Руководство ЕУ је посредством федералног канцелара Немачке Ангеле Меркел поставило  нове услове Србији, по питању перспектива “евроинтеграција” земље. Пошто је Београд кренуо на све замисливе уступке у плану нормализације односа са Приштином, средство притиска на српско руководство постале су избеглице, које у хиљадама пресецају границе Србије.

Разуме се, Брисел није имао директних политичко-правних механизама како би Србији наметнуо систем квота за прихват избеглица. Међутим, на располагању Европске комисије – која је у овом тренутку свестрано орјентисана на Немачку – налази се још рафиниранији метод да се територија Србије искористи у сопственом интересу. А то је – да претвори земљу у “сливник” за те нелегалне мигранте, које одбију да приме Немачка, Аустрија и други “цивилизовани” чланови међународне заједнице.

Слична  мисао – наравно, огрнута у пристојну дипломатску форму – била је пренета лично премијеру Србије Александру Вучићу од стране Ангеле Меркел. Она је затражила од српског премијера да створи привремене центре за прихват избеглица и миграната дуж српско-македонске границе. Поред тога, српска влада треба да обавезно омогући избеглицама несметан и приоритетан пролаз преко српске територије до границе са Мађарском.

Већ само те одредбе покрећу озбиљна питања – како финансијског, тако и правног карактера. Као прво, на који начин да се обезбеди поредак на путу проласка миграната којима Брисел практично треба да омогући екстериторијални коридор?

Као друго, ко ће платити стварање и што је још важније – функционисање сличних центара, који треба да буду створени не за један месец или чак и годину и да у себе сместе стотине хиљада, ако не и милион људи? Високи комесаријат УН за избеглице већ је саопштио да ће се према његовим оценама, током 2015-2016 године у Европу преко Средоземног мора пребацити више од 850 хиљада миграната

УН током целе 2015. године очекује долазак око 400 хиљада избеглица у Европу. Следеће, 2016. године, тај број може достићи до 450 хиљада па чак и више – каже се у Извештају Високог комесаријата УН за избеглице. Према сведочењу Виљема Шпиндера, секретара тог комесаријата, прогноза за ову годину је већ близу испуњења: Средоземно море је пресекло 366 хиљада избеглица. И у УН очекују да река избеглица неће ослабити у крајњем случају бар до почетка новембра.

Притом, сагласно новом плану за размештање избеглица и миграната у земљама ЕУ, које су разрадили шеф Европске комисије Жан-Клод Јункер, укупна количина миграната коју власти ЕУ намеравају да приме не прелази цифру од 160 хиљада људи. Притом је од Европске комисије већ шест држава ЕУ добило право да не учествује у квотама за избеглице – Мађарска, Грчка, Италија, Велика Британија, Данска и Ирска. Три последње државе добиле су за себе привилегије још у периоду разматрања поправки Лисабонског споразума о реформама у ЕУ.

Веома је значајно и то што су истовремено са објављивањем “Јункеровог плана” и посланици Европског парламента донели и сопствену незаконодавну резолуцију. У њој су изразили узнемиреност тиме што су основна права избеглица које траже азил у ЕУ  нарушена у центру за пријем миграната, приликом доношења одлуке о њиховом протеривању, а такође и коришћењем преграда у виду бодљикаве жице и других “мера задржавања”.

Према информацијама којима располажемо, можемо утврдити да слична “усаглашеност” правног документа и “путна карта” Јункера нису случајни. Ради се о реализовању јединственог плана за реаговање од стране Европске комисије и европских посланика по питању решавања проблема избеглица и миграната по максимално повољним за себе условима. Очекује се да ће придошлице из Африке, Средњег и Блиског Истока и других региона поделити у три категорије. Представници прве (привилеговане) категорије добиће право на пресељење у Немачку, Аустрију, Холандију и друге водеће земље ЕУ, с тим што би се, између осталог, побољшала ситуација са радним ресурсима и јефтином радном снагом.

Представници друге категорије миграната и избеглица могу рачунати на размештање у заједничке европске центре по њиховом пријему, одакле ће део њих после одговарајућих провера и регистрација моћи да се пресели у земље “другог нивоа” у хијерархији ЕУ – такве као што су Словачка, Чешка или Пољска.

На крају, трећа категорија је састављена од оних који из различитих разлога не одговарају архитектама “Уједињене Европе” – у том смислу и од активних и потенцијалних терориста и представника криминалног миљеа. Они ће бити упућени изван граница ЕУ – то јест у Србију и друге земље које се налазе по спољњем периметру ЕУ ( у том смислу и у Украјину). Сходно томе и брига о њиховој даљој судбини биће пребачена на Београд, Кијев и друге престонице региона.

Јасно је да ће се представници Европске комисије и шефови водећих земаља ЕУ приликом реализације горенаведеног програма позивати на општечовечанске вредности (погледати резолуцију европског парламента), задатке борбе против терориста “Исламске државе”, сопствену одговорност за судбину света и тако даље. Међутим, у голом остатку ће остати та иста геополитичка шаховска табла, на којој ће пешаци постати не само избеглице и мигранти, него и националне владе земаља Централне и Источне Европе – да и не говоримо о кандидатима за приступ Европској Унији. При чему ће у сваком распореду њима бити додељена улога губитника.

 

Прочитај без интернета:
19 гласовa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ