитичким материјалима који су предочени скупштини указивало да ће увођење субвенције омогућити убрзање процеса завршетка предмета, што би у резултату довело до до уштеде средстава)”.[4]

Као што видимо, Мерон изјављује да уколико Пети комитет Генералне скупштине ОУН не подлегне његовим уценама, онда компромиса неће бити – рокови разматарња предмета, а то значи да ће и рокови затварања МТБЈ бити поново померени. И МТБЈ ће постојати онолико колико зажеле њене власти. Просто и јасно. Једино је штета што се и СБ ОУН претвара да не примећује ту уцену. Посебно у позадини испуњења његових захтева. Исправљајући “тврдоглавост” свог петог комитета. Организација уједињених нација је у коначном резултату увећала финансирање МРМКТ и приде – то увећање неколико пута премашује све “субвенције” које је тражио Мерон…

[1] Цифре се приводе у складу са извештајем председника МРМКТ Т. Мерона у СБ ОУН (Документ ОУН S/2015/896, с. 23-24).

[2] Међународни трибунал за Руанду завршио је свој рад 31. децембра 2015 године и на тај начин прекинуо своје постојање.

[3] Захтев за расподелом тих огромних средстава стигао је још пре доношења одлуке о спровођењу новог судског процеса у предмету Ј. Станишића и Ф. Симатовића. Да додамо да нови процес још није кренуо са радом и није познато када ће почети и у каквом ће облику радити: тужилаштво трибунала ad hoc не воли да изводи живе сведоке, него писмена сведочења, што значи да се трошкови за такав процес неће суштински разликовати од обичног за МРМКТ Жалбеног (то јест папирног) судског процеса.

[4] Види: «Оцена и извештај Председника Межђународног кривичног трибунала Теодора Мерона, представљеног Савету Безбедности у складу са тачком резолуције 1534 (2004) Савета Безбедности и обухвата период од 16 маја 2015 године до 16 новембра 2015 године» // Документ ОУН:  S/2015/874.

17 гласовa