Прошле недеље одржано је затворено заседање СБ ОУН са државама-чланицама Афричке уније (АУ), на коме се говорило о узајамном деловању са Међународним кривичним судом (МКС). Ако су се 2015. године многи чланови СБ ОУН уображено односили према молбама земаља Африке о сарадњи, то се сада ситуација променила. Зашто?

За проблематичне односе између МКС и афричких земаља одавно се зна. У овом тренутку практично сви предмети који се налазе на разматрању у МКС – афрички су предмети.[1] Штавише, тешко је не приметити да су као главни оптуженици скоро увек одређени шефови држава и влада. На тај начин, делатност МКС се претворила у практичну промену режима која се одиграва са промењивим успехом. Очигледно успешне специјалне операције по regime change су биле спроведене уз помоћ МКС у Либијској Џамахирији и у Републици Обала Слоноваче. Замало је успео удар у Кенији, када је МКС подигао оптужнице против комплетног руководства земље.

Међутим, МКС се управо на Кенији и спотакао. Афричка Унија је одлучно стала у заштиту власти Кеније. Прво је АУ упутила молбу у СБ ОУН за заустављање тих предмета. Међутим, чланови СБ (осим Русије и Кине) нису се одазвали на ту молбу. Сматрали су да ће Африка, као и увек, прогутату горку пилулу и научити своју лекцију. Међутим, као да су времена почела да се мењају: Афричка Унија је донела одлуку да размотри излазак земаља-чланица Уније из састава учесника Статута МКС. И ево већ Претресно веће у предмету председника Кеније Ухуру Кенијатија и потпредседника Семјуела Рутоа је затражила од  тужиоца МКС да или одреди датум почетка процеса или да повуче све оптужбе. И тужилац је био принуђн да укине оптужбе јер није било никаквих реалних доказа против В. Кенијатија и С. Руто. Овај предмет не треба сматрати као уникалан – никаквих реалних доказа кривице у МКС није било или их нема ни у односу либијског лидера М. Гадафија, и у односу на председника Обале Слоноваче Л. Гбагбо, и у односу према председнику Судана О. АЛ-Баширу. Сви ти предмети су и покретани не ради спровођења процеса, него са циљем вршења притиска. Реално спровођење процеса – увек представља највећу главобољу за МКС (као уосталом и за друге међународне кривичне судове). Подсетимо се, на пример, да је на првом судском процесу у МКС (у предмету Томаса Лубанге из Републике Конго) први сведок оптужбе у судској сали директно признао да је лажно сведочио по наређењу тужилаштва.

На фону одсуства доказа, у свим предметима симулирана строгост судија према сопственом тужилаштву изгледа као очигледна игра са компромисима. Непосредно уочи самита Афричке Уније, МКС је одлучио да покаже да се са њим може договорити. Штавише, буквално недељу дана уочи самита АУ, од стране МКС је предузет још један покушај “примирја”. Притом је то МКС учинио са главним покретачем питања изласка афричких земаља – председником Уганде Ј. Мусевенијем. Током деценије МКС никако није могао да ухапси ни једног од пет оптужених у предмету лидера “Армије ослобођења Господа”. Но, за неколико дана пре отварања самита АУ, Доминик Онгвен, један од оптужених у предмету се неочекивано “добровољно предао” и већ после неколико дана предат Међународном кривичном суду. Узгред, сличне врсте експеримената показују да МКС свакако може ухапсити било ког оптуженог, али то не ради са предумишљајем.

Само што држава потпише Статус МКС, он одмах постаје активан играч на унутарполитичкој арени те земље. Тако се тужилац МКС Ф. Бенсуда безобразно умешала у изборну кампању у Нигерији, где је дала изјаву са позивом становништву земље да направи правилан избор и следи одређене стандарде понашања. Ове нејасне фразе имају своју веома дефинисану садржину за чије схватање је потребно само пажљиво пратити на Нигеријски унутрашњополитички контекст, у коме се одиграва садашња изборна кампања. Тужилаштво МКС је већ дало важну изјаву о томе да је њихово претходно истраживање показало да је за време борбе са бојевицима Боко Харам, владина војска починила “озбиљна кршења људских права, што потпада под јурисдикцију МКС”. То је недвосмислен сигнал председнику Нигерије. Изјаве тужиоца МКС дате су у неком “разумном” избору, који је, наводно, требало да учини становништво земље, у том контексту представља директно мешање у унутрашње послове Нигерије. У овом тренутку МКС се активно меша у унутрашњу политичку ситуацију у Бурунди, где отворено иступа против садашњег председника земље. Претње су се раздавале и уочи избора и после њих.

Треба признати да су многе афричке земље одлично схватале ради чега се у ствари ствара МКС, међутим, надале су се да ће га надиграти. Пре свега, постојала је нада да ће се МКС искористити за борбу против унутрашње опозиције. Добро је познато коришћење МКС управо у циљу борбе са унутрашњом опозицијом од стране низа афричких земаља. У такву категорију можемо урачунати велики број предмета које се данас налазе на разматрању у МКС. Таква је, на пример, ситауција у Уганди, где је влада признала јурисдикцију МКС с тим да би му тамо помогла у хватању лидера устаничког покрета “Армија ослобођења Господа”. Таква је и ситуација у Демократској Републици Конго, где су садашње власти ДРК плашећи се да суде лидерима опозиције који се већ налазе у затвору, предали та лица у МКС. Узгред речено, МКС је нарушила свој сопствени Статут узевши те предмете на разматрање, међутим, у то време суд је пошао на то немајући ни један предмет на разматрању и сматрајући да је најважније “ући у бој, а после ћемо видети”. Међутим, игре са глобалном елитом су веома опасне. И у великом делу таквих предмета МКС је лако променио места оптужених.

Ако афричке земље изађу из састава учесника МКС – то ће постати озбиљан ударац за МКС: он ће једноставно изгубити свој чак и спољашњи легитимитет. Управо због тога глобалне власти свим силама покушавају да задрже земље Африке од доношења такве одлуке. Начини су разни: на пример, упозорење о томе да се кредити ММФ-а додељују само земљама са демократским системом и које учествују у  свим међународним споразумима, посебно које су потписнице Статута МКС…

Узгред, на тек одржаном заседању Комитета министара финасија АУ почело је разматрање политичких корака по питању реализације одлуке шефа држава АУ о преласку организације на потпуно самофинансирање. То значи да афричке државе схватају да уколико наставе да примају спољну “помоћ” за финансирање делатности АУ, организација никада неће моћи спроводити самосталну политику. За сада су одлуку да изађу из чланства Статута МКС донеле две земље: Намибија и Јужна Африка….

[1] Јединин изузетак је постао предмет са Грузијом (у вези са ратом од 8. августа 2008. године). Међутим, тај изузетак се појавио у списку судских истрага тек после 12 година од искључивог “лова на Африканце” (тако је својевремено квалификовао делатност МКС председник Уганде Ј. Мусевени).

Прочитај без интернета:
8 гласовa