Срби одавно имају изреку – „Видеће се девојци поштење, кад пронесе дете на крштење!“ – тако примењиву као разјашњење тренутне новоусташке споменичке еуфорије, у најмлађој чланици ЕU!

Пракса подизања споменика, одавно је код Хрвата дигнута на ниво политикантства јер су дуго били у саставу туђих држава, као маргиналан и безначајан народ, који је притом и продао своју државност, што радо покушавају заборавити (само да нема тих упорних мађарских историчара!).

Више векова угњетавани од Млетака, Мађара и Аустријанаца, иако су били (и остали) ватрени католици, уз отоманско газдовање, које им је доносило честе кампање прогона у унутрашњости покрајина Босне и Херцеговине, откуд су на наговор фратара добровољно бежали до Јадрана, под „царске скуте наше вире“, поодавно су стекли комплекс бездржавности!

Тек када су у XIX веку основали своје прве политичке странке, опсетише се и да треба да имају своје великане, којима ће доказати да су и они народ са континуитетом постојања и традицијом, на тлима где живе!

Међутим, ту се одмах јави крупан проблем, нерешив за објективне познаваоце историје тих предела, јер су камени споменици и натписи на њима, цркве и манастири, на подручју Далмације, Војне Крајине, Босне, Херцеговине, Барање, Срема и Бачке, Славоније и Жумберка, већински ћирилићни и православни!

Зато Ватикан и почиње обимну акцију, да у те крајеве шаље свештенике RKC из реда језуита, јер су они војнички ред и боре се за душу сваког верника, који добрим делом потиче од родитеља „шизматика“, те га у вери ваља утврдити, а свештеници из реда фрањеваца који школе отварају и историју непостојећу измишљају, временом ће га учинити добрим Хрватом!

У току постојања Аустро-Угарске, Угарска управа бранила је ту планску митоманију, спречавајући да се на њима важним подручјима граде споменици, и измишљају „старохрватски трагови“!

Тек су у заједничкој држави Југославији, ужурбано неометано стварали „своју повијест“, правдајући то дуговековном окупацијом и страним забранама, па сад када су најзад слободни и само своји….!

Тек су тада могли да плански остварују све Štrosmajerove „илирске“ планове, притом вешто намећући Србима „кривицу“ што имају доказану државност, историју, традицију, владаре и победе, али и поразе!

Чак је и Крбавска битка, „највећи хрватски војнички пораз“, заправо пораз војске мађарског бана Деренчина, у којој су Хрвати били тек део те заједничке војске, јер су били део мађарске државе!

Зато су сада и подигли цркву „хрватских мученика“ у оближњем градићу Удбини,откуд су протерали српско становништво у VRA „ОLUJA“ како би стварали још један мит, о борби непрестаној за „обрану домовине“!

О биткама у Великом рату, у заједничкој држави нису смели ни да зуцну, јер су се прославили у Србији као кољачи рањеника, стараца, деце, и силоватељи жена и девојака, и опет у саставу мађарске војске, јер су хрватски домобрани били само део мађарског хонведа, а не никаква засебна хрватска војска, како то ревизори „војне повиести хрватске“ данас тумаче, али злочинци доказано јесу!

Кад у априлу `41.прогласише НДХ, изгласаше одмах расне законе против Срба као „реметилачког фактора“ у својој држави, притом тврдећи да су ту силом насељени од турских окупатора, па осташе после „европских победа“ над њима, као страно тело!

Прославише се бројним такмичењима у брзом клању, голоруких Срба, нахватаних по селима и градовима пре српског антифашистичког устанка, премрежавајући своју државу бројним концлогорима у којима се ликвидације врше на бестијалан начин, згражавајући тиме и своје покровитеље нацисте и фашисте!

Не стигоше да дижу споменике за кратког постојања NDH, јер су морали да се бране од српских устаника који су их сатерали у жице утврђених градова, под немачку и талијанску заштиту, али су их хрватски комунисти плански спасили од оправдане народне казне, након победе!

Током трајања периода емиграције, хрватски су прваци и даље упорно писали о својим „витезовима и јунацима“, како су називали ратне злочинце из NDH, најављујући да ће им дићи достојне споменике у слободној и независној домовини, једног дана!

Чим прогласише независност, изградише велелепни „OLTAR DOMOVINE“ који личи на Нибелуншке нацистичке споменике, само још нису унутра сместили и драгог поглавника, чекајући реакцију „антифашистичке ЕU“ која их је свесрдно подржавала у „демократизацији“, коју проводе етничким чишћењем преосталих припадника српског „реметилачког фактора“!

У Аустро-Угарској, Осијек је био најнемачкији град у угарском делу државе, где је покатоличени Жидов Frank осмислио формирање „narodne garde“, као страначке формације HSP (Хрватска странка права) која ће извршити покољ Срба, нудећи тај план у време проглашења анексије БиХ војним и цивилним властима,уз спискове формација које ће га и остварити!

Челници RKC подржали су тај план, који ће се нажалост проводити три и по деценије касније, током постојања NDH, али и током грађанског рата у Хрватској, деведесетих година прошлог века!

Стога је за очекивати, и да драги Jozua Frank добије свој споменик у родном Осијеку, као и његов син Ivo, најближи сарадник Pavelića у Италији, где су ковали планове за истребљење Срба!

Спомен плоча, подигнута у Јасеновцу, потомцима усташа који су као припадници терористичке HOS („Хрватски обрамбени стожер“) погинули у оружаном сукобу са припадницима ЈНА и Милиције крајине, била је само лакмус папир да се види реакција јавности, пред већ планирану кампању јачања „патриотизма“, јер следи коначни обрачун са тим мрским Србима!

То што Хрвати подижу споменике ратним злочинцима, то је њихова прошлост коју им нико не негира, проблем је што се министар одбране Србије извињава за набавку наоружања, које је неопходно после вишекратног уништавања по диктату NАТО и ЕU окупатора, чак нудећи и сарадњу у заједничкој производњи наменске индустрије, док у суседној Хрватској све отвореније прете Р Српској, као ентитету чији опстанак је и Србија гарантовала у Дејтону!

О нескривеним шиптарским намерама већ и врапци цвркућу, само још и њима да се министар исприча, па да се фарса захтева ЕU у целости несметано одвија!

Спомеником војном викару фашистичке војске NDH, Хрвати своје „поштење“ истакоше јавно, још само и да се Ватикан огласи, а челници СПЦ да се ипак сете душа закланих Срба широм злочиначке NDH, па да се размисле о свом поштењу, при наметнутом дијалогу о ратном злочинцу Alojziju Stepincu, јер Небески ипак види све!

Шизматик – погрдан назив за верника СПЦ, који се користи у католичким земљама.

Викар – титула војног и полицијског првосвештеника у номенклатури RKC.

44 гласa