Међународни трибунал за бившу Југославију (МТБЈ) и раније је више пута доказивао да правне норме немају никаквог значаја за његову делатност. То је политички орган који доноси политичке одлуке. Уколико постоје правне норме на којима је могуће засновати потребну одлуку – то је добро. Уколико тих правних норми нема – још боље. Тада се одлука доноси без икакве правне основе или се стварају нова правила, која услужни западни правници здружено проглашавају “новим правним нормама” или “развојем међународног права”.

Међутим, политички орган не може имати другачији морал од морала који диктира политичку вољу. Данашња политичка воља глобалне власти која управља политичким структурама попут МТБЈ, као и њен морал, добро су познати. Због тога је предмет “Тужилац против Горана Хаџића” у МТБЈ ушао у такву фазу у којој су судије и тужиоци Хашког трибунала једноставно изгубили сваки осећај за реалност, па су спремни да доносе ирационалне и неморалне одлуке ради достизања својих циљева. Какви су то циљеви?

Већ смо писали о томе да је тешко здравствено стање оптуженог натерало судске власти да обуставе процес и привремено га ослободе ради лечења. Међутим, судије су одлучиле да то ослобођење траје само до средине маја и да Хаџић мора да се врати у хашку ћелију после спроведене прве фазе лечења. Очигледна је неморалност овакве одлуке. Али, чиме она може бити изазвана? Никакве правне норме не прописују судијама МТБЈ да на тај начин дејствују. Штавише, нико од тужилаца, који, уопштено, у овој етапи треба да ћуте, не диктира такво понашање. Али се судије понашају као истински садисти: пажљиво цитирају налазе лекара о томе да ће болест Хаџићу омогућити још само годину дана живота, притом му одузимајући право на лечење приликом привременог ослобођања. Подсећамо да се ослобађање Хаџића одиграло по одлуци Жалбеног, а не Претресног већа. Сва та игра, притом уз одсуство било каквих правних основа, показује нам да се одиграва груб и неморалан притисак на Горана Хаџића како би он пристао на прекид процеса на овој етапи. Такав пристанак би омогућио тужиоцу да дође у добитничку позицију, јер неће бити саслушани сви сведоци одбране. Јер се судски процес у овом тренутку налази управо у стадијуму изношења одбране.

Средином маја Горан Хаџић је враћен назад у затвор у Хагу. Одбрана је поднела жалбу, са молбом да се продужи рок на привремено ослобођење. Међутим, тужилаштво се поново жестоко успротивило. Они су упутили читав реферат на 33 странице у коме доказују да не треба пуштати Хаџића, да се он уопште не осећа тако лоше као што говори. Тужиоци су истовремено “заборавили” да о стању Хаџићевог здравља не говори он сам, него лекари које је одредио управо Хашки трибунал. Читање тог извештаја није безопасно по психичко здравље, јер постоје очигледни знаци да су тај текст писала лица са очитим психичким проблемима. Тако, на пример, тужилаштво тврди да је према њиховим информацијама Хаџић ручао са тридесет лица, међу којима су могли бити и сведоци по овом предмету. Тужиоци признају да им није познато да ли је међу указаним лицима било таквих сведока, али тврде да такав “инцидент” може представљати својеврсно кршење услова привременог ослобађања Хаџића!

Да оставимо по страни когнитивни (не превише) дисонанс хашких тужитеља, па да обратимо пажњу на то да не може бити говора ни о каквој забрани да се Хаџић сретне са сведоцима.[1] Међутим, телеолошка интерпретација која мора бити примењена у датом случају, доводи до закључка да се имају у виду само сведоци оптужбе, а никако сведоци одбране. Тврдити супротно, довело би до апсурдног резултата: Хаџићу је дозвољено да се сретне са сведоцима одбране у затвору, али му се забрањује да се са њима среће приликом привременог ослобађања. То би представљало грубо кршење права оптуженог у складу са свим међународно-правним актима о људским правима. Међутим, тужилаштво покушава да утврди како Хаџић не сме да се састаје чак ни са својим сведоцима! Чији боравак у ресторану тужилаштво није могло доказати. У својству доказа својих “сумњи”, тужилаштво у свом поднеску суду прилаже ево ову фотографију.

2

Зар није веома убедљиво?

Хашки тужиоци наводе и други доказ да се “Хаџић уопште не осећа тако лоше”, као што о томе говоре хашки лекари. Испоставља се да се Хаџић срео и са својим адвокатима![2]

Изгледа да су лекари потребни и самим хашким тужиоцима. Као што је познато, рад тужиоца је опасан по њега самог, тако да постепено долази до деформације личности. О томе пишу сви правни уџбеници. Поставља се питање: како руководство МТБЈ прати стање здравља свог персонала? Посебно у оним случајевима када се здравствени проблеми пројављују у тако екстравагантној форми?

Међутим, изгледа да нема никога ко би се бавио здрављем тужилаца у МТБЈ. Јер су тамо сви оболели од деформације личности. У предмету Горана Хаџића та деформација једноставно је достигла перверзне облике, када се различити званичници трибунала међусобно такмиче у степену деформисања. О томе говори и последња одлука суда.

Претресно веће МТБЈ је 21. маја донело одлуку по питању захтева одбране. Та одлука је поново потврдила да се смртоносне игре МТБЈ настављају. Са једне стране је Претресно веће дозволило Хаџићу да настави лечење не у затвору (што је у суштини исто што и дозвола да се уопште спроводи лечење), међутим, изјавило је да се та одлука привремено суспендује” због жалбе тужилаштва.[3] Овакав закључак је посебно значајан. Тужилаштво може поднети жалбу само на већ донету одлуку. Тужилаштво не може уложити жалбу на одлуку која се налази у фази разматрања. Дакле, судије су учиниле нешто апсолутно непотребно: они су одбили продужетак привремене слободе Горану Хаџићу, али су кривицу за то пребацили на тужилаштво. Овај потез је испао толико одвратан да је збунио чак и саме тужиоце. Тако је тужилаштво МТБЈ 22. маја изјавило да се они не спремају да уложе жалбу![4] Хашки трибунал је још једном сам себе приказао сличним чувеној удовици подофицира из Гогољевог дела.

[1]  Дословно: «Hadzic shall have no contact whatsoever or in any way interfere with victims or witnesses or otherwise interfere in any way with the proceedings of the Tribunal or the administration of justice» // Prosecutor v. Goran Hadzlс. [Appeals Chamber] Decision on Urgent Interlocutory Appeal from Decision Denying Provisional Release. 13 April 2015.

[2] Prosecutor v. Goran Hadzlс. Prosecution’s Response to the Accused’s Urgent Motion for Provisional Release Filed on 28 April 2015. 12 May 2015.

[3] Prosecutor v. Goran Hadzlс. Decision on Urgent Motion for Provisional Release Filed on 28 April 2015. 21 May 2015.

[4] Prosecutor v. Goran Hadzlс. Prosecution Notice Concerning Decision Dated 21 May 2015 on Goran Hadzic’s Urgent Motion for Provisional Release. 22 May 2015

18 гласовa