У овом тексту се нећемо бавити вредновањем изборних актера нити вредновањем самих избора у оваквим, (пост)колонијалним условима, већ само констатовати и анализирати битан моменат још увек незавршеног (пост)изборног процеса, који се одвијао у првих 48 сати после затварања бирачких места у недељу, 24.4.2016. године.

Уторак, други дан после избора. Насловне стране главних штампаних и електронских медија у Србији шаљу истоветну поруку: да је нови састав Народне скупштине Србије већ одређен, и да се тачно зна ко јс све прешао цензус и ко ће имати колико места. Насловна страна Политике нуди одговарајући графикон, као и Новости.[i] Исто и РТС.[ii] Исто, мада без графикона, и Б-92.[iii] Слично, са упоредним табелама из 2014. и 2016. и интернет издање Блиц-а.[iv]

Тек ако би се удубио, или прочитао нешто више од наслова или графикона – а такав је већ сада прилично ретка зверка – „медијски конзумент“ би сазнао да су понуђени „коначни резултати“ заправо резултати засновани, у том тренутку, на тек 98,51% обрађеног бирачког тела, према Републичкој изборној комисији (РИК).

Па шта с тим, рекли би многи, неупућени у изборне финесе – то значи да је практично све избројано. Шта може да се промени? Може. И то много тога. Јер, две страначке листе – СДС-ЛДП-ЛСВ („Чеда Борис Чанак“) са 5,03%, и ДСС-Двери, са 5% гласова, још увек потенцијално „висе“, односно још није извесно да ли ће, кад се све сабере и изборни процес у потпуности заврши, прећи цензус или не. А то није небитно. Јер, ако једна или обе не пређу цензус, онда се њихови гласови преливају на оне страначке листе које јесу прешле цензус, и то пропорционално, тако да би они који су добили највише гласова, у овом случају листа СНС, пропорционално добили највећи број прераспоређених гласова страначких листи које нису прешле цензус. Што би значило, између осталог, да би победник избора, листа око СНС, добио још комотнију скупштинску већину, смањујући потребу СНС-а за тражењем коалиционог партнера, али и смањујући уцењивачки капацитет осталих странчица на СНС-овој листи, као и тежину батине пословично заинтересованих спољних утеривача „демократских вредности“. Овако, ако би ствари остале онако како су их поменути медији представљали током прва два дана после избора, СНС би, иако је 24.4.2016. освојио неколико десетина хиљада гласова више него 2014, имао чак 27 мандата мање у новом сазиву скупштине.

Е, сад, да се вратимо основном питању: зашто поменути медији унапред прејудицирају коначни исход избора? Зашто се труде да визуелно у ум просечног гледаоца/читаоца/бирача усаде слику „већ решене“ ствари, да сугеришу „једини валидни резултат“? То питање је поготово умесно зато што су професионално и медијски релевантни стручњаци и актери имали прилику, управо посредством главног националног медија – РТС – да објасне најширем аутиторијуму зашто се још не може говорити о коначном исходу избора 2016. и коначном саставу новог сазива Народне скупштине.

У емисији РТС-а „Око“, у понедељак 25. априла, односно дан после избора, гостовали су: Зоран Лучић, професор Математичког факултета и некадашњи директор Цесида, Миладин Ковачевић, члан РИК-а и директор Републичког завода за статистику, Марко Уљаревић, истраживач Ипсос Стратеџик маркетинга и Милан Јовановић, професор Факултета политичких наука у Београду. Тема емисије је дословце била „Борба за цензус: дан други!“ – управо због важности теме ко ће све прећи цензус а ко не.

Главни закључак полусатне емисије је био следећи: да се ништа не може знати још 15 дана, док не буду физички пребројани сви гласови у РИК-у и прегледани сви записници, и док се не понове избори на местима где су поништени. Не могу се чак дати ни поуздане процене да ли ће листе СДС-ЛДП-ЛСВ и ДСС-Двери прећи цензус.

Уосталом, ево неких релевантних изјава учесника емисије:

 Миладин Ковачевић: Условно, на  основу 98,11% гласова, поменуте две листе су прешле цензус, али то не значи да су прешле цензус, односно прешле су цензус до објављивања коначних резултата. Зато што тек сада РИК почиње са уносом веродостојних података, то је унос физичких записника

Горислав Папић (водитељ): Колико је реално да се нешто промени?

Ковачевић: После сравњивања рачунарски унесених и физички унесених података, опредељује се, на основу утврђене процедуре, где ће избори бити поновљени.

Папић: Дакле, нешто би могло да се промени?

Ковачевић: За две листе се може рећи, са аспекта вероватноће, да немају ризик – Демократска странка и Доста је било. А за две је још неизвесно: ДСС-Двери и СДС-ЛДП-ЛСВ.

Марко Уљаревић: Имамо делимичне резултате са КиМ, али ово је процес који ће трајати најмање још 15 дана, и јавност треба спремити за то. Нема коначних резултата док се не понови гласање на спорним бирачким местима и док РИК не објави коначне резултате са свих бирачких места. На крају ћемо говорити о нечему што се мери стотинама гласова. Ја бих избегао све шпекулације и чекао финалне резултате РИК-а. Треба спремити јавност за чекање од још 15 дана да би се утврдило да ли је неко прешао цензус или не. Ово је јединствен случај, да имамо 4 листе око цензуса.

Зоран Лучић: Оваква ситуација са поновним пребројавањем гласова и странкама на ивице цензуса није ништа неуобичајено у Европи. Дакле, морате физички да избројите сваки листић, сваки записник. И на крају ће можда десетине одлучивати, не знам.

Папић: Значи за 15 дана ћемо знати ко је прешао цензус.

Уљаревић: Наравно, зато што ће толико трајати изборни процес. Имаћемо понављање гласања на неким бирачким местима.

Папић: И тек на понављању ми ћемо знати коначне резултате?

Лучић: Тек кад се преброје сви гласови, пре понављања избора, ми ћемо знати оквир, колико треба додати или одбацити да би неко прешао цензус.

Папић: Да ли се већ сад може изнети процена да ли ће те две странке прећи цензус?

Лучић: Једино да гатамо, другачије не.

Ковачевић: Кад би Лучић нешто сад рекао, депласирао би све своје знање и искуство у очима оних који знају, рецимо као ја, и морао бих да прекрижим човека као искусног стручњака. Ми сад само можемо да говоримо о вероватноћама, и да кажемо да је све могуће.

Папић: Па, да ли је већа вероватноћа да ће те две листе ући или не?

Ковачевић: Не можемо знати. Немате елементе да бисте израчунали.

Очигледно је да све изречено, од стране најпозванијих и медијски најрелевантнијих стручњака и званичника на државној телевизији, није било довољно да би главни медији у Србији, па чак ни РТС, на ком је поменута емисија емитована, два дана после избора, недвосмислено послали једину истиниту информацију јавности: да исход парламентарних избора у Србији одржаних 24. априла 2016. још увек није коначан, и да, услед поновљених избора и поновног пребројавања, може доћи до битних померања, иако се ради о релативно ситним евентуалним променама. Уместо, како је предлагао Уљаревић, да медији спреме јавност да чека још 15 дана за коначне изборне резултате, медији, укључујући и РТС, раде управо супротно, раде управо оно због чега би, по речима Ковачевића, сваки стручњак који би урадио слично у овој фази изборног поступка био трајно дискредитован: саопштавају, без ограде, како ће изгледати будући сазив Народне скупштине.

После свега наведеног је сасвим умесно поставити питања: Зашто се све ово ради? Ко има корист од тога? Да ли медији знају нешто што обични смртници, па чак и чланови РИК-а не знају, а неће да поделе са јавношћу? Да ли је ово нека нова „бриселска честитка“? Да ли се јавности већ сада систематски сервира „најпожељнији“ пројектовани резултат? И да ли ће свако одступање од „најпожељнијег“, односно „јединог валидног“ резултата, чак и после усвојених жалби или поновног пребројавања, бити повод или окидач за покушај шире дестабилизације државе?

(Уз све ово, у уторак 26.4. предвече је РИК објавио „најновије резултате“, што је пренето и на РТС[v] и на Б-92,[vi] на основу 98,04% пребројених гласова. То не би било чудно да РИК није претходног дана, у 19:40ч, објавио „најновије резултате“ на основу – 98,56% пребројених гласова.[vii] И резултати нису исти. На пример, у понедељак је, после више пребројаних гласова, коалиција Чеда-Борис-Чанак имала 5,03%, а у уторак, после мање пребројаних гласова – 5,04%, док је листа Доста је било у понедељак имала 6,03% а у уторак – 6,05%. За сада нема коментара на ово чудо невиђено, ни из медија, ни из странака, ни из РИК-а. Као ни на разлог зашто је, одједном, практично стао, па чак се и „вратио уназад“, процес пребројавања преосталих око 2% гласова, што ће неминовно побудити сумње у цео процес.)

Дакле, осим бацања Цесида под аутобус пред очима најшире јавности и већ пословичних оптужби за „нефер изборне услове“, сада имамо још један елемент који доводи у питање регуларност овог, па и будућих изборних процеса (ово је за оне који су уопште веровали у могућност „фер“ избора у условима постмодерне окупације) у садашњем политичко-медијском оквиру – координирано медијско пројектовање „коначних“, односно „пожељних“ резултата мимо РИК-а. С тим што у овом последњем случају, очигледно је, главни добитник свакако није садашња и, највероватније, будућа власт. То је и један од разлога зашто СНС, заједно са већином опозиционих странака, тражи поновно пребројавање свих гласова. Што, опет, није никаква гаранција да би „истина“ која би се евентуално утврдила била општеприхваћена. Јер, после свега наведеног, ко може имати поверење у било шта у овом матриксу странаца и странака, где су сви учесници, по свој прилици, и саучесници?

[i] www.nspm.rs/hronika/naslovne-strane-srpske-stampe-26.-aprila-2016.-godine.html

[ii] www.rts.rs/page/stories/ci/story/2534/izbori-2016/2295170/prebrojavanje-glasova.html

[iii] www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2016&mm=04&dd=25&nav_category=11&nav_id=1124381

[iv] www.blic.rs/vesti/politika/sns-i-ds-zadrzali-glasove-iz-2014-ko-je-osvojio-vise-a-ko-manje-nego-pre-dve-godine/eqct1bw

[v] www.rts.rs/page/stories/ci/story/2534/izbori-2016/2297769/novi-rezultati-rik-a.html

[vi] www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2016&mm=04&dd=26&nav_category=11&nav_id=1124814

[vii] www.rik.parlament.gov.rs/aktivnosti-konferencije.php#a10

35 гласовa