Не знам да ли Подгорицу потреса чињеница о гостовању Марије Аљехине, чланице руске групе «Pussy Riot». Верујем да ће се за то постарати они кругови који су својевремено “прогурали” ту групу у Русији и покушали да је претворе у симбол супротстављања омладине постојећем режиму. Јер да би се од три изгубљене и неписмене девојке направило нешто популарно, морало је прилично и да кошта. Врхунац њихове славе постала је провокација у централном храму Русије – храму Христа Спаса са кратким наступом у духу јефтине јавне куће, због чега су две од њих биле упућене на одмор у казнено-поправну установу. Но, пошто је тај одмор био кратак, очигледно је мозак Марије Аљехине остао у том истом узбуђеном стању и сада неко утицајан почиње да је користи и у иностранству. То је и јасно. Популарност групе у Русији је равна нули упркос томе што Руси веома воле “страдалнике за истину” и по правилу затворски период у биографији може само да буде од користи. Излазак на слободу многи су капитализовали у вишетомним “успоменама” о својим подвизима у борби са совјетским тоталитаризмом, ток-шоу емисијама и осталим профитабилним стварима. Но, са «Pussy Riot» ствар није ишла. Њихове успомене чак ни најбољи стилисти енглеске обавештајне службе нису могле довести у штиво пожељно за читање, никоме у Русији те успомене нису потребне. Фотографије са њиховим наступима су бледе у поређењу са порнографским сајтовима на интернету и као резултат свега: њих покушавају да искористе у иностранству где публика не зна истину о њима. Марију Аљехину довлаче на “Фестивал женске културе” као да она може нешто иоле смислено рећи о тој самој култури. Мислим да би, пошто погледају њене прошле наступе у Русији, стотину од стотину црногорских жена рекле да оне не би желеле да буду такве каква је Аљехина. Из неког разлога јавља ми се сумња да ову девојку убоге памети покушавају да “заротирају” по питању НАТО пакта, јер је то данас за црногорце актуелно питање.

Међутим, да ли ће за црногорску публику бити убедљива техника протеста коју користи Аљехина и да ли ће та публика то тако схватити како је предвиђено сценаријем? Јер, на пример неприкривени групни секс у московском Музеју биологије био је својевремено протумачен од стране групе као протест против насиља над животињама. Но, у Црној Гори то се може протумачити и као протест против покушаја да се Црна Гора увуче у НАТО. Наводно, ето шта са нама ради Североатлански блок. Или супротно, Марија Аљехина са добровољцима из редова црногорских навијача могла би да изјави да је групни секс у музеју – критика на адресу глупана који протествују против уласка у НАТО пакт. Пођи и погледај о чему се ради.

Слободна уметност је и добра због тога што се може тумачити како је угодно. Као “Црни квадрат” Маљевића.[1] Неки сматрају да је уметник том сликом прогласио крај свему. А неко мисли да је он веома желео да спава.

Али да се вратимо Аљехиновој. Цео свет су обишли видео-кадрови који приказују како она из свог најинтимнијег места вади пилећи труп.

Можда се нека будала над тим исмевала, а биле су продемонстриране порођајне муке рађања нове уметности. Да ли ће се та напредна метода искористити за време боравка Аљехине у Црној Гори, ја не знам. Али све нешто мислим да при било којој варијанти њу не очекује тријумфалан успех. Зато што политика чак и у области женске културе о којој се данас брине Аљехина, мора да се изграђује у оквирима здравог разума.

А шта ви мислите?

 

[1] Казимир Маљевич, сликар авангардист, рођен у Кијеву, пореклом Пољак, римокатолик, сликар који најбоље симболизује безбожну лењинистичко-троцкистичку постреволуционарну власт, познат по “Црном квадрату”, слици са црним квадратом коју је поставио на место где су православни Руси традиционално држали икону (примедба преводиоца).

29 гласовa