Тежња САД и одређених кругова у руководству ЕУ да блокирају реализацију руских енергетских пројеката, могла би не само да оставе Европљане без поузданих и финансијски повољних испорука гаса, него би могла и испровоцирати заоштравање ситуације у источном Средоземљу – које се од стране многих у Бриселу разматра као рејон проласка алтернативних гасовода. Са реалном претњом дестабилизације у том случају ће се неизбежно суочити између осталих и балканске земље.

Као алтернативу руским пројектима, Европска комисија традиционално предлаже европским потрошачима такозвани „Јужни гасни коридор“ који предвиђа испоруке између осталог и азербејџанског и средњеазијског гаса по маршрути Турска-Грчка-Италија. Међутим, код његових потенцијалних учесника постоје сопствени интереси и узајамна противуречност – што горе наведени коридор претвара у војно-политичку мину са успореним дејством.

Посебна улога у том пројекту припада Турској – која традиционално није склона да игра по правилима ЕУ, али која зато има сопствене регионалне интересе и у енергетској и у војно-политичкој области. Намере Анкаре да гради гасовод Израел-Турска наслања се на њену тежњу да заузме кључну позицију у разради гасних налазишта из шелфова у региону источног Средоземља – пре свега на Кипру, у Грчкој и Турској којој се све активније прикључује Израел, који такође изражава своје претензије на шелфна налазишта Либије и Египта. Поред тога, сопствене економске циљеве следе у региону и водеће светске нафтне и гасне компаније – међу којима највећу активност пројављује француска компанија Total и италијанска ENI.

У овом тренутку, главно чвориште противуречности представља такозвани „Блок – 11“ који се налази у територијалним водама Кипра. Турска – која изражава не само сопствене интересе, него и интересе „Турске Републике Северни Кипар“ – већ је послала у тај регион фрегату TCG Gokceada, коме су дата упутства да у случају неопходности примени све мере како би се супротставило „непожељним“ по Анкару активностима у рејону гасног шелфа. А као такве могу бити окарактерисане и било какве активности Никозије и Атине која је подржава, пошто се званична позиција Турске огледа у томе да сви гасни ресурси на шелфу Кипра припадају како Грцима-Кипранима, тако и „Турској Републици Северног Кипра“. Говорећи у јулу текуће године на Светском нафтном конгресу у Истамбулу, председник Турске Реџеп Тајип Ердоган је изјавио тим поводом следеће: „Ми очекујемо да ће они који су учесници догађаја на Кипру избећи кораке који воде ка новој напетости у региону. Желим да их подсетим да се они могу суочити са ризиком да изгубе таквог пријатеља као што је Турска, не само у региону, него било где и у било којој области“. [www.vestifinance.ru/articles/88237]

Анкара је са своје стране већ упутила сопствену флотилу у рејоне богате гасом у источном Средоземљу, укључујући и брод за бушење Barbaros Hayrettin Pa, а такође и неколико војних бродова.

Ни Атина није остала по страни, званично изјавивши да ће турске „контрамере за разраду кипарског „Блока 11“ добити одговор са стране Грчке, која је „спремна да заштити своја суверена права“. У вези с тим, треба подсетити да су Грчка и Кипар још 1993. године донели заједничку „доктрину одбране“ „Јединственог рејона“, која предвиђа заједничку реакцију на агресију друге земље.

Поред тога, све активнији интерес за одговарајућа налазишта показују и Израел, Либан, па чак и Египат – који сматрају да су они природни наставак сопственог гасног шелфа. И тај интерес се поткрепљуј конкретним војним мерама. Тако је министар одбране Израела потписао уговор на суму од 420 милиона долара за снабдевање војно-морских снага земље специјалним системима за заштиту гасних налазишта и путања за бродове. Овај посао треба да допуни раније постојећу набавку четири брода «Саар-6», који ће се користити за одбрану економских вода Израела у Средоземном мору. Што се тиче Египта, тамо је у порасту опозиција Турској у вези са подршком Анкаре Катару – који са свој стране уопште не скрива симпатије према египатском покрету „Муслиманска браћа“.

Посебно треба истаћи да се супарништво око гасних налазишта кипарског шелфа способно да подрије перспективе реализације амбициозног пројекта изградње подводног гасовода по маршрути Израел-Турска-Кипар-Грчка-Италија, који може постати један од најдужих на свету (више од 2 хиљаде километара). Приближна вредност пројекта износи више од 6 милијарди долара – које учесници пројекта намеравају да добију између осталог из фондова Европске комисије у оквирима злогласних „диверсификацијских“ набавки енергената. Основни обими гаса треба да стижу из израелског налазишта „Левијатан“, чије резерве износе 613 милијарди кубних метара гаса и 39,4 милијарде барела гасног кондензата. Како је изјавио министар националне инфраструктуре, енергетике и водоснабдевања Израела Јуваљ Штајниц, „ми желимо да изградимо гасовод од Израела до Турске, како би имали могућност експлоатације природног гаса из Израела у Турску“. Према његовим речима, израелски гас се може достављати у Европу и  на Балкан управо преко Турске: „Ми смо уверени да ће у будућности Европа куповати гас добијен из источног Средоземног мора – изјавио је израелски министар. – У овом тренутку воде се интензивни преговори о изградњи два гасовода. Један од њих се планира градити у Турској и даље у Европу. Други гасовод се планира градити преко јужног Кипра и Грчке у Италију“. [www.vestifinance.ru/articles/88075]

Реалност је таква да се Балкан поново може наћи у улози главног губитника од регионалних спорова у акваторији источног Средоземља. И тешко да ће им помоћи позиви из Брисела и Вашингтона за „диверсификацију“ извора енергената. Диверсификовати руске испоруке се једноставно неће имати коме – посебно у условима конфронтација између САД и ЕУ по питању америчких санкција против руских енергетских пројеката. Уводећи санкције против Москве, Американци „ограничавају економску сарадњу са Русијом са циљем да наметну Европљанима амерички гас из шкриљаца“ – констатује с тим у вези немачки часопис Handelsblatt и закључује: «Расте незадовольство поводом тог несрећног начина остварења сопствених интереса на рачун других». [www.handelsblatt.com/my/politik/international/kommentar-zu-us-sanktionen-gegen-russland-ein-gesetz-viele-verlierer/20101040.html?ticket=ST-2244470-IRjhp7ICcVfBys0BLvRW-ap1]

Тешко је не сложити се у овом случају са немачким часописом.

 

 

 

 

15 гласовa