Ф. Бенсуда, главни тужилац Међународног кривичног суда (МКС), објавила је 29. септембра текуће године да је добила од владе Републике Габон молбу да почне са хитном истрагом у тој земљи. На тај начин, у клопци МКС се нашла још једна нова држава.[1]

Још 20. септембра влада Габона je упутила тужиоцу МКС писмо у коме је садржана молба да се почне са хитном истрагом о ситуацији у земљи, која је изникла после маја 2016. године и која се продужава до дан данас. О чему се овде ради?

До маја текуће године стање у западноафричкој држави Габон било је прилично стабилно. Међутим, последњих недеља догађаји се одвијају веома драматично. Стабилност до маја је представљала наставак прилично стабилне владавине председника Омара Бонга, који је заузимао места шефа државе током 42 године (од 1967 до 2009. године). Одмах после смрти Омара Бонга његово место заузео је његов син Али Бонго. Он није једино дете О. Бонга (он је имао више од 30 деце), међутим, управо се Али показао као “изабрани”. Током 1989-1991. године он је заузимао положај министра иностраних послова[2] (на који је бо постављен у узрасту од 30 година)[3], био је посланик парламента, а током 1999. године – све до смрти оца заузимао је место министра одбране.

Председник Омар Бонго је владао 42 године, међутим, биран је свега три пута. До 1990. године у Габону је био једнопартијски систем и председник се бирао безалтернативно, у оквирима владајуће партије. На свеопштим изборима О. Бонго је биран три пута, и сваки пут је увеличавао своје поене: 1990. године – 51%, 1998 – 67%, и 2005 – 79% гласова бирача. Без обзира на то што је опозиција сваки пут оспоравала резултате избора, то није доводило до било каквих озбиљних затегнутости у земљи. После смрти Омара Бонга све се променило. Сваки нови избор Али Бонга доводио је до озбиљних политичких затегнутости. Прве изборе 1999. године Али је добио сакупивши 42% гласова бирача. Без обзира што је Уставни суд земље потврдио резултате избора, опозиција је одбила да их призна. У неким рејонима Габона почела су осложњавања, а потом је почео и устанак у области града Порт Жантиле. Власти су кренуле на бројање гласова и Уставни суд је потврдио победу Али Бонга са још већим резултатом. Историја из 1990. године понавља се ових дана. Али Бонго је поново проглашен за победника (овај пут он је добио 49,8%), опозиција је поново затражила пребројавање гласова и Уставни суд је поново потврдио победу Али Бонга. Међутим, лидер опозиције Жан Пинг, који је добио свега 1% гласова мање, није се смирио. Још пре проглашења коначне победе Бонга од стране Уставног суда, Ж. Пинг је изјавио да у случају одлуке суда која неће бити у његову корист, он обећава да ће организовати масовне нереде по целој земљи.

У поређењу са Али Бонго, лидер опозиције Жан Пинг је много заслужнији човек. Ако је А. Бонго све добио од оца, то је Пинг све стицао сам, иако и он потиче из прилично богате породице. У различита времена Ж. Пинг је био и министар иностраних послова Габона и заменик премијера, и председник Комисије Афричке Уније, и председник Генералне скупштине ОУН… Да свему овоме додамо и да је он ожењен сестром главног политичког опонента – Али Бонга. Можда је тачније ако кажемо – његова супруга је кћер бившег председника Омара Бонга, са којим је Ж. Пинга био повезан дугогодишњим заједничким радом у влади земље.

Несагласност Жана Пинга са признавањем резултата, заснива се на његовом алтернативном бројању гласова које је показало огромну победу са резултатом 59% против 38%. По земљи су се заиста покренули протести. Међутим, они нису прерасли у бунт целокупног становништва, па чак ни његовог већег дела. Било је одређених појединачних инцидената (на пример, паљење зграде парламента), вршени су напади појединих група становништва на друге, но, у целини, армија је узела улицу под контролу. У великој мери је уношењу спокојства допринело мешање извана. Тако је Француска – главни контролор политике Габона – наставила да броји гласове. Дали су изјаву коју не треба обавезно оцењивати као про-пинговску. Ради се о томе да француске власти већ пола века чврсто контролишу бонговски Габон. А контрола Габона даје јој милијарде долара од нафте сваке године (компанија Total). Као гарант интереса Француске служи њена база на територији Габона.

Међутим, потез који је повука Али Бонго ради привлачења новог спољњег играча – Међународног кривичног суда, тешко се може назвати мудрим. Пре ће бити да је то корак који показује пројаву слабости поново изабраног председника, који тежи да ојача своју власт уз помоћ страних сила. Према писму које је упућено у МКС, власти Габона моле тужиоца МКС да истражи тако озбиљне злочине као што је провокација геноцида.[4] Из текста писма такође се види да као главног оптуженика у предмету, власти Габона виде у лидеру опозиције Ж. Пингу. Но, пошто МКС преузме власт над Габоном, може се испоставити да се неће оправдати очекивања габонских власти. На крају крајева, Жан Пинг је део породице Бонго и различите француске елите могу имати различите интересе са разним члановима не баш сложне породице. Но, најважније је да позивање МКС већ представља призив ка директном управљању глобалних елита над ситуацијом у Габону, јер је МКС израз њихових интереса.

[1] Види: Међународни кривични суд и Африка // www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/ostalo/medjunarodni-krivicni-sud-i-afrika/

[2] На том положају он је сменио свог рођака Мартина Бонга.

[3] Био је принуђен да напусти владу после доношења закона о увођењу 35-годишњег минималног узраста за лица која се баве дужношћу министра.

[4] www.icc-cpi.int/iccdocs/otp/Referral-Gabon.pdf

слика http://www.zimbio.com/photos/Barack+Obama/Ali+Bongo+Ondimba/Obama+Meets+President+Gabon+White+House/qiRf6XLj8C5

Прочитај без интернета:
5 гласовa