У претходном чланку је било речи о недавној несрећној изјави председника Србије у Сарајеву о томе да „са Русима Србија има проблем када кажу да Крим има право на самопредељење, правдајући то тиме да поштују одлуке ЕУ везане за Косово“.[i] С обзиром да у међувремену из председничког кабинета није стигло никакво разјашњење ове изјаве, очигледно је да та изјава представља званични став човека који, по Уставу Србије, „представља Републику Србију у земљи и иностранству“.[ii] Међутим, тај став погрешно приказује званичне ставове Русије по питању Косова и Метохије и Крима. Потребно је то разјаснити, не толико да би се бранила Русија – мада је то најмање што се може урадити за државу која тако доследно брани наш територијални интегритет – већ да би се одагнала било каква помисао у српској јавности да смо по питању КиМ на било који начин „изневерени“, и да је Русија некако „трампила“ КиМ за Крим.

Дакле, истог дана када је кримски парламент прогласио независност, 11.3.2014.  Амбасада Русије у Београду је саопштила да „став Русије о питању Косова остаје исти, и као и до сада ослања се на резолуцију Савета безбедности УН 1244“.[iii]

При томе, Русија то није правдала, ни тада ни касније, некаквим „одлукама ЕУ везаним за Косово“, како је Николић изјавио у Сарајеву, већ чињеницом да је „парламент Крима донео декларацију о независности на основу међународно-правних аката, позивајући се на Повељу УН, као и на закључак Међународног суда УН од 22. јула 2010. о Косову“. А, да подсетимо, према члану 84 Саветодавног мишљења МСП „опште међународно право не садржи никакве примењиве забране против доношења декларација о независности“.[iv]

Непуних месец дана касније, у оквиру округлог стола „Косово-Крим: сличности и разлике“, одржаног у Београду, амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Чепурин направио је јасну разлику између два случаја: „Косово је незаконито отргнуто од Србије, а Крим је извршио уједињење са Русијом у складу са међународним правом“.[v] Затим је образложио: „Када је Косово прогласило своју независност, у Србији је постојала легална власт. Све се на Косову десило захваљујући војном удару изван граница, када су погинуле хиљаде људи“. Наспрам тога, како је Чепурин даље разјаснио, „већина грађана Крима, на референдуму који је расписала легитимна власт у Севастопољу, изјаснила се за припајање Русији, што на Косову није био случај“.[vi]

Другим речима, према званичном руском ставу – КиМ је насилно отцепљен као резултат спољне (западне) агресије, док је Крим легално прогласио независност, у складу са мишљењем МСП о Косову, и то после демократског референдума, после чега је, како је истакао председник Русије Владимир Путин у свом годишњем обраћању Федералној скупштини у децембру 2014, „уследила одлука кримског парламента – подвлачим, потпуно легитимног, не треба да заборављамо на то, који је изабран још 2010. године – одлука кримског парламента о независности“.[vii]

Руси посебно подвлаче чињеницу да је народ Крима имао право да организује референдум и прогласи независност не само због тога што је његов парламент био легитиман или због мишљења МСП, већ и због чињенице да се, како је истакао руски председник у свом већ поменутом говору, у Украјини у фебруару 2014. десио „државни преврат, насилно преузимање власти у Кијеву“. Дакле, проглашење независности Крима дошло је као реакција на тај, споља инспирисани, државни преврат. По речима руског председника, народ Крима је имао право да се супротстави том „безакоњу“:

„Шта да кажемо о крвавим догађајима у Одеси, где су људи живи спаљивани? Како неко може да подржава покушаје, који су уследили, да се уз помоћ оружаних снага обуздају људи на југоистоку који се не слажу са тим безакоњем? Понављам, како неко може да то подржава? При том, уз лицемерне приче о заштити међународног права и људских права“.[viii]

Јасна је разлика која је истакнута: Србија је бранила законитост, а народ Крима се бранио од безакоња. Легална власт у Србији је имала право на очување свог територијалног интегритета усред нелегалне спољне агресије, а народ Крима на самоодбрамбено проглашење независности ради заштите од безакоња и насиља изазваног споља инспирисаним превратом у Кијеву.

Владимир Путин је у том истом говору истакао још један разлог зашто Русија полаже право на Крим – сакрално-цивилизацијски:

„Управо ту, на Криму, у древном Херсону, или Корсуни, како су га звали руски летописци, био је крштен кнез Владимир, који је затим крстио и читаву Русију. То нам даје право да кажемо да за Русију Крим, древни Корсун, Херсонес, Севастопољ имају велики цивилизацијски и сакрални значај. Као што је Храмовна гора у Јерусалиму за оне који исповедају ислам или јудаизам“.

Односно, за Русе је Крим – света земља, и тако ће се према њему односити, „сада и заувек“. Није ли то исти аргумент који користе Срби када кажу да је Косово и Метохија „српски Јерусалим“, освештана земља пошкропљена крвљу српских витезова који су се определили за небеско уместо земаљско царство? И не значи ли то да Русија и принципијелно подржава истоветно становиште када је реч и о Косову и Метохији?

Коначно, како је истакнуто у једној ранијој анализи Саветодавног мишљења МСП – Србија уопште није дужна да призна групу грађана која се 17.2.2008. у Приштини самоназвала: „Ми, демократски изабрани вођи нашег народа“ и прогласила независност, с обзиром да, према мишљењу МСП, творци декларације о независности тзв. Косова нису исто што и Скупштина Косова, односно орган Привремених институција самоуправе предвиђених правним поретком који је успостављен под окриљем Резолуције УН 1244.[ix] За разлику од „косовских“ самозванаца, које нико није бирао, нити су представљали икакву легалну институцију, кримску независност су прогласили и спровели легално изабрани представници народа на Криму, чланови легалног парламента. То што председник Србије признаје тзв. председника тзв. Косова – које не познаје Резолуција 1244 и који, стога, нису били део никаквог правног поретка – није проблем Русије, већ проблем Србије.

Но, без обзира што се Николићева Србија непринципијелно понаша према сопственој територији – руски став остаје крајње принципијелан, и непромењен. И то ће нам пуно значити када решимо да поново, као држава, по том питању будемо принципијелни.

То је пуна истина о руском ставу везаним за Косово и Метохију, и паралеле са Кримом. То је важно знати – опет, не да би правдали Русију, већ да би знали да и даље имамо подршку ако икад решимо да стварно, и на делу, покажемо да је Косово уистину Србија. И по домаћем и по међународном праву.

[i] www.dnevnik.rs/politika/nikolic-svi-zajedno-u-eu-bez-podmetanja-noge

[ii] Члан 112, тачка 1, www.ustavni.sud.rs/page/view/139-100028/ustav-republike-srbije#d5

[iii] www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/1545656/ambasada-rusije-stav-o-kosovu-nepromenjen.html

[iv] www.icj-cij.org/docket/files/141/15987.pdf

[v] www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/1565282/cepurin-kosovo-je-oteto-a-krim-se-odvojio.html

[vi] www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0.393.html:485627-Cepurin-Krim-nije-Kosovo

[vii] www.fakti.org/rossiya/putiniana/putin-niko-nece-imati-vojnu-nadmoc-nad-rusijom-nasa-armija-je-uctiva-ali-strasna

[viii] Исто.

[ix] www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/ostalo/sta-je-tacno-samoproglaseno-u-pristini-17-2-2008/

Прочитај без интернета:
25 гласовa