“Ми се сада налазимо у критичној ситуацији. Ради се о томе да треба на делу показати да смо ми бољи” – тим речима се федерални канцелар Немачке Ангела Меркел изразила о одлукама неформалног самита ЕУ који је одржан у Братислави. Притом учесници форума нису журили са изјавама о самим одлукама те врсте – ако под тим не подразумевамо намеру да се исфинансира јачање пограничног режима између Бугарске и Турске. [www.rbc.ru/politics/16/09/2016/57dab3fd9a7947e511b0ba90]

Биле су потребне скоро две недеље да би конкретни резултати договора постигнутог у престоници Словачке постали јавно власништво. Најважнија одлука је била намера да се реализује операција без преседана у историји ЕУ, о финансирању избеглица који се налазе “на туђој територији”, у Турској. Како је постало познато немачком издању Die Welt, ЕУ се сагласила да преузме на себе обавезу да сиријским избеглицама који се налазе у Турској пружа месечну финансијску помоћ у висини од 30 евра. Ова помоћ ће пристизати избеглицама на њихове претпостављене банкарске картице. Реализација програма планира се већ за октобар, притом рокови њеног завршетка остају отворени. Познато је само да је првобитно одлучено да се издвоји најмање 350 милиона евра. Притом ЕУ намерава да контролу пребачених средстава стави не на своје органе, па чак ни на турску владу, него на стране институције – турску хуманитарну организацију “Црвени полумесец” и Светски производни програм ОУН. Европски комесар за хуманитарну помоћ Христос Стилианидис већ је прогласио предстојеће месечне уплате “одговором без преседана на кризу без преседана” – потпуно у духу горе наведене програмске изјаве Ангеле Меркел. [www.welt.de/politik/ausland/article158390786/EU-stattet-Fluechtlinge-mit-Geldkarten-aus.html]

Уз сву спољну привлачност сличних мера, њихова реализација изазива многа питања, како конкретног, тако и општеполитичког карактера. Оставимо по страни потпуно логичне сумње поводом тога како се реално може распоредити новац за два до три милиона  (по различитим проценама) избеглица који се у овом тренутку налазе у Турској – узимајући у обзир неопходност обезбеђења контроле уплата и добијања новчаних средстава у специфичним условима њиховог преживљавања.

Много актуелније изгледа питање одговарајућих одлука ЕУ са тим договорима о регулисању миграционе кризе, који су у марту текуће године били постигнути на преговорима ЕУ и Турске. Тада је Брисел преузео на себе обавезу да пружа финансијску помоћ непосредно влади Турске, с тим да би Анкара држала затворена врата у Европу. Истовремено је био уведен у дејство и принцип по коме се турска страна обавезала да ће примати мигранте назад, који су се пребацивали из Турске у Грчку по источносредоземноморској маршрути, притом је ЕУ преузела на себе трошкове њиховог размештања на територији Турске. Првобитно је Брисел обећао Анкари три милијарде евра. Потом се говорило о шест милијарди, и даље су се преговори на томе закочили. Поред тога ЕУ ионако није испунила своје обећање да ће од друге половине ове године увести безвизни режим за грађане Турске и да ће одмрзнути преговоре о пријему земље у своје редове. [www.rbc.ru/politics/18/03/2016/56ec16f99a7947220d76f900]

Као одговор на то, председник Турске Реџеп Ердоган је оптужио руководство ЕУ за кршење договора – и истовремено је подигао “цену питања” до 12  милијарди евра. Управо ту суму, по његовом мишљењу, Брисел треба да исплати Анкари, уколико не жели да турска страна рашири “врата у Европу” за три милиона избеглица. [www.rbc.ru/rbcfreenews/57e9ea7a9a7947d452008e54]

Према расположивим информацијама, идеја о исплати помоћи избеглицама које се налазе у Турској, била је предложена руководству ЕУ од стране Немачке и има за циљ да изнесе изван оквира преговарачког процеса Анкару и лично турског председника Реџепа Тајипа Ердогана. Разлог је јасан: пасивност ЕУ у односу на миграциону кризу носи владајућим елитама Немачке, Француске, Холандије, Аустрије и других кључних европских земаља, потпуно конкретне губитке у бирачком телу. Најбољи доказ томе је листа изборних пораза демохришћана на локалним изборима у Немачкој. Но и платити директно Турској на челу са све мање прихватљивим партнером за Запад председником Ердоганом – такође се неће допасти европској јавности која и без тога позицију Брисела према Анкари назива “капитулантском”.

У таквим условима предаја контроле над расподелом средстава ОУН и турске невладине организације изгледа као покушај да се “заобиђу” власти Турске и притом се покуша решити проблем избеглица и миграната “на туђој територији”.

Поред тога, одлука о исплати месечне помоћи избеглицама у Турској шаље се провидан сигнал учесницима предстојећег референдума у Мађарској (2. октобра) по питању квота за пријем миграната. Његов смисао: ЕУ делује, тражи путеве за решавање проблема и пројављују гипкост. А из тога следи да не треба иступати против њене политике.

Но, то је, како би се рекло, поглед из Брисела. У Турској намера ЕУ да Анкару избаци из игре може породити нови талас антибриселског расположења – узимајући у обзир расположење у јавном мњењу земље. То расположење добро одражава публикација у турском издању Daily Sabah: “Турска је кључни регионални играч. Без обзира на то што би преживљени догађаји у последњих шест месеци сваку земљу довели на ивицу колапса, Турска као и раније располаже поузданим државним механизмима и армијом која већ читав месец спроводи операцију широких размера у Сирији. Она има лидера чија популарност унутар земље расте, упркос демонизацији од стране иностраних медија и после покушаја преврата управо тог лидера поистовећују са будућношћу земље”. [www.dailysabah.com/columns/hilal_kaplan/2016/09/23/between-the-us-and-russia]

И да ли амбициозни Реџеп Тајип Ердоган поздравља практично одустајање Брисела од исплате Анкари већ раније договорених милијарди евра. А из тога следи да се може очекивати нови замајац ескалације напетости како у односима Турске и ЕУ, тако и у зони турских интереса на Блиском истоку – откуда, право речено, и стиже главни талас избеглица и миграната у Европу. И тада “игра карата” Брисела у Турској може да се обрне у озбиљан геополитички промашај.

слика http://www.corriere.it/foto-gallery/esteri/15_settembre_10/berlino-selfie-migranti-la-merkel-6d655d2e-57b3-11e5-b3ee-d3a21f4c8bbb.shtml

Прочитај без интернета:
6 гласовa