Тужилац Међународног трибунала за бившу Југославију (МТБЈ) Серж Брамерц упутио је 14. априла нови захтев Жалбеном већу трибунала. Овај пут је тужилац од Жалбеног већа захтевао да обавеже Претресно веће да врати професора Војислава Шешеља натраг у Хаг у року од 24 часа.

Изгледа да је тужилац МТБЈ већ потпуно изгубио могућност здравог расуђивања. Он је почео да захтева оно што нема право да захтева. Сваки тужилац је – правник. Логично би било да главни тужилац буде – најбољи међу најбољим правницима. Али не и у Хашком трибуналу. Видимо да у МТБЈ главни тужилац може постати свако – ко је једноставно дрзак. Тужилац не може да тражи оно што не спада у његова пуномоћја. Брамерц у овом случају одлично зна да он нема правних основа да износи такве захтеве, управо зато је његов судски захтев девичански чист по питању правних аргумената.[1] У ствари је 99% Брамерцовог текста – изношење историје предмета, а преосталих један одсто је – захтев да се Шешељ врати у Хаг у року од 24 часа. И све је то скупљено на две стране чија је празнина попуњавана крупним потписом и широким размацима. Где су правни аргументи? На пример, бар једно једино позивање на правну процедуру, на то да тужилац МТБЈ заиста има право да захтева од суда да донесе одлуку у одређеном року? Или да се меша у судијски посао?

А мешање је очигледно. Добивши одлуку Жалбеног већа, Претресно веће је почело са њеним извршењем. И оно што је прво учинило било је тражење информације о здравственом стању Шешеља.[2] Истовремено, треба рећи да низ судија није ћутао, него су прокоментарисали одлуку Жалбеног већа. Тако је у свом издвојеном мишљењу судија Мандиај Нијанг изјавио да иако признаје јерархију трибунала, има нешто додатно да каже. Он је рекао да се питање о привременом ослобађању налази у искључивој надлежности Претресног, а не Жалбеног већа. Жалбено веће није само посегнуло за надлежностима Претресног већа, него је чак и наредило Претресном већу да донесе конкретну одлуку! Судија Нијанг је јасно показао да такав захтев значи да Жалбено веће не признаје независност суда.[3] Међутим, судија Нијанг је још млад, он тек трећу годину ради у МТБЈ и још није успео да увиди све прелести хашког кривосуђа. Зато се он још увек чуди.

У насталој ситуацији чланови Претресног већа засад дејствују правилно: они су обавезни да се потчињавају само оним одлукама Жалбеног већа које су у складу са законом. Ако је одлука Жалбеног већа донета уз кршење закона, Претресно веће има апсолутно право да делује у складу са правним начелима!

Одговарајући на захтев Претресног већа, секретаријат трибунала је почео да кука па тврди да они немају контакт са Шешељевим лекарима. А уместо тражених информација, секретар трибунала је на следећи начин завршио свој одговор Претресном већу: “Када се господин Шешељ врати у затвор, он ће добијати исто тако висок степен здравствене заштите као што је добијао и раније“[4]. Значи, треба очекивати да ће му поново уградити у срце неисправан пејсмејкер? Секретарово обећање звучи злослутно.

Своје мишљење о одлуци Жалбеног већа изнео је и председник Претресног већа Жан-Клод Антоанети. Он је изричито навео да Претресно веће не може донети одлуку о укидању привременог ослобађања Војислава Шешеља без разматрања питања о његовом здравственом стању. У свом издвојеном мишљењу судија Антоанети је написао да се у овом предмету мора пројавити мудрост. Он је директно изјавио: “Могу ли, као судија, директно учествовати у том `судском родеу`, знајући да ће моја одлука довести до трагичних резултата по питању здравља оптуженог?” Штавише, судија Антоанети је изјавио да он, као службеник међународног тела, не жели да доноси одлуку која може постати разлог за тешку оптужбу за наношење велике штете за коју разлог може постати одсуство жеље да се узме у обзир здравствено стање оптуженог. Интересантно је да се судија Антоанети ослања на књигу познатог професора Џона Локленда “Међународни трибунал за бившу Југославију као стражар новог светског поретка”[5], у којој се говори о томе како су судије и тужиоци практично убили (у сваком случају убрзали смрт) генерала Ђ. Ђукића. Судија Антоанети је рекао да га тај случај тера да буде опрезан.

Све то је изазвало истинску хистерију тужиоца Брамерца, који је поднео нову тужбу која нема никакво правно утемељење! Недавно је тужилац МТБЈ као одговор на судско заступање адвоката Горана Хаџића изјавио да њихов захтев треба не само одбацити него им треба и ускратити плате. Наводно, разматрање таквих захтева по мишљењу тужиоца, представља финансијске губитке за Трибунал. Добар предлог! Али не за адвокате Горана Хаџића, него за самог тужиоца. Било би добро применити ту меру према самом Брамерцу па му ускратити плате за месец април због подношења тужби које не улазе у његову компетенцију и нису правно засноване. Може такође и за март.

Изгледа да је тужилац МТБЈ сасвим сишао с ума због злобе изазване тиме што је Војислав Шешељ на слободи. Премда се, вероватно, главни разлог његове злобе налази у томе што је Брамерц пре тога потпуно поражен у судском процесу, од стране Војислава Шешеља. Тужилац треба да престане да хистерише, да се смири и погледа на предмет са друге стране… Па зар је срамота изгубити процес против најбољег правника на свету? Напротив, Брамерц треба да буде поносан што је успео бити тужилац у предмету Војислава Шешеља! На крају крајева, после много година, Брамерцовог имена ће се сећати само тада када им неко напомене да је то био онај тужилац који је изгубио поступак против Војислава Шешеља!

[1] The Prosecutor v. Vojislav Seselj. Urgent Prosecution Motion For Enforcement of Decision on Revocation of Provisional Release. 14 April 2015 // icr.icty.org/LegalRef/CMSDocStore/Public/English/Motions/NotIndexable/IT-03-67-AR65%231/MRA24578R0000451315.pdf

[2] The Prosecutor v. Vojislav Seselj. Interlocutory Decision Before Ruling on the Merit of the Revocation of the Provisional Release of the Accused. 10 April 2015 // www.icty.org/x/cases/seselj/tdec/en/150410_1.pdf

[3] Separate Opinion of Judge Mandiaye Niang // www.icty.org/x/cases/seselj/tdec/en/150410_1.pdf (страницы 5-6).

[4] Deputy Registrar’s Submission in Relation to the Decision Avant-Dire-Droit sur le Fond Relative a la Revocation Mise en Liberte de l’Accuse. 10 April 2015 // icr.icty.org/LegalRef/CMSDocStore/Public/English/Submission/NotIndexable/IT-03-67/MSC8655R0000451281.pdf

[5] J. Laughland, Le Tribunal pénal international gardien du nouvel ordre mondial, François-Xavier de Guibert (ed.), Paris, 2003, p. 98.

Прочитај без интернета:
29 гласовa