Референдум по питању усклађености миграционе политике ЕУ са националним законодавством, који је у Мађарској предвиђен за 2. октобар, може постати прекретница не само у дискусијама по овом проблему, него и полазна тачка у формирању принципијелно нове линије супротстављања у самој ЕУ.

Сличних линија сукобљавања у Европској унији већ данас можемо побројати поприличан број. Као прво, међу присталицама и противницима јединствене валуте евро (најочигледнији пример – тврдоглаво одбијање увођења евра од стране три од четири земље Вишеградске групе). Као друго – међу поборницима очувања садашње конфигурације еврозоне и присталицама издвајања у њеним оквирима “језгра” у виду водећих европских економија у саставу, посебно, Немачке, Француске, Аустрије и земаља Бенелукса. Као треће – међу економски боље развијеним севером и средоземноморским земљама које су се нашле у дужничком ропству од својих сопствених партнера у ЕУ. Као четврто – међу присталицама очувања и чак и јачања антируских санкција и оним државама, националним партијама и политичарима који све гласније позивају на укидање тих санкција. Као пето – међу такозваним “британским блоком” (Велика Британија, Мађарска, Пољска, Скандинавија) и њиховим опонентима на челу са Немачком и Француском.

Међутим све су то – линије супротстављања где учесници не стављају у целини под сумњу темељне принципе устројства ЕУ, и у првом реду – примат централних органа (Савет ЕУ, Европска комисија и Европски парламент) у односу према националним институцијама по кључним питањима проблема општеевропског дневног реда. Чак и недавни референдум у Грчкој и Великој Британији формално није излазио изван оквира јединственог правног система ЕУ. Грци су се у 2015. години изјаснили по питању сарадње са међународним финансијским кредиторима, а грађани Велике Британије у јуну текуће године су решавали питање не приоритета националног или наднационалног законодавства, него сопственог изласка из ЕУ.

У случају саме Мађарске, за Европску унију све може испасти много озбиљније. Први пут у историји ЕУ, земља-чланица те организације не изјављује да има намеру да напусти ЕУ, али притом поставља питање о ревидирању темељних принципа свог учешћа у њој. Грађани земље ће моћи да одговоре на питање о томе да ли су сагласни да ЕУ има право да уводи обавезно расељавање иностраних грађана у Мађарској без сагласности националног парламента. Према подацима из мађарских извора, огромна већина Мађара ће се изјаснити у корист приоритета одлуке сопственог највишег законодавног органа. А то, са своје стране ствара моћан преседан за целокупан међународно-правни систем Европске уније – узимајући у обзир ту чињеницу да англосаксонско право традиционално носи карактер преседана.

Притом је надахнитељ предстојећег плебисцита, премијер Мађарске Виктор Орбан, веома писмено спроводио политичку кампању на општеевропском и глобалном нивоу. Одбацујући оптужбе за тежњу да се изолује од ЕУ или да подрива јединство те организације, он подвлачи да општеевропском јединству и самој европској цивилизацији прети управо “миграциона криза” и погрешна линија Европске комисије. Према мишљењу шефа мађарског кабинета (које није неосновано),  у јесен 2015. године уведена обавезујућа квота за пријем избеглица и миграната може да “радикално промени културни и религиозни идентитет Европе”. [www.bbc.com/russian/news-36712860] Коментаришући резултате неформалног самита ЕУ који је одржан у Братислави 16. септембра, мађарски премијер је изјавио да јединствена Европа није успела да промени “самоубилачку и наивну политику” коју она спроводи у односу према мигрантима. Као једини успех ЕУ у указаном смислу, он је навео одлуку да се пружи финансијска помоћ Бугарској приликом одбране турске границе. [www.radio.cz/ru/rubrika/radiogazeta/sammit-v-bratislave-evropa-bez-dorozhnoj-karty]

Симптоматично је да  се његов италијански колега Матео Ренци изјаснио још жешће – не видећи апсолутно никакав прогрес: “ЕУ није направила помак у решавању миграционе кризе”.

Поред тога, Виктор Орбан све јаче иступа и у име ЕУ као такве – посебно позивајући на стварање “глобалног система квота”, што омогућава да се законодавно распореде мигранти не само по европским земљама, него и по целом свету. [www.ndtv.com/world-news/hungary-pm-tells-us-australia-to-take-some-of-europes-migrants-1225399]

У својству аргумента приводи се та чињеница да се регионални конфликти који су постали извор милиона избеглица, настали у резултату политике водећих светских играча, а не само и не толико Европске уније.

А у случају да 2. октобра власти Мађарске добију од својих бирача јасну унутрашњу подршку по горе указаним крајње болним питањима за националну самосвест, аналогно искуство могу неизбежно пожелети да понове и у другим земљама-чланицама ЕУ. И уколико су власти ЕУ у 2015. години још могле претити Грчкој економским мерама због тврдоглавости, и претити искључивањем из финансијских токова, то је у случају Мађарске минималан списак мера убеђивања и кажњавања. На искључење Мађарске из ЕУ нико неће ни поћи (а уколико питање и буде покренуто – одмах ће га блокирати Аустрија или земље Вишеградске групе). А уводити санкције против Будимпеште због “тврдоглавости” значи само још веће продубљивање противуречности у ЕУ и то ће помоћи порасту евроскептичких расположења, пре свега у региону централне и источне Европе.

Поред тога, пресуда мађарских бирача представљаће моћан удар по федералном канцелару Немачке Ангели  Меркел, која је била на изворишту система миграционих квота и данас је принуђена да плаћа због тога сопственим електоралним губицима.

Управо јачање супротстављања између Немачке са једне стране и Мађарске и других држава централне и источне Европе са друге стране, изгледа као кључни фактор даљег развоја догађаја у ЕУ. Председник Европског парламента Мартин Шулц већ је задао тон тој кампањи, изјавивши да су неке европске земље (читај – Мађарска, Пољска, Словачка и Чешка) у ситуацији оштре миграционе кризе “гурнули Немачку у невољу”. У наведеним земљама имају сасвим другачије мишљење. Павел Теличка, посланик Европског парламента у име чешког покрета АНО, у интервјуу “Чешком радију” истакао је да је “у ствари канцелар Немачке Ангела Меркел гурнула друге у невољу, зато што је једног лепог дана она објавила нешто што се тиче целе Европске уније, чак  и не оптерећујући себе да дође на самит ЕУ и каже: “Ја планирам то и то, и то и то, хајде да разрадимо заједничку позицију”. “Када би притом још и додала: “То је у компетенцији појединих земаља и чак ако се ми и договоримо, ја ћу ипак тако поступити”. Међутим, она ни то није учинила” – напоменуо је посланик Европског парламента из Чешке. [www.radio.cz/ru/rubrika/radiogazeta/sammit-v-bratislave-evropa-bez-dorozhnoj-karty]

Само руководство ЕУ, као и раније, налази се у стању обамрлости. То се тиче не само миграционих проблема, него и успостављања сарадње са Русијом и чак увођења Brexit-а у механизам– од чега директно зависи већ и финансијско-економска стабилност Европе. Стиче се утисак да су у Бриселу замрли у очекивању исхода предстојећих избора у три кључне земље – Немачкој и Француској (у 2017 години) и наравно, у САД. Но, њихови резултати тешко да ће помоћи “јединству Европе”. И тада се може догодити мрачно пророчанство Енрико Летија, бившег премијера Италије а данас стручњака Париског института за политичка истраживања Жака Делора: “Ја се веома плашим да ћемо остати при статус-кво стању, да ћемо дочекати резултате избора у Немачкој и Француској и у коначном резултату изгубити Европу”… [www.lemonde.fr/europe/article/2016/09/14/fragilisee-par-de-multiples-crises-l-europe-doit-se-relancer_4997271_3214.html]

12 гласa