Пројекат “Турски ток” полако али сигурно задобија међународни замах,  претендујући да по својим размерама и утицају остане без преседана у систему гасно-транспортне инфраструктуре која обухвата како југо-источну тако и централну Европу. Међу потенцијалним чланицама налазе се Мађарска, Румунија, Бугарска и Словачка. Последња показује највећу активност у последње време на “енергетском пољу” – одлично схватајући оперативни карактер који стоји пред том земљом, и целом Европом, у области енергетске безбедности.

„Што се тиче `Турског тока`, ми наравно мислимо да, ако би он постао реалност, тада би Словачка предложила пројекат Eastring, који би могао повезати `Турски ток` са енергетским системом Словачке. И, на тај начин бисмо обезбедили енергетску сигурност од севера до југа“, потврдио је позицију Братиславе министар иностраних послова Словачке Мирослав Лајчак, у интервјуу руској инфромативној агенцији ТАСС.

Он је подсетио на продуктивне преговоре које је по том питању почетком јуна провео у Москви Роберт Фицо, шеф владе Словачке:

„Господин Фицо је информисао руске партнере о том пројекту, а ми смо већ потписали политичку декларацију на нивоу шефова дипломатија Словачке, Мађарске, Румуније, Бугарске.“

По речима шефа спољнополитичког ресора владе Словачке, пројекат Eastring представља својеврстан „план Б“ уколико Русија после 2019. године прекине са транспортом свог гаса преко територије Украјине.[1]

Јасно је да власти Словачке (земље-чланице ЕУ и НАТО пакта) не могу са своје стране тврдити да је неприхватљив гасни транспорт преко територије Украјине. Међутим, добро је познато да независно од тога у каквом формату ће 2019. године остати украјинска државност, нити Русија нити здравомислеће главе у Европи више не желе да буду таоци Кијева. Тако да “Турски ток” са прикљученим му, у овом или оном виду, гасоводом Eastring и другим регионалним мрежама, већ сада, у суштини изгледа да нема алтернативу за континуирано снабдевање Европљана јефтиним гасом.

О томе да значај руских гасних испорука у Европу наставља да расте упркос свим негативним политичким факторима и спекулацијама, сведоче и прелиминарни подаци за текућу годину које је изнео шеф УО „Газпрома“ Алексеј Милер. Говорећи на конференцији „Енергетски сектор Европе, будућа структура и место на светском тржишту“, он је саопштио да „обим испорука гаса у Европу, обим испорука гаса `Газпрома` у 2015. години, показује позитивну тенденцију у односу на одговарајући период 2014. године. Ту тенденцију смо видели у априлу, та тенденција се наставља и у мају“. Према подацима Алексеја Милера, испоруке руског гаса у Европу у мају месецу су порасле за више од пет одсто у односу на исти период прошле године. Као што је познато, удео „Газпромовог“ гаса на тржишту Европе, према резултатима 2014. године, износио је 30%. И, што је карактеристично, тај удео неумољиво расте током последње три године.

Што се тиче улоге испоруке руског гаса у обиму извоза у ЕУ и, уопште, о потребама за гасом у ЕУ, онда у овом тренутку то износи две трећине обима увоза. „Поред тога, ми са апсолутном увереношћу можемо говорити о томе да ће улога увоза на европском тржишту само наставити да расте“, прогнозирао је шеф „Газпрома“.[2]

Горе наведени пораст руских показатеља догађа се уз истовремено смањење испорука гаса за Европљане из других извора – притом је улога увозних испорука на европском тржишту у последњих 15 година порасла за 17 одсто. Сличан темпо ће се очувати и у наредних 15 година.

Главни фактор је – неумољиви пад производње гаса у самој Европи. Према проценама „Газпрома“, смањење обима производње сопственог гаса у Европи до 2030. године ће износити 80 милијарди кубних метара гаса. Смањује се и улога природног гаса. Још 2010. године тај удео гаса у европској потрошњи је износио 30 одсто, али се последње три године смањио на 12 одсто.

Још ако се говори и о Катару, који је обавезно присутан у свим сценаријима „ослобађања“ Европе од злогласне „руске гасне зависности“, тада присталице ове идеје воле да расуђују о размерама гасних ресурса те земље персијског залива, које по неким проценама износе до 15 одсто целокупних светских резерви. Међутим, мање је позната чињеница да су власти Катара донеле амбициозни програм „Национални поглед – 2030“ (National Vision 2030), у коме се као кључни елемент гломазних инвестиција најављује улагање у обновљиве изворе енергије као главни стратешки циљ земље.[3] А то не значи ништа друго него одустајање од развоја гасне сфере као приоритетног питања, са свим последицама које из тога произилазе по Европљане.

Што се тиче апсолутних показатеља, то у средњорочној перспективи потребе Европе за испорукама руског гаса може износити до 120 милијарди кубних метара гаса годишње. А то значи да све заинтересоване стране – па тако и руководство ЕУ и шефови европских земаља – морају да седну за сто и о свему нашироко и одговорно преговарају са Русијом. Укључујући и пројект Eastring кога шеф „Газпрома“ Алексеј Милер сматра „веома интересантним“, али за сада лишеним „студије изводљивости“ и коме је неопходна јасна разрада списка учесника и параметара ресурсне базе.

„Ако оцењујемо шта данас представља европско тржиште гаса, онда можемо рећи да је то тржиште на коме не постоји ред за добављаче“, са овом оценом, која се чула из уста шефа „Газпрома“, данас се слажу сви разумни стручњаци.

„Да ли ја имам план? – Ја имам читава три плана!“ – изјавио је својевремено јунак једног популарног серијала цртаћа рађених по мотивима дела Жила Верна. И не би било згорег ово питање поставити свим учесницима глобалних „енергетских игара“. Русија и Турска имају не само један план у области транспорта енргената. Своје планове све активније разрађују и промовишу земље централне Европе, на челу са Словачком. А да ли постоји било какав промишљен и самосталан план у влади Србије (која је 2014. године од „Газпрома“ купила гаса у обиму од 1,5 милијарде кубних метара – више него све друге бивше републике Југославије заједно), осим разложних и безразложних жалопојки „америчким пријатељима“, које су се чуле?[4] Или српске власти озбиљно припремају тајни канал за долазак танкера са природним гасом у Београд?

[1] www.fondsk.ru/news/2015/06/17/slovakia-ne-iskluchaet-podkljuchenia-energosistemy-k-tureckomu-potoku-33870.html

[2]  www.gazprom.ru/press/miller-journal/081959/

[3] www.gsdp.gov.qa/portal/page/portal/gsdp_en/qatar_national_vision

[4] www.gazprom.ru/f/posts/29/787878/background-press-conference-2015-06-09-ru.pdf

Прочитај без интернета:
15 гласовa