Морам вам рећи да по мом мишљењу Србија и даље иде у дечији вртић, у коме велике ујке обучавају будуће носиоце просвећене европске свести. Апсолутно је тачно да српски медији и чак и читаве политичке партије још нису такви носиоци.

Ради се о томе да припадност било каквој идејној школи уопште не дефинише таквог носиоца. На пример, ако је Александар Вучић прогласио себе адептом европске школе либерализма, онда то не значи да је такав адепт он већ и постао.

А ако се сутра одједном предомисли?

Не, господо, Ви ћете постати носиоци европске свести тек тада када се укључите у колективну несвесност. Да ли сте раније чули за тај термин? Да вас не би завлачили научним расуђивањима, навешћу један очигледан пример.

Ето, у САД су изабрали неког Доналда Трампа за председника. И још за време избора у читавој огромној заједници америчких средстава јавног информисања се појавила нека непријатност – тај сами Доналд говори неправилним језиком, користи неправилне категорије и поставља неправилне циљеве. Он је чудак, опасан чудак.

Та медијска заједница поодавно се васпитава новцем америчких банкара, који штите интересе америчких банкара и који су формирали унутрашњу културу, својствену гангстерима, која на нивоу подсвести не прихвата Доналда. Они га потпуно искрено сматрају исчадијем пакла и предузимају све дозвољене и недозвољене мере, како би га протерали из Беле куће. Иза тих медија стоји и велики део америчког народа, васпитаног у духу колективне несвесности. Оно не може да се разабере у реалним поступцима Доналда. Њему је накалемљен урођени рефлекс лојалности колективној несвесности.

Они српски грађани који добро познају Европу, потврђују моју мисао о томе да колективна несвесност постоји и овде. Можда не у тако криминалном виду, али постоји. Веома велики део Европљана сматра Русију агресором, Украјину невином жртвом, а становнике Прибалтика пахуљастим жутим пилићима, на које ће, мало, мало – па нагазити чизма тоталитарне Москве.

То је пример рада колективне несвесности.

Срби још нису стигли до такве среће политичке наркозе и мене понекад чуди расуђивање српских руководилаца о будућности земље у оквирима ЕУ.

Ето, на пример, председник Томислав Николић је наступио са изјавом која говори о томе, да талас колективне несвесности још није прекрио Србију. Или је није сасвим прекрио. Не воле сви да читају „Блиц“.

Томислав Николић се одједном сетио својих сусрета са комесаром ЕУ Јоханом Ханом и о тим поверљивим беседама које су они водили.

Јоханес Хан није ништа ново у тим разговорима саопштио Томиславу Николићу. Питање је у другом – шта је председник чуо. Стиче се утисак да је он чуо то што није желео. У том тренутку.

А сада се сетио и схватио, да је у ствари Јоханес Хан, у опуштеном маниру бригадног СС фирера објаснио њему да ће Србија бити срећна само у једном случају – ако она призна Косово и присаједини се санкцијама против Русије.

У ствари, прочитавши тај несрећни статут ЕУ, ја сам од самог почетка знао да у тој организацији царује закон и поредак колективне несвесности.

Или си ти глупави ован који извршава вољу стада, или ће те брзо ошишати и направити од тебе роштиљ.

Међутим, најинтересантније је то што је рекао Томислав Николић о реакцији у Србији: „О та два услова ја сам први проговорио, многи у Србији су ме оспоравали, као да никада нису чули за то, но, то су услови које ће чути сутра. За сада ти захтеви нису постали официјелна позиција ЕУ, но, њу наговештавају парламенти многих земаља који треба да потврде наш приступ, у том смислу и парламент Немачке, коме ће припадати одлучујућа улога“.

И заиста, званичних декларација о те две тачке Брисел још није доносио, но, ми нисмо деца, зар не?

Зар је Брисел доносио унапред официјелне декларације о томе да је одлучио да свргне Слободана Милошевића и раздроби Србију? То је исто као да позовете газду стана и кажете му: „Вечерас ћемо доћи да вас опљачкамо“.

Овде испливава један ситан детаљић. Александар Вучић је изјавио да очекује завршетак преговора о приступању ЕУ током 2019. године. Онда значи да наступа и време објављивања главних услова.

Ако неко мисли да ће колективна несвесност омогућити Србији да истовремено ступи у ЕУ имајући пријатељске односе са Русијом и не признајући Косово, тај греши.

Веома озбиљно греши.

32 гласa