То што се Генерална скупштина ОУН позабавила сумирањем резултата рата у Сирији и одобрила стварање неке комисије која ће истраживати злочине почињене у тој земљи, представља нешто изузетно. Генерално, ја волим када се истражују злочини, посебно по одлуци Генералне скупштине ОУН. Јер то вам није не знам каква „Макартијева комисија“, која се без ловачке дозволе забављала ловом на америчке комунисте.

Овде је све по бон-тону. Некакви људи иза кулиса Генералне скупштине одједном немају сна због тога што се у свету догађају неправде и брже-боље стварају комисију за уклањање узрока несанице.

Узмите на пример ту Југославију. Још 1992. године у самом замаху грађанског рата у бившој федерацији, ОУН је створила комисију која је ускоро прерасла у Међународни трибунал за бившу Југославију у Хагу. Тешко је судити људима који су радили у том трибуналу. То што су они творили, може се објаснити само деформацијом мозга. Но, управо то је и било! Сви они су жртве деформације свести, коју су спроводили западни медији и политичари у „српском питању“. Србија која се противила распаду федерације, представљала се као „територија зла“, а људи који су насељавали ту територију – људима демонима по плоти. Зашто? Зато што је она била довољно јака да заустави распад. Па, није због тога сав посао започет. Најважније оружје у то време против Срба, постало је информативно оружје. Западни медији, потпавши под контролу НАТО пакта, подсећали су на исчадије пакла из кога је куљала вулканска маса лажи против Србије. Био је то први после Другог светског рата експеримент информативног рата читавог НАТО пакта против једне једине земље. Свет је био заглушен и затрован тим лажима.

Зато је остало некажњено чудовишно бомбардовање мирних градова и села те земље, подршка крвавих вампира из ОВК, кидање јединствене плоти те земље, и као финале – срамни процеси у Хагу. Те процесе нису спроводили једноставно непријатељи Србије, него непријатељи са деформисаном свешћу. Ова констатација тиче се и најпознатије фигуре МТБЈ Карле дел Понте, без обзира на њену лепоту и спортски „Порше“.

Која је то од познатих међународних комисија или организација за заштиту људских права, бар прозборила нешто о самовољи која се тамо творила? Због чега су сви ти Human rights watch и сличне јој организације, ћутале попут мртваца? Зашто они ни сада не примећују невоље које има Србија због затрованости своје природне средине осиромашеним уранијумом?

Мора се признати да је југословенска авантура прошла некажњено за Запад и очигледно су они због тога решили да понове експеримент на сиријском материјалу. Русија, Кина и још низ земаља су блокирале ту иницијативу Генералне скупштине ОУН, одлично схватајући да ће то уважавано сабрање искористити англосаксонци у својству послушне руље. Ја не видим из те иницијативе ништа, осим још једне срамоте за међународно правосуђе, без обзира што је Карла дел Понте поново спремна да у њој учествује. Међутим, ако већинска руља у Генералној скупштини ово не схвата, то државе које су заинтересоване да зауставе закулисне делатности англосаксонаца, уопште не желе тај продужетак. Таквог спектакла више неће бити. Циркус је затворен и кловнови се моле да се не узнемиравају.

Но, било би добро ако би после те блокаде Москва, Пекинг и савезници иступили са другом иницијативом – покретање поступка не по Сирији, него по Блискоисточној кризи у целини. Од самог почетка те кризе. Зато што бивши председник САД Џорџ Буш млађи и бивши премијер Велике Британије Тони Блер по свим основама међународног права, потпадају под категорију кривичних злочинаца и морају одговарати пред човечанством због агресије коју су организовали на основу фалсификованих изговора. А пошто су, у резултату рата који су они распирили, погинули милиони људи, то такав суд мора бити створен по угледу на Нирнбергшки трибунал, са таквим истим суровим пресудама какве је тај суд изрекао фашистичким наказама.

Уверен сам да, ако питате народе Ирака, Сирије и Авганистана, какву казну заслужују ти „лидери слободног света“, то ће одговор бити једноставан.

Данас ти делатници и њихови тимови слатко живе под заштитом својих влада и нимало се не узбуђују због оног што су тамо починили. А то је веома лош пример за друга покољења западних политичара. Они ипак још не знају да се необузданост кажњава. Значи, чекајте нове невоље.

Председник Путин је у новембру текуће године изјавио да Русија излази из Међународног кривичног суда (МКС). Тај корак показује да ми више са Западом нећемо играти прљаве игре које нам они намећу.

Из неког разлога сам уверен да ће затим уследити и захтев да се истражи шта се заиста догађало у Југославији, на Блиском Истоку и у Авганистану. Време некажњеног разбојништва пролази. И свако ће морати пред човечанством одговарати за учињено. Чак и Карла дел Понте, ма како она лепа била.

37 гласовa