Предстојећи септембар може постати “тренутак истине” за савремено стање у Европској Унији. То је повезано не само са традиционалним завршетком периода летњих одмора еврочиновника, него и са тим процесима који се одигравају у бриселским куоларима и иза њихових зидина. За селедећи месец планирано је заседање Европске централне банке, међутим, одлуке које ће морати донети регулатор носиће не толико финансијски, колико политички карактер.

“Текући услови појачане недефинисаности, као и раније низак темпо раста економије и плата, као и притисак цена” – овако је окарактерисана садашња економска ситуација у Европској унији у протоколу јулског заседања Европске централне банке (ЕЦБ). Према процурелим информацијама из седишта ЕЦБ, у овом тренутку њени стручњаци се баве “пажљивим мониторингом” како европске, тако и целокупне светске економије. [http://www.vestifinance.ru/articles/74164]

Резултат наведеног мониторинга може постати доношење пакета мера које се огледају како у започињању нове рунде програма “количинског ублажавања” – простије речено, пуштања у погон машина за штампање евра са повећаним обртима – тако и у форсираној централизацији органа политичког и економског управљања Европском унијом, како би се извела изван оквира компентенција националних влада таква питања као што су израда државног буџета, функционисање пореског система и финансирање у социјалној области. У својству образложења сличних мера приводи се постојање неколико фактора, који директно угрожавају економско стање у Европској унији. [http://www.vestifinance.ru/articles/74048] Притом је Управни Савет ЕЦБ на свом последњем летњем заседању (21. јула) већ изјавио да ће програм месечне куповине актива за 80 милијарди евра важити у крајњем случају до краја марта 2017. године, са могућним продужетком још на неодређено време – без обзира што тај програм до дан данас није решио постојеће проблеме.

Међу економским факторима у први план у овом тренутку је изашло кризно стање европског банкарског система. Како су показали резултати стрес-тестова водећих банака у ЕУ који су објављени крајем јула, са нарастајућим проблемима се можда неће изборити не само водеће италијанске банке (то се чак и не разматра), него ни такви финансијски “стубови” попут аустријске “Raiffeisen Bank” и немачке “Commerzbank” и “Deutsche Bank”. Све оне имају крајње низак кључни коефицијент адекватности сопственог капитала. [www.vestifinance.ru/articles/73793] Притом, треба имати у виду да су Европска комисија и ЕЦБ доносећи одлуку о спровођењу садашњих банкарских стрес-тестова, првобитно ослободиле од њих финансијске институције Грчке, Португалије и Кипра. Према информацијама којима располажемо, то је било учињено са циљем скривања негативне информације о њиховом стању, која може у случају објављивања да сруши европске фондовске берзе.

Други негативни фактор за ЕУ, чије ће дејство у скорије време неумољиво расти – јесте предстојећи излазак Велике Британије из састава организације. У овом тренутку и Лондон и Брисел покушавају на све начине да отегну овај процес. Посебно извори у британској престоници саопштавају да “оформљавање” изласка Велике Британије из ЕУ може бити одложено до краја 2019. године. Раније су власти земље планирале да започну одговарајућу процедуру још у јануару 2017. године. Међутим, слична одлагања само дестабилизују ситуацију у финансијском систему ЕУ и зато изазивају растућу опозицију од стране низа утицајних играча, који позивају Брисел да изради прецизну “путну карту” за Brexit, с тим да се бар по том питању не дезорјентише европска бизнис јавност.

Међутим, на списку негативних фактора за ЕУ постоји још један – чије дејство не може бити нивелисано никаквим “путним картама” и стрес-тестовима. То је нарастајућа социјално-економска и политичка противуречност у редовима саме организације.

И овде се не ради само о очувању појаса “проблематичних држава” према којему заједно са Португалијом, Грчком или Кипром, као и раније припада Ирска (један од водећих локалних банака “Allied Irish Bank” је добила по резултатима стрес-теста минималан коефицијент довољног капитала у границама 4,3%).

Много опаснију ствар за јединство ЕУ представљају међудржавне противуречности које се појачавају услед нарастања притиска спољних фактора повезаних са настављањем прилива избеглица и нелегалних миграната и одговарајућим растом терористичких претњи. Већ у септембру Чешка, Словачка и Мађарска намеравају да израде и обезбеде заједничку позицију у односу на мигрантску кризу и предложене мере Европске комисије по питању њеног решавања. А 2. октобра у Мађарској треба да се одржи референдум по питању усклађености квота за пријем избеглица са мађарским законодавством и национално-државним интересима.

И његови резултати ће несумњиво постати моћан преседан за друге земље ЕУ у којима се јавно мњење већ директно изражава против позиција које је указао Брисел по том питању, а уједно и самог Берлина. Ево, на пример, илустративна је публикација једне од водећих данских новина Jyllands-Posten: «Наша економски сиромашнија рођачка братија и сестре из централне и источне Европе су нам показала да не желе да се помире са променом демографске слике. Како најлепши мушкарци у ланцу Естонија, Летонија, Литванија, Пољска, Чешка, Словачка, Мађарска и Словенија говоре гласно “не” најопаснијем политичару у Европи Ангели Меркел, која би желела да се Немачка и Европа претворе у пакао на земљи, где би различите групе становништва постале све непомирљивије једна према другој”. [http://jyllands-posten.dk/debat/blogs/mortenjensen/ECE8925672/central-og-oesteuropa-er-vores-forbilleder/]

Нема сумње да ће већ у најскорије време банкарско-финансијски проблеми, преседан Brexit-а, а такође и терористичке претње које су директно повезане са погрешном политиком Брисела у миграционом питању, постати кључни проблеми у току предизборних кампања у Немачкој, Француској, Холандији и другим кључним земљама-чланицама ЕУ. И да ли ће европски лидери успети да поново “окрену стреле” на имагинарну руску претњу. Привреда и демографија представљају исувише објективне ствари које подлежу рачуници, да би се могле олако игнорисати.

слика www.vaseljenska.com/vesti/umesto-ukrajine-u-eu-ce-uci-srbija/

Прочитај без интернета:
19 гласовa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ