Најава подизања споменика мајору Тепићу (покренута као иницијатива станара истоимене улице у Београду), хероју који се није предао али ни заклетву Отаџбини погазио, изазвала је жестоку реакцију у еуропској Хрватској!

Вербална протестна нота хрватског МИП која је уследила, и талас који се спрема као „домовински цунами истине“, само су почетак дуготрајне кампање која ће обележити ово лето, у „lijepoj njihovoj“!

Међутим, упућени добро знају позадину овакве реакције, па да разјаснимо.

Бјеловар има посебно место за новоусташку митологију, зато што је група резервних официра Хрвата предвођена Мирком Пуком, после проглашења NDH извршила издају Отаџбине, подижући оружану побуну и хапсећи команданта пука, те разоружавајући официре Србе, иако држава Југославија није још била окупирана!

У изузетно тешкој ситуацији, ипак је уследио адекватан одговор и побуна није успела у целости, а део Срба војника и нарочито резервисти, пружили су оружани отпор, те је тек наступање немачке панцер-дивизије спасило усташке терористе од заслужене казне, пред стрељачким стројем!

Резервни официр Владимир Предавец, иако Хрват али југословенси патриота, одбио је да учествује у побуни и придружио се гушењу, те је зато после окупације одмах журно отишао за Београд, да би се потом прикључио ЈВуО и провео цео рат са генералом Михаиловићем, вршећи деликатне поверљиве операције по налогу владе у Лондону. У завршници рата, успео је да се домогне америчке окупационе зоне а потом и доспео у Америку, где заједно са равногорцима наставља битку за истину о ЈВуО, као истакнути активиста! Предавец потиче из угледне хрватске породице, отац му је био близак сарадник Мачека, али доказано југословенског определења!

Зато је бравар Broz преко бројних посредника из HSS (Hrvatska seljačka stranka), упорно покушавао да наговори Предавеца да се придружи „једином антифашистичком покрету“, али Влада није издао своје ратне другове са Равне Горе!

Предавец је детаљно описао усташку побуну у Бјеловару и злочине мачековаца, те садашње лажи хрватских повиестничара о томе да је злочин у Гудовцу (насеље у околини Бјеловара) „последица“ самовољног убијања „недужних хрватских цивила“ од стране српских официра, не пију воду!

Мачекови су заштитари а не усташе, у априлу месецу 1941.године похапсили Србе у месту Гудовац, који су били чланови легалне четничке организације коју је основало министарство војске Југославије, припремајући оружани отпор агресорима из суседне Мађарске, и чланове породица оних Срба резервиста који су гушили усташку побуну у Бјеловару, а сами већ били у немачком заробљеништву!

Мачековци су, без икаквог суда побили ове невине жртве уз локалну железничку пругу, те су путници из воза данима гледали мртва телеса, док није наређена сахрана.

Заправо су тако мачекови заштитари започели кампању масовног убијања Срба у НДХ, коју ће наставити усташе и оружници, након усвајања расних закона против Срба!

Срби са бјеловарског подручја, тешко су пострадали током рата `41.- 45.године, те су после Резолуције Информбироа комунистичке власти почеле реколонизацију тог подручја. Ту се очекивао евентуални удар снага земања ВУ по плановима драгог НАТО, који је свесрдно подржавао бравара у његовој намери инсценираног сукоба! Реколонизација је вршена додељујући пусту српску земљу, али тако да се потицало насељавање Хрвата из усташких породица, јер су били сигурна одбрана против Совјета, како су тумачили хрватски комунисти!

Тако се на том подручју временом стекоше бројни потомци хрватских фашистичких злочинаца, а крај постаде доминантно хрватски!

Када се у септембру 1991.године потомци ових колониста, сада као новоусташки терористи, сјурише на блокирану касарну у Бјеловару, понови се историја! Само касарну нису нападали сељаци са ловачким пушкама, већ увежбани терористи са модерним оружјем и под фантомкама, да се не запамте њихова лица!

Симболика је и да је командант касарне пуковник Ковачевић, Србин из Поткозарја, те не чуди да су га одмах после предаје касарне (извршене по изричитој наредби генерала Владимира Трифуновића!) терористи стрељали, заједно са још двојицом официра, у кругу касарне!

Мртва тела су данима била изложена, док је усхићено становништво Бјеловара обилазило касарну (пардон vojarnu!), дивећи се тенковима, артиљерији и осталом наоружању! Убица пуковника Ковачевића, није никада осуђен чак ни позван на разговор, али је зато одликован за „dokazanu obranu od velikosrpske agresije“! Свесно су покварењаци из ЕU затворили поглавље „Ljudska prava i pravosuđe“ при пријему Хрватске, те тако омогућили да се не покрећу процеси за бројне ратне злочине над припадницима ЈНА и Србима, како се не би сазнала истина о њиховом битном учешћу у разарању Југославије!

Мајор Тепић, као дете испод Козаре, упознат са последицама крвавог учинка NDH, није могао да дозволи да се понове злочини, а знао је да његово складиште толико значи тим злочинцима, те је свесно изабрао свој пут у вечност, Србима познат као Лазаров избор!

Знајући, и да су поједине старешине ЈНА већ погазиле заклетву, и свесно чине да средства доспеју у руке новоусташких злочинаца, одлучио се да лично активира експлозив и то тако што ће користити акумулатор свог аутомобила. За сваку евентуалност, ставио је нови акумулатор да напон издржи, јер је посумњао у диверзију монтираног система, што се показало тачним!

Када хрватски домољуби истичу, да је захваљујући будности „свесних“ спречено да и још два складишта одлете у ваздух, то заправо значи да је минополагач извршио саботажу на систему паљења експлозива, оштећујући и заједничку машину за детонирање , али је Тепић накнадно директно повезао експлозив, и складиште Беденик се преселио у небо, односећи 170 тона убојних средстава, и њега!

Безобразно истицање да би страдали бројни „цивили“, а реч је о хрватским терористима а не туристима, да су и друга два складишта одлетела у ваздух, само показује колико су упорни идеолози који стварају новоусташку митоманију о „pravednom domovinskom ratu i velikosrpskoj agresiji“!

Споменик мајору Тепићу има и додатну симболику, биће то други мајор који ће имати споменик у Београду, а оба је родила српска мајка и обликовала српска војничка традиција!

Ако власт у Србији и није то препознала, творци великохрватских митова јесу, зато толико и вриште!

Споменик Тепићу, биће ударац у срце хрватске усташке таме, и почетак усправљања српске војничке традиције, која је неотуђиви део народа који брани своју слободу, а не отима туђе! То, што је српски етнички простор тамо где је увек и био, није предмет трговине или договора са еуропским гаулајтерима, разним „саветницима“ и осталом тевабијом, јер они су пролазни а Србија је вечна, док буде Тепића!

54 гласa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ