Европска комисија која по традицији брзо реагује на било који догађај који се тумачи као “руска претња”, никако не може да дефинише сопствени став према пројекту “Северни ток – 2”. Тај однос мора бити упакован у форму одлуке о усклађености гасовода са нормама ЕУ.

Словак Марош Шефчович, потпредседник Европске комисије по питањима енергетике ЕУ, током буквално неколико дана је дао две потпуно контрадикторне изјаве. Он је још 13. фебруара изјавио да ће брзо бити донета одлука о “Северном току – 2”. “У скорије време, у веома блиској будућности, биће донета одлука по том питању” – уверавао је он. [www.rbc.ru/rbcfreenews/56bf8bfd9a794756b6bbbb3e] Међутим, већ 18 фебруара он је признао да ЕУ не треба да очекује скорије решење о усаглашености планова “Газпрома” са европским правилима по питању ширења “Северног тока”, пошто правници Европске комисије још увек изучавају пројекат. [www.rbc.ru/rbcfreenews/56c5f00f9a794738a308cd1b] О томе да је процес тек почео, обавестио нас је и комесар за енергетику Мигел Ариад Кањете. “Ми у овом тренутку немамо неопходне податке о пројекту. То је тек почетни стадијум” – овако је он оценио садашње стање ствари па је и сам проговорио о узроцима тих одуговлачења. Према речима Кањете, пројекат “Северни ток – 2” има за ЕУ “огромне политичке последице”, пошто “заоблилази Украјину”. [www.vestifinance.ru/articles/67154]

Судећи по информацијама којима располажемо, суштина проблема за Европску комисију огледа се у неопходности хитне изградње нових механизама за превентивно блокирање споразума у енергетској области, које су европске земље, па чак и поједине компаније, потписале или се тек спремају да потпишу са Русијом. У ту сврху посебно је Европска комисија пожурила да 16. фебруара утврди пакет мера за повећање енергетске безбедности Европске уније. Тај пакет, међутим, мора још бити одобрен на Савету ЕУ. Ти предлози дају Европској комисији право да проверава потписане уговоре влада земаља ЕУ са иностраним компанијама-добављачима енергената, пре свега природног гаса, “по питању њихове усклађености са стандардима енергетског тржишта, по питању одредби о конкуренцији и законодавству у области екологије”. [www.vestifinance.ru/articles/67543]

Јасно је да је ова концепција усмерена у првом реду против Русије, а такође и њених кључних партнера у енергетској области – таквих као што су Немачка, Италија, Аустрија, Француска, Мађарска. Поред тога, неизбежне су колизије чисто правног карактера. Посебно због тога, како сведочи стални изасланик Русије при ЕУ Владимир Чижов, што “сада у Европској комисији постоје различите тачке гледишта – да ли се и на морски део гасовода “Северни ток – 2” односе стандарди ЕУ”. [ria.ru/economy/20160229/1382114742.html]

Истовремено, информације којима располажемо дозвољавају нам да претпоставимо да ће чак и у случају да Европска комисија изда захтев против “Северног тока – 2”, Немачка и Русија моћи заобићи ограничења, стварајући у мору још и пумну гасну станицу, с тим што би контигент цеви које иду од ње припадао различитим немачким компанијама.

Поред тога, Русија је изразила заинтересованост за стварање гасног коридора на југу Европе. “Газпром”, француска компанију Edison и грчка компанија Depa потписали су меморандум о узајамном разумевању у оквирима реализације заједничких планова по пројекту гасовода Itgi-Poseidon из Русије по дну Црног мора, преко Грчке до Италије. “Са уласком “Газпрома” у игру, испорука руског гаса у Италију може постати реалност” – овако оцењује перспективе пројекта Itgi-Poseidon италијанско издање часописа Il Foglio. [www.ilfoglio.it/economia/2016/02/26/cosa-c-dietro-lintesa-sul-poseidon-gasdotto-russo-italiano___1-v-138731-rubriche_c271.htm]

Јасно је да спорови око “Северног тока – 2” и очигледна тежња Европске комисије да спречи нормалну узајамно корисну сарадњу Русије и европских земаља по питању обезбеђења енергетске безбедности континента, наноси удар по интересима самих Европљана. Тим пре што се то догађа на фону карактеристичних промена у табору других потенцијалних добављача гаса – земаља Персијског залива, па тако и Ирана.

Посебно су неочекивано за САД и ЕУ, власти у Техерану после скидања санкција, изразиле жељу да прошире извозне гасне токове не са Западом, него у источном правцу. Ради се између осталог о изградњи крупног подводног гасовода из Ирана кроз Омански залив и Арабијско море у Индију. Индијске енергетске корпорације Gail и Indian Oil Ltd већ су разматрале овај пројект са иранским представницима. Гасовод треба да заобиђе Пакистан – кључног регионалног геополитичког конкурента Индије – и има дневну пропусну моћ од 31 милиона кубних метара гаса. Поред тога, Иран и Оман су већ потписале уговор на 25 година, вредности 60 милијарди долара, који омогућава двема државама да изграде подводни гасовод капацитета 20 милиона кубних метара гаса на дан. [regnum.ru/news/economy/2088657.html]

Што се тиче других монархија Персијског залива, може се рећи да им финансијско-економска ситуација у којој су се нашле не дозвољава да рачунају на формирање изласка на европско тржиште.

Према сведочењу аналитичара банки HSBC, земљама које улазе у Савет сарадње са арапским државама Персијског залива, због обарања цена нафте, у наредне две године ће бити затражено рефинансирање облигација за 52 милијарде долара и синдицирање кредита[1] за 42 милијарде долара, при чему је основно оптерећење стављено на Уједињене Арапске Емирате и Катар. Поред тога, те земље у наредне две године такође ће се суочити са буџетским дефицитом и дефицитом текућег рачуна на суму од 395 милијарди долара. Сумарни дуг земаља Персијског залива, према рачуници HSBC, износи 610 милијарди долара, а ту се не рачуна само државни, већ и корпоративни дуг. [www.vestifinance.ru/articles/67999]

На тај начин, поред Русије, Европљани по питању енергетске безбедности немају више ни на кога рачунати – ако занемаримо амерички гас из шкриљаца, чије су перспективе опет повезане са политиком Саудијске Арабије. Тако да се поставља питање – да ли вреди блокирати пројекте који се немају чиме заменити?

[1] Синдицированный кредит  – Кредит који се обезбеђује залагањем некретнине или гаранцијом владе (примедба преводиоца)

Прочитај без интернета:
14 гласa