На последњем редовном заседању СБ УН поводом разматрања делатности Мисије ОУН на Косову и Метохији (УНМИК), размотрен је нови извештај Генералног секретара УН о делатности УНМИКА. У њему се саопштава да је  “општа ситуација по питању безбедности на Косову остала стабилна у периоду између два извештаја”. То није адекватна изјава, јер се повећао број инцидената у поређењу са претходним периодом (посебно у деловима са етнички мешовитим становништвом). То су и догађаји у селу Левоша (локалитет Пећ) где су опљачкане куће косметских Срба, то је и напад на српске избеглице које су се упутиле на прославу православног Божића у цркви Пресвете Богородице у граду Ђаковица. У поређењу са претходним периодом такође је повећан број напада на православне храмове. Није “примећен” ни проблем учешћа косовских Албанаца као бојевика у “Исламској држави” (ИДИЛ-у) од стране генсека УН: ширење тероризма “жртава Милошевићевог режима” продужава се све даље и даље…

Међутим, за генсека УН опште околности “остају стабилне”. Али ситуацију на Космету контролише читав низ међународних и спољних снага. Није то само УНМИК, него и ЕУ (и низ њених специјалних мисија, посебно ЕУЛЕКС), а такође и НАТО.

Извештаји ЕУЛЕКСА такође су у целини попуњени неуздржаним оптимизмом. Истина, некад се морају поменути и “неки” злочини. Тако ови извештају увек обилују информацијама о храброј борби Мисије са корупцијом на Космету.[1] Међутим, напомињемо да се крајем октобра 2014. године у локалним и међународним медијима појавила оптужујућа информација о корумпираности садашњих и бивших сарадника ЕУЛЕКСА. Ови наводи су месецима испитивани, међутим, све до сада нема никаквих резултата. Шеф Мисије извештава да ће “истрага бити настављена све док не буду утврђене чињенице”. За Високог представника за иностране послове и безбедност, за проверу остварења мандата Мисије, са фокусирањем на разматрање оптужби о корупцији, постављен је Жан Пол Жак. Међутим, треба скренути пажњу да истрагу о корупцији ЕУЛЕКСА не води само ЕУ, него и локална “власт” на Космету. Што значи да истрагу воде они који су у самој корупцији и учествовали. Засад се ЕУ одлучила да делимично скине имунитет са једног бившег сарадника ЕУЛЕКСА.[2]

И по питању трговине људским органима ЕУЛЕКС практично ћути. Истражни тим за утврђивање чињеница наведених у извештају Дика Мартија, Специјалног известиоца Комитета за правна питања и људска права Савета Европе, под насловом “Нељудско понашање према становништву и незаконита трговина људским органима на Косову” створена је још 2011. године. Клинт Вилијамсон, главни тужилац Специјалне истражне групе, прошле године је изјавио да група поседује убедљиве доказе за подизање тужбе против неких бивших руководилаца ОВК за почињене међународне злочине. Али је потом настало затишје. Ево већ осам месеци нема никаквих информација о томе шта ће ЕУ учинити са тим доказима. Сви схватају да се не ради о појединим лицима, него о наоружаној мафији која је показала окрутност чак и према сопственом народу (и пре свега према својима!), мафији која суверено влада територијом Косова. И страх пред том мафијом је добро познат. Добро памтимо деловање МТБЈ на оним судским процесима где су као оптужени фигурирали косметски Албанци: страх судија је био толико велики, да су их они пуштали кући без икаквог разлога и два пута су оправдали главног мафијаша чак и без његовог извођења било каквих сведока одбране. Да се ради управо о страху било је јасно током самог процеса, а о томе је говорила чак и бивши тужилац МТБЈ Карла дел Понте, која је тврдила да је у “албанским предметима” страх сковао судије и практично их парализовао.

Последњи извештај ЕУЛЕКС-а тврди да је “током периода између два извештаја” (то јест, од јула 2014. до фебруара 2015. године) “настављен рад на изучавању резултата истраге Сецијалне истражне групе”. Такође сазнајемо да “се наставља планирани рад на стварању специјалних већа која ће разматрати оптужбе истакнуте у резултату истраге коју је спровела Специјална истражна група. Створена је група за планирање која се бави припремним радом”. То је засад све. Или не баш све. Буквално пред почетак 2015. године постављен је нови главни тужилац Специјалне истражне групе – представник САД Дејвид Швендиман.

Што се тиче улоге НАТО пакта у управљању Косовом, треба истаћи изузетну циничност власти те организације према њеним обавезама по питању слања извештаја[4] о својој делатности на Космету. Упркос чињеници да бројност војске НАТО пакта на Космету износи више од 4,5 хиљаде људи, о томе шта су те снаге радиле не може се ништа схватити из извештаја. Ти извештаји су демонстративно безобразно кратки и не садрже никакве информације. На пример, последњи извештај каже да су у наведеном периоду на Косову снаге НАТО “наставиле да испуњавају своју мисију на саучествовању у обезбеђивању мирних и безбедних околности и слободе кретања у оквирима свеобухватних међународних напора”. И то је све! Како би преостали део папира био попуњен, НАТО чиновници су додали да је наводно у наведеном периоду на Косову било неколико инцидената[5], међутим, ни речју није наведено каква је у њима била улога снага НАТО пакта.[6]

Током разматрања новог извештаја Генералног секретара УН о Косову на СБ УН, само је Русија, на жалост, обратила пажњу на његову необијективност.  Виталиј Чуркин, представник Русије у СБ УН, истакао је да је прошло већ доста година, а на Косову није приметан напредак ни у области правосуђа, ни у борби против корупције и организованог криминала укључујући нарко-трговину и трговину људима, нити у заштити људских права и слободе речи, нити у другим областима. Штавише, “јасно је приметан регрес” и у другим областима, укључујући и социјално-економску. Ниво незапослености је веома висок, људи напуштају Косово у потрази за бољим животом.[7]

Мисија УН остаје главно међународно присуство на Космету. Посредништво ЕУ у дијалогу између Београда и Приштине, предаја делова функција МООНК у корист Мисије ЕУ по питању законитости и владавине права не значи смањивање улоге УН у покрајини. Русија је још једном подсетила на своју позицију. Резолуција СБ УН 1244 (1999) сачувала је снагу у пуном обиму и остаје обавезујућа међународно-правна база у регулисању проблема на Косову и Метохији.

[1] У децембру 2014. г. судије ЕУЛЕКС-а у Приштинском суду су признали кривим осморицу одговорних за «пасошки предмет» и осудили су их на затворске казне у трајању од 1 до 12 година (то дело се тиче пљачке државне имовине у износу 1.400.000 еура у контексту потписивања уговора за припрему биометријских пасоша у министарству унутрашњих послова (!) Косова. Кривичну истрагу по том делу вршио је тужилац ЕУЛЕКС-а. Нешто раније судије ЕУЛЕКС-а су почеле судски претрес по «предмету милионера» према двојици оптуженика који су оптужени за корупцију. Кривичну истрагу по том делу вршила је Косовска полиција под руководством тужиоца ЕУЛЕКС-а, који је улазио у састав Специјалног тужилаштва Косова.

[2] Види: Извештај Високог представника Европске уније за иностране послове и политику безбедности Генералном секретару ОУН о делатности Мисије ЕУ по питањима законитости и правног поретка на Косову (период од 16 октобра 2014 г. до 15 јануара 2015 г.) // Документ ОУН: S/2015/74, Прилог 1.

[4] Та обавеза је зацртана у Резолуцији 1244 (1999) Савета Безбедности ОУН.

[5] У извештају се говори о само два случаја – хапшењу српског држављанина оптуженог за планирање терористичког напада у Приштини и демонстрацијама на Универзитету у Приштини током којих је око 900 ветерана ОВК тражило оставку ректора. Међутим, у извештају се саопштава да је на месту догађања била присутна Косовска полиција и није било потребе за мешањем снага НАТО пакта.

[6] Извештај Заменика Генералног секретара НАТО о операцијама Снага за Косово, представљен Организацији Уједињених Нација (од 1.10 до 31.12. 2014 г.) // Документ ОУН: S/2015/106.

[7] Види: иступање В.И. Чуркина на 7377 заседању СБ ОУН 6.О2. 2015. године.

10 гласовa