У Европској унији се муњевито продубљава унутрашњи сукоб по питању избеглица – који никуд није нестао, без обзира на покушаје Брисела да грађане ЕУ одвуче од тог проблема посредством наметања антируске хистерије око Сирије, Украјине и Прибалтика. Четири земље централне и југоистичне Европе – Мађарска, Пољска, Чешка и Словачка – у исти мах су изјавиле о намерама да затворе сопствене границе и самим тим блокирају “балканску маршруту” по којој се избеглице усмеравају у Европу. А политички лидер у тој групи држава по природи ствари је постала Аустрија, коју са тим државама повезују не само заједничке историјске судбине, него и конкретни регионални интереси – у том смислу финансијско-економске природе.

“Све док заједничка европска стратегија не буде разрађена, заштита својих граница од стране држава које се налазе на “Балканској маршрути” је законита” – тим речима је изнео опште мишљење земаља региона министар иностраних послова Словачке Мирослав Лајчак. Тешко се спорити са шефом словачког спољнополитичког ресора. Систем националних квота за пријем и размештај избеглица који су разрадиле и наметнуле земљама ЕУ Немачка и Европска комисија – није био успешан. И постоје два кључна разлога за то. Први је – журба приликом разраде сличне мере, иако се то директно тиче интереса свих Европљана. Други разлог је – очување извора попуњавања армије избеглица услед, у првом реду сукоба у Сирији, а такође и спекулативних и крајње опасних дејстава Турске. Мирослав Лајчак је у име четири земље централне и источне Европе подвукао да се по питању избеглица као и по другим општеевропским питањима, не може рачунати на Турску. Што се тиче система квота – против којег је Словачка иступала од почетка – то по његовим речима представља “допунски стимуланс за миграције”.

Прошле године мишљење Братиславе није уважено, па ни она сама није искористила право вета током дебате у Бриселу. Међутим, и данашњи демарш којим су четири земље које улазе у Вишеградску групу запретиле да ће затворити своје границе, такође би могао остати без последица. Међутим, присталицама “јединствене Европе” на челу са Немачком, није лако занемарити Аустрију. Аустријска република је један од стубова политичке интеграције и њене економске моћи. Зато је њено обећање да ће затворити границе пошто буде “изабрана” национална квота од 37 хиљада избеглица, произвело болан утисак на Берлин. Немачко издање Der Spiegel чак је писало о “отвореној конфронтацији” на коју су пошле Аустрија, Пољска, Мађарска, Чешка и Словачка.

А конкретно аустријски министар иностраних послова Себастијан Курц је обећао да ће, пошто његова земља прими договорених по споразуму о квотама 37 хиљада избеглица, “балканска маршрута” морати бити затворена. И то мора урадити и Македонија – од које је министар Курц направио арену за своје изјаве, које прете да завршно замрсе улог у играма Берлина и Брисела. Притом је он обећао да неће остављати македонске власти саме са проблемом и обећао је да ће аустријска влада упутити под команду власти у Македонији полицијске и војне снаге и пружити им неопходну помоћ у послу затварања граница. [ua-reporter.com/novosti/188897]

Међутим, када кажемо “Балканска маршрута” – ми имамо у виду не само и не толико Македонију или Србију – чије власти уопште не могу израдити никакву кохеретну позицију по том питању, очигледно, по навици очекујући нове инструкције од Европске комисије. Кључни елемент маршруте по пребацивању избеглица из Турске у Европу – јесте Грчка. А ту је “завезан” још интересантнији и за Европу опаснији чвор противуречности, узимајући у обзир садашње стање грчко-турских односа и благо речено, непредвидиви карактер деловања Анкаре.

Последњих неколико дана у сенци саопштења из Сирије и Турске, вољно или невољно, остала је иницијатива са којом је по питању избеглица иступио свуда присутни НАТО. Североатланска алијанса је закључила споразум са европском пограничном агенцијом Frontex о томе да натовски бродови сигнализују узбуну приликом откривања бродова са мигрантима у Егејском мору. То би по мишљењу Брисела дозволило да се обезбеди њихово несметано и убрзано искрцавање у Турској чак и у том случају ако они буду пресретнути у територијалним водама Грчке.

Техничко питање, на које, што би рекли, “нема одговора”: ко ће момандовати натовским војним бродовима-пресретачима? Правилно – Немци. На речима позиционирајући своју земљу као најбољег пријатеља избеглица и стуб демократских вредности Европске уније и “отвореног друштва”, влада Ангеле Меркел је истовремено дала зелено светло на практично оружано пресретање тих истих избеглица – притом у грчким територијалним водама. И ради се о десетинама хиљада људи. Према подацима француског часописа Libération, од почетка године на грчка острва у Егејском мору већ је из Турске пристигло отприлике 70 хиљада избеглица.

Француско издање притом веома деликатно циља да се налажење снага НАТО у Егејском мору “не тиче само учешћа миграната”, посебно подсећајући на масовна кршења грчког ваздушног простора од стране турских авиона – којих је током 2015. године било регистровано више од две хиљаде. [www.liberation.fr/planete/2016/02/14/migrants-i-otan-en-gendarme-de-la-mer-egee_1433326]

Грчка страна се још много жешће изражава. Према речима једног од водећих локалних политичара Георгиоса Сеферциса, одлука НАТО о патролирању Егејским  морем “може нарушити крхку геополитичку равнотежу. Поред ризика јачања напетости са Русијом око сиријске кризе, то ће представљати сурово искушење за грчко-турске односе, а посебно по питању поделе територијалних вода у Егејском мору”. “Теоретски, бродови НАТО треба да идентификују бродове са мигрантима и окрену их ка Турској. Но, коју од земаља упозорити прву, ако се брод нађе у зони где је реална морска граница у суштини мања од 6 миља, као што то често бива? Одлука ће појачати позиције Атине или Анкаре у спорним зонама” – веома тачно резонује Сеферцис.

Заоштравање немачко-аустријских противуречности, раст незадовољства земаља Вишеградске групе, ескалација напетости у односима Грчке и Турске, тежња НАТО да се примакне што ближе региону операција руских ваздушно-космичких снага у Сирији – све то је крајње опасно са аспекта те општеверопске кризе која у Бриселу и Вашингтону упорно покушава да се сведе на хуманитарни проблем са избеглицама. А списак садашњих и потенцијалних конфликтних тачака се тиме не исцрпљује. Европска комисија је већ затражила од власти у Украјини да размести код себе 100 хиљада миграната из земаља Северне Африке и Блиског истока. Према мишљењу Брисела, Кијев је дужан да на тај начин продемонстрира спремност да испуњава Споразум о асоцијацији са ЕУ. А Србија фигурира у својству једног од највероватнијих рејона за изградњу сталног регионалног центра за размештање избеглица у југо-источној Европи. Тих самих избеглица које из јасних разлога не желе да приме код себе Аустријанци, Пољаци, Мађари, Чеси или Словаци. Ето каква је код нас евроинтеграција на евродвору!

Прочитај без интернета:
21 глас