Последње недеље су за Међународни кривични суд (МКС) постале прави кошмар. Одједном су две државе иступиле из чланства држава-учесница међународног споразума који представља оснивачки акт стварања МКС – који је познатији под називом “Римски Статут Међународног кривичног суда”.

Парламент Бурундија је 12. октобра донео Закон о повлачењу потписа испод Статута МКС. Уз уздржаних 12 посланика, “За” су гласала 94 посланика, а против је било само двоје. Већ следећег дана Закон је потписао председник П. Нкурунзиза.

Међународни кривични суд се засад није огласио никаквом званичном изјавом. Само је председник Скупштине држава-чланица МКС изразио “забринутост” тим кораком власти Бурундија. С. Каба је изјавио да излазак из Статута МКС “може представљати корак уназад у борби са некажњивошћу”.[1] То је колико бесмислена, толико и безобразна изјава. Председник Скупштине држава-чланица нема право да се меша и коментарише реализацију суверених права држава-чланица.

Одлуку о изласку из чланства у МКС донела је влада Јужноафричке републике 21. октобра.[2]

Наравно, не треба преувеличавати значај изласка две државе из састава Статута МКС. Као прво, засад су то само две државе. Као друго, можете бити уверени да су се те земље суочиле са жестоким противљењем како самог МКС, тако и унутрашње опозиције (пете колоне). Те земље ће се наћи под огњем јавних и скривених претњи, укључујући читав спектар “санкција” које стоје на располагању Западу: то је и смањење инвестиционог рејтинга најнезависнијих “међународних” рејтинг агенција, ту су и хистерије “невладиних” организација и најнезависнијих и најсавеснијих медија, и отказ од давања кредита од стране “међународних” финансијских институција… Глобална власт ће урадити све да би лекција била жестока и јавна.

Поред тога, важно је истаћи да сам излазак држава из састава учесника Статута МКС не крши све њихове обавезе аутоматски и одмах. Као прво, за датум изласка се не рачуна датум када је држава донела одлуку, него датум прихватања одговарајуће изјаве од стране генералног секретара ОУН. Као друго, све обавезе државе по Статуту МКС се прекидају тек годину дана после изласка. Другим речима, све обавезе државе према Статуту МКС престају тек годину дана после изласка и за ЈАР, и за Бурунди, тако да су оне током године у обавези да извршавају све одлуке МКС. То нарочито компликује положај Бурундија, јер се ситуација у тој земљи налази на разматрању у МКС. Излазак Бурундија из МКС подстаћи ће активност суда према тој земљи и могу се очекивати свакојаке провокације, укључујући издавање (и извршење) тајних налога за хапшење итд, итд. Поред тога, може се очекивати хистерија у Јужној Африци, где је пета колона посебно активна и разматра МКС као суштински гарант обезбеђења својих интереса. Већ се шире гласине да је одлука о изласку ЈАР из МКС неуставан акт. Не сме се искључити ни чињеница да је судска власт унутар земље, већ више пута иступала као уједињена пета колона глобалне власти, покушавајући да блокира одлуке владе.

Такође, треба имати у виду да МКС дели Африку уз помоћ суштински јефтиније, но у ствари веома скупе финансијске компоненте пропаганде. Тако је скоро председник МКС Силвија Фернандез де Гурменда прихватила некакву “Афричку групу за праведност и одговорност” која се састоји од високо рангираних стручњака из области међународног кривичног правосуђа.[3] Циљ те групе јесте “промовисање сарадње земаља Африке са МКС. Прихватајући чланове Групе у своје седиште, председник МКС је изјавила да “пошто је независна”, она може одиграти веома позитивну улогу. Врло занимљива опсервација! У својим узајамним односима са Африком, МКС сада мора да се ослања само на своје допунске колоне у виду “независних” агената. О независности чланова групе, гледајући њен састав, човек не може да се не одушеви: бивши председник и бивши тужилац Међународног кривичног суда за Руанду, бивши главни тужилац МТБЈ, директор “Фонда за отворено друштво” (Сорошев фонд) за Западну Африку… Независност те господе једноставно изазива умиљење…

Међутим, не сме се потценити значај овог што се десило. А можда се и још дешава. Јер је Намибија још прошле године изјавила да жели да изађе из састава МКС. Та одлука још није стекла правну снагу, међутим, она је донета и о њој се изјаснило на највишем нивоу. Тако да излажење из МКС још није завршено. Неки коментатори тврде да ће пример Бурундија и ЈАР, следити и други.[4] Поред тога, постоји и заједничка политичка одлука Афричке уније о изласку из састава МКС. Уколико из састава МКС чак и не изађу све државе Африке, него само неке од њих – то ће на крају крајева од МКС направити маргиналну институцију са повећаним самољубљем али без реалног признања.

На тај начин, супротстављање глобализацији међународног права (у облику његовог рушења) почиње да добија реалне обрисе. Афричке земље су се нашле на првој линији одбране. Но, та одбрана међународног права представља заједничку вредност за све напредне државе. И зато сви морају да подрже Африку. Да ли ће започети процес представљати почетак краја МКС-а – зависи управо од јединства оних који су спремни да се боре.

[1] Statement of the President of the Assembly of States Parties on the process of withdrawal from the Rome Statute by Burundi // www.icc-cpi.int/Pages/item.aspx?name=pr1244

[2] South Africa begins process to exit ICC // www.youtube.com/watch?v=jNALtAc_i6I

[3] У састав групе су ушли бывши председник и бивши тужилац Међународног трибунала за Руанду Н.Пили (ЈАР) и Б.Џалоу (Замбија); бивши главни тужилац Међународног трибунала за бившу Југославију Р.Голдстон (ЈАР), а такође и правници из Боцване, Кеније, Алжира, Нигерије, Сьијера Леоне и Танзаније.

[4] Mikhail Gamandiy-Egorov. Le début de la fin pour la Cour pénale internationale? // fr.sputniknews.com/points_de_vue/201610211028307647-cour-penale-internationale/

Прочитај без интернета:
12 гласa