Све је почело у Америци. После избора Доналда Трампа за председника, САД су одједном обасјали протести и маршеви невиђених размера, уз разбијање прозора. Препреденим политиколозима одмах је било јасно да се такви догађаји не одигравају бесплатно и брзо су изјавили да ће Старац Џорџ Сорош платити за то задовољство. Ради се о томе да је старчић играо на Хилари Клинтон, а кад је та кобила почела да храмље и није донела награду, он је одлучио да се освети победнику. Старина Џорџ никада није праштао победницима.

Доналду Трампу није било лако! Покрет „Розе шешири“ је, на пример, био спреман да га раскомада на парчад ради критике абортуса.

Но, и у Америци су се нашле трезвене главе, што се, сложићете се, не догађа често. Појавила се читава заједница људи који су захтевали од председника да протера старца Сороша из земље у вражију матер. Као, он је штеточина и непријатељ народа. Треба му одузети држављанство, протерати, забравити врата и заборавити заувек на њега. Јер он мути воду и не дозвољава да се мирно живи. Сада скупља и потписе и изгледа, ускоро ће поднети петицију Трампу.

Интересантно је шта ће Трамп радити у том случају. Са једне стране не би било лоше ошинути Џорџу по рукама. Јер таквих ниткова свет није видео. Са друге стране, треба пазити да се не опечеш. Сорош није усамљен. Има он доста сарадника. А ту, ионако, са свих страна падају ударци.

И овде се, замислите, на помоћ Трампу пробијају одреди, који су раније седели у грмљу.

Мађарски руководиоци на челу са Виктором Орбаном, први су затражили забрану Сороша са његовим организацијама. То је и јасно, јер Џорџ се некада родио у Мађарској и због старе памети, нашкодио је највише отаџбини. А сад је парламент Мађарске одобрио закон који дозвољава да се заустави делатност Централно-европског универзитета који је основан и постоји захваљујући Сорошевом новцу. Откуд такво нерасположење у мађарском парламенту према том извору знања? Испоставило се да тај универзитет није уопште извор знања, већ извор непријатељске пропаганде против политике мађарске владе. И његова посебност се огледа у томе да дипломци стичу чврсто уверење да Мађарска нема сопствене националне интересе. А сва мудрост овога света скривена је у делатности америчког глобализма.

Заменик председника партије ФИДЕС Силард Немет је тако и изјавио, да Сорош и његове невладине организације морају бити протеране из земље свим расположивим средствима због промовисања интереса међународних глобалиста.

Одмах за њим је бивши премиејр Македоније Никола Грујевски затражио „десорошизацију земље“, а он зна о чему говори. Невладине организације старчића Сороша дале су не мали допринос у дестабилизацији земље. И тамо се појавио покрет „Стоп операцијама Сороша“ (Stop Operation Soros).

Чак је и Јарослав Качински, вођа владајуће партије Пољске „Закон и правда“, који приликом помињања САД пада у екстазу, затражио да се обрачуна са организацијама Џорџа Сороша. Они, по његовом мишљењу, покушавају да лише Пољску националног идентитета. Ту је Качински, наравно, окренуо лист. Лишити Пољаке њиховог идентитета нико никада неће успети, но, симптоми су, међутим, интересантни.

Потом су се зачули пуцњи са крила и председник Чешке Милош Земан је оптужио Сорошеве невладине организације у покушаје да се умешају у унутрашње ствари земље. После чега уопште нису били изненађујући гласови из Румуније, која се такође прикључила офанзиви против Сороша.

Шеф румунске Социјалистичке партије Ливију Драгнеа је овако рекао: „Ја имам озбиљна питања за господина Сороша. Његови фондови и структуре финансирају у Румунији око 90 организација које се баве сумњивом политичком делатношћу и организују протесте“.

У Србији, додуше, према фондовима старчића Сороша не показују посебно незадовољство. Можда због тога што главни рад подривачких организација финансира Агенција САД за међународни развој (USAID). Према подацима журнала „Политика“, од 2001 до 2004. године америчке дипломате и чиновници USAID су у Србију упумпале за потребе „демократски орјентисаних покрета“ 721,6 милиона долара. Новац није лош, иако, да право кажемо, резултати нису блистави. За сада је само половина Срба спремна предати себе на немилост међународним корпорацијама приликом приступања у ЕУ.

Због тога се код мене појавила сумња: а да старчић Сорош, од свих прогањан, не премести своје главне силе у Србију? Његове невладине организације овде имају посла до гуше. Управо почиње одлучујућа етапа у испирању мозга становништву. Јер уопште није јефтино и није једноставно довести масу људи то тога стања до кога су доведени Украјинци – они прекривају испоруке доњецког угља преко границе и радују се затварању сопствених фабрика и термоелектрана. По једноставном принципу – нека се ми и смрзнемо, али сепаратисти зато неће добити новац за угаљ.

Такви резултати достижу се само у резултату умешног и стрпљивог рада са мозговима људи. Није узалуд председник Порошенко наградио старчића Џорџа орденом највишег степена за заслуге пред украјинским рајхом. Председник Александар Вучић за сада није рекао своју реч поводом старчића. Можда ћемо га га дочекати у Србији?

41 глас

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ