1) Недопустиво је да РТС из Алепа извештава само на основу западних медија који обрађују ту тему; 2) довољан ми је став ДЈБ који је Стевановић изнео на њиховој конференцији за медије о приступању ЕУ да оценим да они нису квалификовани да воде државне послове; и 3) сасвим су ми довољни ставови Вучића и Јанковића у последњим изјавама да могу са сигурношћу да тврдим шта је исправно, а шта није. Кренимо редом.

  1. Ако сте у четвртак, 15.12.2016. године ушли на сајт РТС-а, видели бисте да је главни извештај о догађајима из Алепа онај који је преузет од ББЦ, а који говори о неким реченицма које су у Савету безбедности УН разменили амбасадори САД и Русије. Нараво, далеко више простора је дато Саманти Пауел, која по ко зна који пут износи серију потпуно измишљених догађаја о страдањима цивила.

Овакво извештавање РТС-а је недопустиво. Из Алепа се не користи апсолутно ниједан извор који има своје људе тамо на терену, него се преносе вести великих западних медија, где и сам ББЦ каже у једном делу реченице, да уопште нико од њих није у стању да провери наводе које износи Саманта Пауел – зато што у источном Алепу нема ни представника УН ни било ког извештача већег западног медија. Сви они који су присутни на терену, укључујући и новинарке из Британије и Канаде, говоре сасвим супротно од онога што се на нашем РТС-у преноси. Говоре оно што свако здравог разума види и сам, да је реч о ослобађању источног Алепа од терориста и да цивили напокон могу да одахну јер су се спасли џихадиста.

Стварни извори информација су сасвим доступни, али их наш РТС не користи. То је срамота. Зашто тако извештавају западни водећи медији, то је сасвим разумљиво, зато што су део спољне политике САД и ни мрву више од тога. Али зашто ми учествујемо, ширећи њихове лажне вести као истините, у програмима уништавања других држава и народа за рачун неолибералног и неоконзервативног естаблишмента САД, то је просто скандалозно.

Наравно, ово тужно поступање јавног сервиса није и нелогично. Управо тако и извештава сваки водећи медији у неоколонизованој земљи. Наше је да се не миримо са таквим стањем и да све новинаре РТС-а, али и других медија са правом коришћења националне фреквенције, непрекидно држимо под лупом јавности.

  1. Сасвим је довољно иступање г. Александра Стевановића у име ДЈБ да би се сагледала потпуна конфузија те политичке опције и њена неспособност да води државне послове.

Говорећи о ЕУ, ДЈБ не спори да је то добар пут за Србију, али га треба одложити. Истовремено се као жељени циљ постављају уређења у Данској, Шведској, Немачкој и Холандији. Контрадикторност је очигледна: ако је ЕУ гарант изградње добрих институција, онда би све чланице ЕУ морале да имају приближно исти квалитет тих истих институција, што извесно није случај. А ако ЕУ није уопште одлучујућа за изградњу институција, него су то националне државе, зашто би било добро улазити у ЕУ?

Позивање на најразвијеније државе чланице ЕУ је суштински идентичан став Вучићевом, да се жели да имамо стандард најразвијених земаља – а истовремено се изражава критички став према Вучићу. Као, ово њихово је „наука“, а оно Вучићево је демагогија.

Онда се исказује став да институције Кине нису добре. А чињеница је да су се институције Кине показале као најбоље на свету. ДЈБ говори о „импресивном економском напретку“ Кине, али одатле не изводи закључак да то без импресивних институција није могуће.

Наиме, реч је о томе да Кина у последњих 30 година има просечан раст 9% сваке године. И то без коришћења мера монетарне политике усмерене на раст привреде, који је потпуно примењен на западу од 2009. године до данас. У Кини нема „надуваних“ резултата. Поред тога, не постоји ниједан већи проблем у Кини који није размотрен и за који нису спроведене и предвиђене мере до 2020. године, како ће се ти проблеми решити или смањити. Ништа од тога не постоји у водећим западним државама. Западне институције су сасвим неспособне за стратешка размишљања и планове. Безбедносно, Кина достиже ниво који гаранује стабилност и у најсложенијим условима. У међународним односима Кина битно повећава свој утицај, што је све потпуно супротно у државама ЕУ.

Наравно, институције Данске и Немачке су биле боље од институција Србије много пре настанка ЕУ, па опет нису биле у стању да спрече нацизам. Као што и данас нису у стању да спрече учествовање у разарању многих држава и народа. Стандард тих земаља у могоме се заснивао и данас се заснива на несрећи других народа које су колонизовали, односно данас неоколонизовали.

И то је управо суштина става ДЈБ. Оно што је потребно јесте да учинимо све како бисмо што више личили на колонизатора. Ни случајно да се ослободимо колонизованог положаја. Тако колонизатори, у њиховом тумачењу, немају било каквог утицаја на лоше стање у нашој земљи. А ако негде неко и јесте одговоран, онда је то ЕУ, а не никако Немачка. А и та ЕУ, она греши код нереаговања на неке неправилности у Србији, али нема речи о томе да греши када је у питању Сирија, јуче Ирак и Либија, па тако све до 1999. године и напада на нас. Кад су то институције Данске, Шведске и Немачке признале да је Рачак, као повод за бомбардовање, била ординарна лаж? Када су се окомили на оне који су их лагали и када су то искуство уградили у своја поступања да им се више не понове? Никад, наравно. Па какве су то институције на које треба да се угледамо?

И то ДЈБ говори када је опозиција, а могу само да замислим шта би било када би били власт. Доста ми је и ово.

  1. Вучић заиста није смео да заштитника грађана стави у контекст некога ко је „априори против свог народа и државе“, зато што није било никаквог повода за тако нешто и зато што то јесте застрашивање. Нормално је да омбудсман није омиљен владајућој групацији, јер му је то и посао – да их стално упозорава шта у њиховом раду није добро када је реч о заштити људских права. И власт то мора са уважавањем да прихвата, а не да покушава да у јавности уништи омбудсмана. Када се на тај начин понаша према институцији заштитика грађана, онда објективно шаље поруку свим грађанима да се никакво противљење властима неће трпети и да ће у случају супротстављања бити примењене санкције. То Вучић ради непрекидно и ту је Јанковић сасвим у праву. Као што је недопустиво да РТС нема емисију са Јанковићем о темама које покреће. Такво понашање је још горе од онога што ради Вучић.

Међутим, ми заиста имамо у нашем јавном мњењу људе који су против свог народа и државе. Код нас постоји аутошовинизам. Проблем је у томе што када сте председник владе, онда се против тих појава борите бољом информативном, образовном и културном политиком, а не тако што нападате појединце по неком свом одабиру.

Оно где је Јанковић у свом отвореном писму погрешио, односи се на набрајање ставова које је Вучића у својој дугој политичкој каријери променио. То није посао омбудсмана. Политичар који мења ставове одговара политички на изборима, па га грађани због тога казне или награде. Али то није нешто о чему заштитник грађана треба, нити сме да се изјашњава. Као што власт мора да уважава омбудсмана, шта год мислила о његовом раду, и као што медији морају да му обезбеђују одговарајући простор, тако и омбудсман мора хладнокрвно да трпи нападе и да држи и у таквим условима принципијелни ниво свог јавног комуницирања.

Указивање, иначе тачно, да клизимо ка тоталитаризму у многоме губи на снази и убедљивости, када се помешају са ставовима који не приличе омбудсману.

66 гласовa