Европска Унија почиње да жање финансијско-економске и политичке последице одлуке Велике Британије да напусти ту организацију. А као најважнија од тих последица, показује се раст унутрашњих трвења у редовима ЕУ, продубљење постојећих и ницање нових линија подела и противуречности.

Прво сведочанство о промени околности у ЕУ постала је одлука са седнице министара економије и финансија (Екофин) да се одреде казнене санкције Шпанији и Португалу због наводно “недовољних напора” у борби са дефицитом буџета. Како су истакли учесници седнице, “Савет сматра да Португал и Шпанија нису предузеле ефикасна дејства” – каже се у саопштењу за медије Екофина. (Подробније: www.vestifinance.ru/articles/72846)

Обе државе имају право да уложе образложену жалбу. У супротном случају ЕУ ће ставити у погон процедуру увођења санкција против Шпаније и Португалије, чије размере могу износити 0,2% унутрашњег бруто-националног дохотка.

Процедура увођења санкција у односу на земље-чланице ЕУ којима дефицит државног буџета премашује 3% БНД, прописана је у документима за руковођење Европске уније. Међутим, све до овог тренутка – чак ни на врхунцу дужничке кризе у ЕУ током 2011-2012. године – Европска комисија и други руководећи органи те организације чували су се пуштања у погон казнених мера, рачунајући, не без основа, да ће земље-чланице организације саме унети колективну одговорност за проблеме који у њој постоје. У односу према Шпанији крајњи рок за прихватање санкција Брисела одлаган је већ три пута, а у односу на Португалију – два пута.

Узгред, у периоду 2009-2010. године, дефицит буџета Шпаније износио је 11,2% БНД, а у Португалији – 11% БНД. Сада је ситуација у обе држава суштински боља. Према званичним статистичким подацима Европске комисије, у 2015. години дефицит буџета Шпаније износио је 5,1% БНД, а у Португалији – 4,4%. Притом се влада Португалије практично уклапа у унапред договорену графику са Бриселом о смањењу указаног показатеља.

Међутим, Европска комисија и Екофин су одлучили да управо сада објаве примерене казне Мадриду и Лисабону. И разлог уопште није у конкретним реалним показатељима, поготово не у њиховој динамици – која, као што смо горе већ рекли, носи позитивни каркатер. Према информацијама којима располажемо, Брисел је, уплашен могућим “домино-ефектом” у распаду ЕУ, одлучио да продемонстрира “чврсту руку” у односу на потенцијалне кандидате “за излазак”. Први корак у том смеру била је одлука да се уведу санкције у односу на потенцијалне финансијске нарушитеље, други корак ће, према расположивим инфромацијама, бити прихватање плана оштре унификације како финансијко-економског тако и политичког  живота ЕУ са лишавањем земаља-чланица таквих кључних пуномоћја као што је постојање самосталних централних банака, пореске и полицијске службе.

На фону проблема повезаних са “разводом” Велике Британије и Европске Уније, буџетски проблеми Португалије и Шпаније можда не изгледају толико значајно. Међутим, треба узети у обзир да је у Европској комисији већ припремљен шири списак земаља према којима могу бити пуштене у погон анлогне санкцијске процедуре. Ту поготово спадају Хрватска, Грчка, Француска и сама Велика Британија – што отвара за Брисел допунске могућности за трговину и маневрисање.

Међутим, још опасније за јединство “јединствене Европе” – јесте употреба сукоба по линији Немачка-Италија, који се раније није толико значајно пројављивао, а што је такође повезано са заоштравањем позиција Deutsche Bank. Паника која је захватила уталијански банкарски систем на таласу Brexit-а, и не помишља да нестане. Локални стручњаци су већ израчунали да је обим “лоших” дугова у земљи достигао 360 милијарди евра. А премијер Италије Матео Ренци иступио је са изјавом која је шокирала Брисел и Берлин, да у насталој ситуацији он не намерава да поштује финансијска правила која је прописала Европска комисија и да је спреман да жртвује буџетне балансе како би напунио допунским средствима национални банкарски систем. Другим речима – демонстративно кренути супротно тој самој процедури за коју Брисел намерава да казни Шпанију и Португалију. Штавише, премијер Ренци је недвосмислено указао на главног кривца финансијске кризе у својој земљи. И то нису држављани Велике Британије који су гласали за излазак земље из ЕУ, него Немачка и њена Deutsche Bank, које су на својим рачунима накупиле више средстава него што је потребно за решавање банкарских проблема.

И овде је шеф италијанске владе доста неочекивано наишао на подршку од стране немачких банкара. Дејвид Фолкертс-Ландау, главни економиста Deutsche Bank, признао је општеевропски карактер проблема и позвао руководство ЕУ и водеће институције еврозоне да крену у реализацију вишемилијардског програма за спасавање европских банака. Притом сама Deutsche Bank процењује да је сума од 150 милијарди евра потребна за њено сопствено спасење. Према речима Фолкертса-Ландау, Европска централна банка мора да хитно приступи реализацији програма количинског умекшавања, аналогног оном који је пре десет година почео да спроводи Федерални резервни систем САД. “Европа је озбиљно болесна и потребно јој је брзо решење постојећих проблема или ће се она суочити са крахом” – сматра главни економиста Deutsche Bank – и због тога ЕУ мора одмах да ревидира сопствена правила финансијске политике, којих се придржава последњих неколико година. [www.vestifinance.ru/articles/72758]

Сличан захтев – не представља једноставно само изазов Европској комисији и Европској централној банци, него и кандидатуру за сопствену линију у унутарнемачким питањима, која се налази у жестокој опозицији са курсом федералног канцелара Ангеле Меркел – што са приближавањем свеопштих избора у тој земљи добија посебан политички смисао.

Санкције према Шпанији и Португалији, банкарска криза у Италији, пораст противуречности у Немачкој и назирући сукоб између Европске централне банке и Deutsche Bank – то је само први знак новог таласа кризе, која је само испровоцирана (но никако не изазвана!) резултатима британског референдума о месту земље у ЕУ. А ако узмемо у обзир приближавање председничких избора у САД, планиране референдуме (у суштини, о поверењу Бриселу) и од стране других земаља-чланица ЕУ, а такође и приближавајуће изборе у Француској и Немачкој – тада се може предвидети даље продубљавање постојећих и појава нових противуречности и подела.

Недуго пре референдума у Великој Британији немачки часопис Handelsblatt је опубликовао резултате интересантног испитивања међу Британцима. На питање коме је угодно постојање ЕУ, највише гласова однела је варијанта: “Немачкој”. [www.handelsblatt.com/politik/international/brexit-referendum/brexit-exklusive-handelsblatt-umfrage-wer-profitiert-von-der-eu-am-meisten-germany/13666292.html] И та околност дозвољава да боље схватимо суштину тих процеса који сада тек почињу да се развијају у ЕУ, уз пратњу церемоније развода Лондона и Брисела.

11 гласовa