Што више време пролази, све више сумњам да постајем саучесник у писању хронике безумља која је обузела многе европске владе. Скоро ми је био у гостима држављанин Украјине, који је признао да је, пошто је преживео недељу дана у Москви, почео да се ослобађа од хипнозе украјинских медија. Још је претпоставио да ће по повратку у Украјину поново радикално променити погледе под утицајем проамеричке пропаганде. Шта да се ради, расуђивање обичног човека често није у стању да се супротстави огромној машинерији испирања мозгова. Али, државни делатници, барем онако како их ми доживљавамо, нису обични људи, макар у том смислу да их не може обманути дебилска пропаганда.

То моје резоновање било је подвргнуто јаким сумњама пошто сам прочитао да је Александар Вучић одустао од “Турског тока” у корист гасовода ТАР из Азербејџана. Поред разноврсних новина, Александар Вучић би требало да чита и извештаје стручњака, који једногласно тврде да ТАР представља најмршавијег испоручиоца од свих могућих. Он не може покрити ни половину потреба за гасом. Наравно, ја не знам какве везе спајају Вучића са председником Азербејџана Алијевим, мир кући његовој, који ће можда отказати свим осталим потрошачима и све што има упутити у Србију.

Међутим, због тога што код мене нема такве уверености, пада ми на памет слика из бугарских градова у којима су прва два спрата стамбених зграда била натрпана дрвима, а људи су се грејали на уличним ватрама.

Можда је Александар Вучић одлучио да оживи сећање Срба на херојска времена партизанског отпора нацистима и приближи их животу у герилским логорима? Јер, у резултату његовог одустајања од руског гаса, он неће добити никакве посебне погодности од ЕУ. Иако ће благонаклон осмех бити заслужен. То је огромна срећа, после чупања косе које му приређују Немци са пажљивом периодичношћу.

И, шта добијамо, даме и господо? Заједничким напорима Запада срушен је прво “Јужни ток”, сада докрајчују “Турски ток”, а у замену онима којима је потребан гас, нуди се грејање шибицама. Али се не указује у које место ће нагурати те грејаче. Притом, владе нових чланица и кандидата за чланство у ЕУ срамежљиво ћуте о националним интересима својих народа и чак услужно подносе западном хирургу нож за њихову енергетску кастрацију.

Реците да ли је то безумље или није? Чиме ћемо се грејати, добра господо?

Као човек који већ дуго и искрено воли Србију, уопште не бих желео да на њеним улицама видим ватре за грејање промрзлих становника. Или мислите да је то болесна фантазија?

Одговорићу овако: на упозорење руских стручњака из 2013. године (па тако и моје маленкости) о надолазећем рату у Украјини, већина становништва је реаговала као на страшну ординарну бесмислицу. Сада та страшна бесмислица пуном паром бесни у земљи. Изгледа да је дистанца између страшне бесмислице и страшне стварности краћа од врапчијег носа.

О чему ја мислим: о одговорности политичара пред својим народом, или о ватрама за улично грејање?

Прочитај без интернета:
30 гласовa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ