Специјално тужилаштво такозване “државе Косово” известило је о подизању оптужнице против познатог злочинца Фатмира Љимаја.[1] Он се оптужује за почињене међународне злочине, посебно за ратне злочине (кршење општег члана 3. Женевске конвенције о заштити жртава рата из 1949. године) и за низ тачака из “Кривичног кодекса Косова”.[2]

Шта значи ова новост? Није ваљда да су власти “Косова” пожелеле да се боре против некажњивости због тих масовних злочина бојевика ОВК, који су били почињени против цивилног становништва српске аутономне покрајине, како Срба, тако и Албанаца? А некажњивост ОВК не само да је масовна, она је вапијућа!… Наравно, не. Избор оптуженог и сама суштина оптужнице, много говоре.

Као прво, предмет Ф. Љимаја изгледа као очигледан деја ву. Још 2003. године шеф тужилаштва МТБЈ је припремио оптужницу против четири бојевика ОВК – Харадина Бале, Исака Муслијуа, Агима Муртезија и Фатмира Љимаја. Један од оптужених био је оправдан… од самог тужиоца.[3] Двоје других – у том смислу Ф. Љимај – од стране судија. Кажњен је само Х. Баља. Он је проглашен кривим и добио је 13 година затвора. Још пре почетка судског процеса било је јасно да је сам процес замишљен само као покушај тужиоца (тада је то место заузимала Карла дел Понте) да прикаже своју објективност у избору оптужених. У то време међу оптуженим у МТБЈ налазили су се само Срби и незнатан број Хрвата. Управо у том периоду је подигнута оптужница против оних који су све до сада остали без пажње међународног правосуђа (Албанци, Македонци и босански муслимани). Ни један процес против тих лица није био озбиљно припремљен. Напротив, била је идеја да се подизањем оптужнице у ствари правно “посвете” та лица. У првом реду то је било видно на примеру процеса Фатмира Љимаја и процеса Рамуша Харадинаја.[4]

На процесу Фатмира Љимаја тужилаштво је подигло оптужницу по питању злочина против човечности према цивилном становништву које су починили командири ОВК (како против Срба, тако и против Албанаца), у том смислу за вршење злостављања, мучења и убистава у концентрационим логорима које су они стварали на Космету. Међутим, суд је у потпуности оправдао оптужене командире, осудивши на 13 година лишавања слободе само чувара логора! Притом је чувар (Х. Бала) био оправдан за сва убиства и осуђен за мучење. Овај процес је био смишљен и остварен као више лицемерје и злостављање у односу према свим жртвама рата на Космету. Пре свега, према жртвама-Србима. Но, такође и у односу према жртвама Албанцима: у самој оптужници те жртве су називали «албанцима-колаборационистима»! То јест, тужилаштво није ни скривало своје симпатије према, наводно, својим оптуженицима…

Међутим, ако је оптужба против Ф. Љимаја у МТБЈ бар садржала помињање српских жртава и тицала се многих локалитета (одражавајући масовност злочина које је чинила ОВК, како у односу према жртвама, тако и у односу на територију), то се тек потписана оптужница тужилаштва “државе Косово” тиче само једног села. Коментар је сувишан…

Као друго, оптужница против Љимаја тиче се убиства само два цивилна лица. Живот било ког човека нема цену, и свако убиство мора бити кажњено уз сву строгост закона. Али оптужба против бојевика ОВК за два убиства, у позадини десетина хиљада убистава, мора бити посебно оцењено. Таква одлука говори о жељи власти “Косова” да се са једне стране прикаже рад поводом кажњавања злочинаца, а са друге стране, да би жртве биле појединачне.

Као треће, обе жртве Љимаја били су само Албанци. Рамиз Ноћа из Беланице и Селман Биниши из Бање (локалитет Малишево). Они су били кажњени 2. октобра 1998. године у селу Кравасари. Поново подвлачим: живот сваког човека нема цену, без обзира на његову националност. Штавише, постоје разлози да се говори о томе да је ОВК убила више Албанаца него Срба (о томе је говорио сам С. Милошевић за време изношења одбране на свом судском процесу). Међутим, избацивање Срба из броја жртава ОВК – представља лицемрје на квадрат, јер је циљ бандита била управо било уништење/прогнање Срба као нације.

Као четврто, Љимај се оптужује не због тога што је сам извршио убиства или издао наређење да се она почине, него само за то што, будући командиром 121 бригаде ОВК, није предузео неопходне и разумне мере по питању одвраћања или пресецања” убистава Hoxhës-а и Binishit-а. Оптужница каже да је Љимај видео тела кажњеника, али није предузео никакве мере по питању откривања оних који су починили тај злочин и чак нису обавестили о томе више командне кадрове.

На тај начин, оптужница против Љимаја очигледно представља пропагандни трик предузет уочи разматрања ситуације на Космету у СБ ОУН руководиоца Мисије ОУН на Космету и Представника Генералног секретара ОУН по “питању Косова”. Покретање предмета против Љимаја за злочине против цивилног становништва биће представљено као реалан покушај да се казне кривци и као још један корак у “нормализацији стања” у покрајини.

Лицемерје Специјалног тужилаштва је очигледно. До дан данас нису предузети никакви озбиљни покушаји да се позову на кривичну одговорност они који су починили најмасовније злочине против човечности у Европи, од времена Другог светског рата. Немамо се чему чудити: управо они који су пичинили те злочине данас и владају Косовом и Метохијом.

[1] Special Prosecution has filed indictment regarding the criminal offense against civil population // www.psh-ks.net/en/news/special-prosecution-has-filed-indictment-regarding-the-criminal-offense-against-civil-population

[2] Article 120, paragraphs 1 and 2, subparagraph 1 in conjunction with Article 129, paragraph 1, subparagraphs 1 and 2 of the Criminal Code of «Kosova».

[3] Оптужница против Муртезија је била повучена од стране самог тужилаштва.

[4] «Освећење» злочина Р.Харадинаја огледало се чак два пута. Штавише, околности оба процеса показују да је циљ био управо оправдање злочина које су починили (одсуство спровођења, у оба случаја, заштитног дела процеса).

Прочитај без интернета:
13 гласa