Разматрање ситуације у периоду април-август 2015. године у СБ УН

Прошле недеље одржано је редовно заседање Савета безбедности Уједињених нација о ситуацији на Косову и Метохији. На заседању је последњи пут излагао и Фарид Зариф, који је руководио Мисијом УН на Косову и Метохији током последње четири године. Упркос дипломатским увертирама поводом његовог “изузетног доприноса” раду УНМИКА, треба признати да су у стварности његови резултати разочаравајући. Управо у његовом мандату је значај Мисије сведен на нулу, целокупно међународно присуство је било сведено на потпуну управу НАТО пакта и ЕУ. Необјективност према Србима и Србији са једне стране и потпуна попустљивост по свим питањима када се ради о односу са косметским Албанцима са друге стране, били су очигледни. Међутим, и само именовање Зарифа на чело Мисије УН на Космету од стране генералног секретара Бан Ки Муна, било је демонстративно. Та демонстративна задата пристрасност са његове стране, настављена је и приликом постављања новог шефа Мисије УНМИКА – Захира Танина. Свакоме је јасно да косметски сукоб носи религиозно-етнички карактер и постављање представника одређене религије на дужност неутралног посредника, несумњиво је демонстративни акт.

У свом говору на заседању СБ УН, заменик српског премијера Ивица Дачић је био емотиван: “Ја сам се пре 49 година родио на Косову и Метохији, у граду Призрену који је у ХIV веку био престоница Србије. Данас у Призрену живе само 22 Србина. То је историјска реалност и историјска чињеница”. На једној од ранијих седница СБ УН Хашим Тачи је тврдио да то подржавају сви осим српског православног становништва. Био је то још један корак у нападима на православну цркву од стране високих “руководилаца” Косова. На овом заседању СБ УН поново су разматрани злочини према СПЦ. Заменик премијера Србије представио је Савету Безбедности слике разарања и карте српског културног наслеђа и споменика на Космету, од којих су већина били разрушени или уништени. На снимцима је приказано како су цркве и манастири изгледали пре разарања и шта је од њих остало данас. То представљање било је одговор на покушаје “руководилаца” Косова и низа западних земаља да прогурају Косово у УНЕСКО. Међутим, међународна заједница са једне стране не може да осуђује Исламску државу која руши и уништава културно наслеђе у Сирији и Ираку, или бојовнике Ал-Каиде који руше древне споменике или библиотеку у Малију, а са друге стране подржавати оне који то исто чине у Европи. Ивица Дачић је посебно прокоментарисао фотографију манастира Дечани који се налази под моралном заштитом УНЕСКО и физичком заштитом међународних снага (Мисије ЕУ по питањима законитости и правног поретка на Косову и Међународних безбедносних снага на Косову), на чијим зидовима је написано: “Стиже Калифат”. Натпис је написан на арапском језику са потписом Исламске државе.

Међутим, на последњим заседањима СБ УН на којима је разматрана ситуација на Космету, постала је пракса не толико разматрати реалне проблеме (па тако и оне које је покренуло руководство Србије), колико пружити могућност међународне промоције косовским “властима”. Хашим Тачи је још једном искористио ту могућност. Његов говор је био довољан доказ са ким “међународна заједница” има посла. Али најважније је, са ким има посла сама Србија: “Од тог времена када је 1998. године на Косову почео рат, прошло је 17 година. Наш отпор уистину је представљао борбу Давида и Голијата. Ја још једном истичем да ни један Косовар, па тако ни ја, неће бити неми посматрач и неће дозволити Специјалном суду да изједначава акте геноцида Слободана Милошевића и државе Србије са каснијим актима очајних људи из заједнице потлачених, који су почињени за време и после рата. Рат Србије против Косова водио се уз учешће оружаних снага, полиције и паравојних формација и уз подршку српске интелигенције. Тај рат је био фашистички – ни мање, ни више. Ми на Косову нећемо дозволити да се наша историја прекраја, како би се занемарила разлика између ловца и његовог плена. Ми ћемо одбранити наслеђе нашег рата – слободу и независност Косова. Сада на Косову има поузданијих инструмената од оних који се користе у судским процесима у другим земљама Балкана”. Ове речи изговорене су баш након свечаног излагања Фарида Зарифа о томе како је напредни парламент Косова управо донео исправке Устава које дозвољавају стварање специјалног суда за злочине почињене на Косову од стране ОВК.

Своје агресивне планове Хашим Тачи није умањивао ни у целини, ни у односу према Србији. Он је изјавио да је за Србију као државу “настало време међународног правосуђа”. Обраћајући се заменику премијера Србије, Хашим Тачи је изјавио: “Господин Дачић мора једно да схвати: српска армија и полиција и српска администрација се више никада тамо неће вратити. Његова машта се више никада неће остварити. Србија може наставити рат. То је њена омиљена пракса. Она је на то навикла. Но, Србија ће поново претрпети пораз”.

Залагањем западне већине у СБ УН читаво разматрање ситуације на Косову и Метохији свело се на пропаганду Хашима Тачија. Резолуцију СБ УН 1244 поменуле су само Србија и Русија. Дакле, пред носом Мисије УН и чланова СБ УН једино је Русија указала на грубо кршење одредби Резолуције СБ УН. Ради се о наставку покушаја Приштине да “Косовске снаге безбедности” трансформише у пуноправне оружане снаге. А добро је познато да Резолуција СБ УН 1244 (из 1999. године) не предвиђа на територији покрајине боравак било каквих оружаних формација осим присуства међународних безбедносних снага и усаглашеног броја српског војног персонала. За све наоружане формације косметских Албанаца у Резолуцији су прописани јасни захтеви за демилитаризацијом.

Позиција Русије о проблемима на Косову, још једном је била потврђена на протеклом заседању СБ УН: “Резолуција 1244 СБ УН (1999) сачувала је валидност у свом пуном капацитету у својству за све обавезујуће међународно-правне базе косовског регулисања. Ни Резолуција 1244, ни друге одлуке СБ нико нема право да укида и игнорише. Оне подлежу поштовању обавезујућем за све”.

Прочитај без интернета:
10 гласовa