Моћна Руска Федерација, чије Оружане снаге у миру броје око милион војника а у рату преко два милиона и седамсто хиљада људи и која на располагању има више од двадесет пет милиона војно-способних бораца, светска сила у снажном и дефинитивно незадрживом успону, последња узданица слободољубивог дела човечанства, велелепном Војном парадом на Црвеном тргу (као и бројним другим државним свечаностима и церемонијама) прославила је јубиларну 70-ту годишњицу победе над нацизмом и фашизмом у Великом отаџбинском рату 1941-1945.године.

Парада каква до сада није приређена било где у свету. И посебно не у тако сложеном геополитичком амбијенту значајно пољуљаног светског мира и равнотеже.

Грандиозна свечаност је одржана у присуству највиших представника 30 држава, уз симболично учешће али са снажном и убедљивом поруком припадника армија десет земаља – Белорусије, Азербејџана, Јерменије, Казахстана, Киргистана и Таџикистана, шест бивших совјетских република, и Србије, Индије, Кине и Монголије, као пријатељских земаља и учесника у Другом светском рату на победничкој страни.

Тешко је сложити снажне утиске и импресије након овог несвакидашњег догађаја и издвојити шта је било величанственије – да ли парадни ешелон са скоро 16.000 учесника у перфектно војнички постројеним разнородним подешелонима, да ли сценографија, протокол и програм свечаности, да ли сјајна борбена техника која је продефиловала легендарним плочником Кремља са преко 200 борбених средстава, или око 150 борбених и осталих ваздухоплова који су летели небом изнад Москве, да ли хероји и ветерани Отаџбинске војне на централној трибини и огроман број грађана, или задовољни високи гости из пријатељских, партнерских и савезничких земаља, међу којима и председник Србије, Томислав Николић (као и Младен Иванић и Милорад Додик, с оне стране реке Дрине).

Или је то био свечани говор председника Руске Федерације, Владимира Путина, којим је одаслао недвосмислене поруке целокупном свету. Поруке мира али и поруке одлучности да ће се слобода, уколико буде било потребно, бранити од глобалног зла у најави (по ко зна који пут) и, наравно, победити. Онако како је то учињено тачно пре 70 година, када је сломљена кичма нацистичке пошасти и на сметлиште историје послата огромна сила тадашњег Тројног пакта, претече Новог светског поретка с краја 20. и почетка 21. века.

Зато и јесте једна од најважнијих, следећа реченица из говора председника Руске Федерације: „Наш заједнички задатак је да створимо систем једнаке безбедности за све државе. Систем који ће бити адекватан савременим претњама, а заснован на регионалној и глобалној ванблоковској основи. Само тако ћемо обезбедити мир и спокојство на планети“. Надамо се да ће ову и остале поруке, челници западног, евроатлантског света, некада савезници и партнери словенском и осталим слободољубим народима на истоку и југу планете, пажљиво проучити и коначно разумети.

Шта смо све видели на Војној паради у Москви и чиме то можемо бити задовољни?

Видели смо снажну, јединствену и изнад свега савршено организовану оружану силу, чији су одабрани и беспрекорно утренирани представници сва три вида (Копнена војска, Ратно ваздухопловство и Ратна морнарица) и самосталних родова (Стратегијске ракетне јединице, Космичке јединице и Ваздушно-десантне јединице), са свим осталим родовима и службама војске, груписаних у четири Војне области (Западна, Централна, Јужна и Источна) и у великом броју оперативних команди (армија) и то по: бригадама, пуковима и у небројеним тактичким, интервидовским, видовским, родовским, самосталним и осталим саставима, као и припадници бројних руских војних академија, универзитета, средњих војних школа, и на крају, тачно хиљаду припадника руских војних оркестара, у савршеном стројевом поретку, уз познате маршеве и корачнице, поносно продефиловали Црвеним тргом.

Несвакидашњи призор и необично лепа и позитивна слика каква се само пожелети може. Посебно зато што је на лицима тих изванредно обучених и мотивисаних момака и девојака, био јасно уочљив (и очима камера и фотоапарата овековечен) искрени осмех, радост, задовољство, високи борбени морал, родољубље и војничка непоколебљивост и решеност. А то се не да глумити. Тако нешто се осећа, слободно живи и дише пуним плућима. И тако је у сређеној и снажној земљи, која зна куда иде и чему стреми. И коју никаква западна Империја не може зауставити и сломити.

Затим је уследио дефиле борбене и остале технике, и то само најинтересантнијих и најновијих средстава, који је све присутне не само на Црвеном тргу, већ и пред малим екранима широм света, оставио без даха. Да подсетимо на оно најважније и најатрактивније, што је већ у бројним агенцијским и вестима светских медијских гласила подробно коментарисано и филигрански тумачено:

  • Тенк Т-14 на гусеничној платформи „Армата“,
  • Борбено возило пешадије на гусеничној платформи „Армата“,
  • Оклопни аутомобил „Тајфун-У“ са појачаном заштитом,
  • Оклопни транспортер БТР-82А,
  • Оклопни транспортер на гусеничној платформи „Курганец-25“,
  • Борбено возило десантних јединица „Садовница“,
  • Десантни оклопни транспортер „Ракушка“,
  • Артиљеријска самохотка „Коалиција-СВ“,
  • Артиљеријска самохотка СУ-100,
  • Зенитно-ракетни системи „БУК-М2“,
  • Зенитни ракетни систем С-400 „Тријумф“,
  • Универзални тактички зенитни ракетни систем „ТОР-М2У“,
  • Транспортно-лансирни контејнер интенконтиненталне ракете РС-24 „Јарс“,
  • Самоходни зенитни ракетно-топовски систем „Панцир-С“,
  • Борбени авиони четврте „плус плус” генерације „Су-30” и „Су-35”,
  • Вишенаменски ловац МиГ-29,
  • Вишенаменски ловци Су-25 и Су-27,
  • Фронтовски бомбардер Су-24,
  • Јуришни (ударни) хеликоптери „Ми-35М”,
  • Школски хеликоптер „Ансат-У”,
  • Вишенаменски хеликоптер Ми-8,
  • Ваздушни танкери Ил-78 и Cтратешки бомбардер-ракетоносац Ту-160,
  • Стратешки бомбардер-ракетоносац Ту-95МС,
  • Апарати пилотажне групе „Руски витезови“,
  • Апарати пилотажне групе „Стрижи“.

Борбена техника и (за сада само) парадна демонстрација моћи и снаге, на дивљење руског али и осталих народа широм света који су добронамерни, слободоумни, антиглобалистички настројени и противници наметнутих тзв. западних вредности, стандарда, процедура и освајачких циљева, чијим империјалним челницима након приказаног, остаје велика брига и дилема – како противу такве силе у наставку давно започетог и никада (надајмо смо да неће ни бити) довршеног пројекта Drang nach Osten.

Полагањем венаца на гробу Незнаног јунака, свечаном церемонијом у одајама Кремља и на другим значајним местима, којима су присуствовале високе иностране делегације пријатељских земаља, ратни ветерани и бројни гости, затим, несвакидашњим маршом „Бесмртног пука“ преко пола милиона грађана, који је предводио председник Руске Федерације, лично, као и концертима на Црвеном и осталим трговима широм ове велике земље, настављено је достојно обележавање јубилеја. Онако како је и почело – војним парадама више сати раније у Хабаровску и Владивостоку, а затим и у Петрограду, Севастопољу и у десетинама других градова и области.

И зато, основни закључак у вези прославе Дана победе, морао би бити – без снажне, бројчано велике, адекватно (а не према налозима завојевача) организоване и технички модерно опремљене војне силе, уклопљене у одговарајући систем одбране, нема слободне и успешне државе и народа. Нема ни развојне и ефикасне привреде, економије, културе, нити слободе избора пута у будућност. И нема наде и безбрижног живота.

*

Но, да не заборавимо, овај велики јубилеј достојно је и на свеколико изненађење, обележен сјајним војним парадама и у Новорусији, у Доњецку [i] и Луганску, где су тамошњи становници жељни мира и слободе, прославили Дан победе у скоро немогућим условима и ратним приликама, које им је створио режим украјинских прозападних експонената. Режим успостављен након оружаног државног преврата, чија је политика двоструких аршина, националне, верске и сваке друге нетолеранције, као и минимизирања и одузимања државотворности једног (или више) народа и довођење у стање сваковрсне инфериорности, довела до крвавог грађанског рата и огромних људских жртава.

Честитке браћи у Новорусији, са жељама да истрају у борби за слободу и достојанство.

**

И, на самом крају о учешћу припадника Војске Србије на Војној паради у Москви.

Мора се признати – били су достојанствени репрезенти земље, стручни, обучени, уиграни, изгледни, лепи и стасити, баш онакви каква им је и традиција славних гардијских јединица чије тековине и традиције негују. Подешелон Војске Србије на великој паради без грешке је продефиловао славним тргом. Свака част момци и девојке, како вама тако и вашим командирима и командантима. Обрадовали сте нас и осветлали образ. Подсетили да постојимо и да смо, ипак, још уважени од стране оних до којих нам је, надам се, стало.

Једини који су Црвеним тргом промарширали српским стројевим а не руским кораком. Без ритмике бубња на коју су навикли помоћу које се ова изузетно захтевна стројева радња обавезно у оваквим приликама користи, уколико се жели високи квалитет и визуелна перфекција.

И да с тим у вези, будем пристрасан – наш стројеви корак је лепши и елегантнији. Компликованији је за гажење због чега је равнање по врстама (редовима) и подешелона у целини теже држати. Временски интервал је нешто дужи па је тако стројеви поредак спорији, али у целини ефектнији. Извођење стројевог корака је потпуно прилагођено анатомији људског тела. Природнији је као покрет и минимално оптерећује кичмени стуб, колена и доње екстремитете. Тиме је могуће, што би се пешадијски рекло, „газити у недоглед“, без умарања.

Руски стројеви корак се лакше изводи али је изузетно напоран, значајно оптерећује кичмени стуб, колена, потколенице и стопала. Отуда се њиме не могу прелазити дуже деонице за разлику од српског. Он омогућава лакше равнање врста зато што се одвија брже и тиме спречава искривљивање парадног поретка. Иако пружа снажан визуелни ефекат и демонстрира војничку снагу, ипак, у комбинацији са углом под којим се држе главе приликом поздрава у току дефилеа, делује у одређеној мери неприродно.

Без љутње – ето где смо ми Срби можда и бољи од Руса, по мом (не)скромном војничком мишљењу и субјективном, али стручном приступу.

Срећан јубиларни Дан победе свима којима слобода још увек нешто значи!

[i] Доњецк, Парада Победе 09.мај 2015.године

 www.youtube.com/watch?v=E0FN7C1Ic5U

 

Прочитај без интернета:
39 гласовa