Да ли је Хилари Клинтон – да, баш она – постала жртва завере? Да, завере. Оне која је до недавно наводно постојала само у главама њених „теоретичара“, тако крштених од стране оних који су или недовољно интелигентни или превише плашљиви да говоре о ономе што је многим „обичним људима“ одавно јасно – да постоји закулисна моћ која управља многим, ако не и већином јавних догађаја – или плаћени да чувају мртво море од таласања и, попут она три мудра мајмуна, не виде зло, не чују зло и не говоре зло.

Истих „теоретичара“ који су сматрали да је, рецимо, Хилари Клинтон део закулисне завере за уништавање нација (укључујући и сопствену), што путем масовне илегалне имиграције, што путем „рушења свих граница“ између држава ради обезбеђивања превласти корпоративног интереса над државним и личним, што путем „хуманитарних интервенција“. И који су наилазили на уобичајени презир – све док није почела Хиларина председничка кампања, па онда и „цурење“ у јавност њених мејлова, разговора и говора иза затворених врата, који сведоче да Хилари и јесте озбиљан агент глобализма, који потенцијалним гласачима јавно говори једно, а изван очију јавности ради или смера нешто друго, дијаметрално супротно. И који се, приде, на тој причи непристојно обогатио.

Врло је вероватно, у сваком случају, да „теоретичари завере“ са свих меридијана ових дана доживљавају својеврсну сатисфакцију, катарзу. И то не само ради мука у којим се одједном, ненадано нашла Хилари Клинтон у самој завршници америчке председничке кампање – суочена са поновним отварањем истраге у вези коришћења свог приватног мејл сервера за поверљиву државну кореспонденцију у време док је била државни секретар САД. Већ и ради ироније призора у којем се Хилари – парагон свега најгорег у америчком естаблишменту – жали да је жртва нечасног, а можда и незаконитог покушаја да се од стране представника америчког државног апарата (прецизније директора Еф-би-аја) компромитује њена кампања у самом финишу, пар седмица пре гласања 8. новембра. Односно, да је жртва завере.

Што је још забавније – та „теорија завере“ коју сада лансирају Хилари и хилариоти није лишена основа. Наиме, сматра се да је директор ФБИ Џејмс Коми са својом објавом могао да сачека и до после избора, како не би утицао на њих, што је њему, као агенту ФБИ, изричито забрањено тзв. Хечовим законом. (Наравно, ту постоји и друга страна приче: да је Коми чекао да прођу избори, себе би довео у опасност да буде оптужен од стране Хилариних противника да је блокирао истрагу из политичких разлога, односно да би спречио потенцијалну политичку штету за Хилари.) Овако, Хиларин противник, Доналд Трамп, искористио је пружену прилику за нове нападе на њу и практично се изједначио – а по неким анкетама и повео – у најновијим предизборним анкетама.

Додатну потпору за своју „параноју“ су новопечени „теоретичари завере“ добили управо првог дана новембра, односно свега недељу дана пре избора, када је – опет – ФБИ пустио у јавност архиву докумената старих 17 година, из затворене истраге о одлуци Хилариног мужа, Дивљег Била, о помиловању одбеглог америчког „контроверзног бизнисмена“ Марка Рича у последњим данима његовог другог председничког мандата. Према наводима истраге, новчане донације које су тада дате Клинтоновој фондацији су потенцијално утицале на одлуку о помиловању (у преводу за поштен свет – паре дате у „добротворне“ сврхе Клинтоновој фондацији, заправо су од одлазећег председника САД купиле помиловање једног изузетно богатог бегунца од закона).

Секретар за штампу Хиларине кампање Брајан Фалон се одмах огласио, називајући одлуку „чудном“. Наиме, ФБИ је објавио ове документе сходно захтеву упућеном на основу америчког Закона о слободи информација – али, као што је Фалон приметио, није постојао судски наложен рок за њихово објављивање. Тај став је подржао и саговорник енглеског Спутњика, новинар Сем Најт, који је потврдио да званичници који поступају по захтевима за слободу информација имају приличну слободу у одређивању шта ће и када од тражених докумената да објаве: „Услед недостатка било каквих назнака да су морали да се држе неког рока, разумно је претпоставити да време објављивања ових докумената није било условљено било каквим правним притиском“.

Другим речима, према овој „теорији завере“ – ФБИ ради Хилари о глави. Али, зашто би се естаблишмент окренуо против свог омиљеног кандидата? Могући одговор пружа звезда алтернативног новинарства Пепе Ескобар, цитирајући неименованог члана тзв. Господара универзума, односно високопозиционираног америчког бизнисмена с ким је у контакту:

„До заокрета ФБИ није могло да дође без команде са места изнад самог Председника (САД – прим. аут). Ако су Господари (универзума) променили мишљење, они ће уништити Хилари… Они могу да се договоре са Доналдом (Трампом) као и било ко други; победиће Доналд – победиће и Господари; народ ће поверовати да се његов глас чуо. И онда ће доћи до неких (контролисаних) промена“.

Али, опет, зашто би се „Господари универзума“ окренули против једног од својих? Можда једноставно зато што су схватили да ју је, због небројених скандала, знаних и потенцијалних, више немогуће опрати. Стари вашингтонски вук Патрик Бјукенен сматра да постоји врло велика вероватноћа да би евентуална председница Хилари, због силног путера на глави, што свог што мужевљевог, за око две године била суочена са новим Ватергејтом. А то је сигурно нешто што би „владари из сенке“ хтели да избегну. Јер, како каже Ескобарово „Дубоко грло“ из врхова елите: оно што је најважније у целој причи је да се вера у амерички политички систем – колико год био корумпиран – мора одржати, попут вере у амерички долар. Ако нестане вера, нестају и САД као хегемонистичка финансијска сила. А „заташкавање у које је умешана Хилари је скоро без преседана… Господари се брину да ствари измичу контроли“.

Истина, наставља Ескобаров саговорник, било је и ранијих криза с којима су се Господари суочавали. Међутим, „у свим тим ранијим случајевима није било суштинске опасности по њихову контролу као што је ова сада коју је пред очима јавности покренуо Трамп. Раздражили су и увредили погрешног човека“.

Наравно, нема гаранција да ни сам Трамп не би, ако би дошао на власт, постао „један од њих“ – ако већ и није. Да не би, као што је радио целог живота, са „Господарима“ истрговао неки компромис који би, како је већ речено, оставио систем суштински нетакнутим. Или да му се не би „нешто“ десило, као што се десило нпр. Кенедију. Или да би га естаблишмент, укључујући и Републиканце чији је кандидат, блокирао у Конгресу, војсци, службама, Вол стриту – и онемогућио да спроводи било какву своју одлуку или наум у дело. Или да би му, једноставно, наметнули неки нови 11. септембар и натерали га да реагује у жељеном правцу.

Оно што, међутим, делује прилично извесно је да је Трамп успео да натера естаблишмент – ту исту политичко-медијску хидру против које је водио бескомпромисну вербалну борбу током целе своје кампање – да се, бар тактички, повуче, па и, можда, одрекне сопственог кандидата, да би се „спасло што се спасти може“. Масовни глобални револт против самопрокламованих „Господара универзума“ је стваран, без обзира на то да ли га предводе прави, лажни или убачени лидери. Постоји шанса да ће прва капитална жртва тог револта да буде управо Хилари Клинтон. И то би вредело видети, шта год дан после тога донео.

Прочитај без интернета:
36 гласовa