Међународни кривични суд је 21. јуна изрекао пресуду бившем потпредседнику Демократске Републике Конго Жан-Пјер Бембе-у (Jean-Pierre Bemba). Судије су га осудиле на 18 година затвора због почињених убистава, силовања и пљачке.

Истина, медији свуда не подсећају да Ж-П. Бемба није лично починио те злочине. Одговорност Бембе била је утврђена на основу такозване теорије о “командној одговорности”. Међутим, та теорија има своје границе. Формално командујући, у стварности сноси одговорност за дејства својих потчињених. Ако је то извршење наређења – одговорност је очигледна, међутим, у случају да потчињени почине злочине који нису улазили у оквире наређења, ова концепција је тешко примењива. Тада је неопходно доказати да је командујући знао за чињење таквих злочина и није предузео никакве мере да би их спречио, нити је предузео мере да се кривци казне. Међутим, судски органи су разрадили допунске критеријуме за установљивање такве одговорности, између осталог да одговорност такође постоји не само ако је командант знао, него је имао основа да претпостави, да такви злочини могу бити почињени и није предузео мере за спречавање злочина. Очигледно да је чињеницу “претпоставке за будућност” веома тешко доказати. Али ако је у савременом међународном правосуђу потребно нешто доказати – то се чини са необичном лакоћом.

Управо са таквом нестварном лакоћом била је доказана кривица Ж-П. Бембе о томе да је он знао или је био дужан да зна (!) за чињење злочина његове војске у Централно-Афричкој Републици. Овде је неопходно направити паузу и подсетити – откуд сад Централна Африка. Ради се о томе да је армија Бембе наводно починила злочине у Централно-Афричкој Републици (ЦАР), у коју је он послао своје војне јединице на молбу званичне владе ЦАР. У то време је председник ЦАР имао потешкоће са одбијањем напада локалних терористичких групација које су покушавале да га свргну. Крвави оружани сукоб у ЦАР трајао је неколико година и однео је животе неколико стотина хиљада људи. Међутим, мешање Међународног кривичног суда било је доста чудно. Пошто су догађаји у ЦАР били званично укључени у списак предмета МКС, уместо да се истражују злочини локалних терориста који су отворено покушали да свргну власт у земљи, тужилаштво МКС је подигло само једну оптужницу: против потпредседника суседног Конга! Зар није истина да је прилично чудна била истрага о “ситуацији у ЦАР”? У стварности то може изгледати чудно само онима који не схватају истинске циљеве таквог органа глобалне власти као што је Међународни кривични суд.

Стварно, нелогичност непокретања оптужнице против оних који су изазвали рат и починили масу злочина у ЦАР, са једне стране, и подизања оптужнице само против представника друге државе чија је војска починила злочин док се налазила у саставу армије председника ЦАР, са друге стране – очигледна је само у том случају ако верујете да је МКС створен ради спречавања сукоба и кажњавања криваца због почињених недела. Међутим, ако схватате да такви циљеви никада нису стајали пред МКС, онда се појављује сасвим друга логика. Као орган глобалне власти, МКС је у ствари призван да елиминише неугодне политичаре и да разруши међународно право (истовремено стварајући ново – глобално право). Ако деловање МКС према ситуацији у ЦАР разматрамо у том контексту, онда све постаје логично.

Тако је апсолутно логично и то да је судски процес над Бембом протицао нескривено пристрасно и демонстративно неправедно. Практично су сви сведоци били скривени. То је дало могућност тужилаштву да предочава било каква сведочења која су му била потребна. Не само да није било никаквих реалних доказа тога да је Бемба знао (или био дужан да зна!) за почињене злочине, него нису предочени ни било какви докази да су разматрани злочини уопште били извршени од стране армије Бембе. Упркос свему, судије су прогласиле дело као доказано. Тако је, на пример, низ сведока тврдио да су војници који су починили злочине говорили језиком који се говори у Конгу. Међутим, на том истом језику говоре и неки народи у самој Централној Африци. Други сведоци су тврдили да су злочинци носили униформу армије Бембе, међутим, та армија је била интегрисана у армију председника ЦАР. Но, ни председник ЦАР, нити устаници, на чијој савести лежи већина жртава, нису били интересантни за МКС. У саставу Претресног већа које је осудило Бембу, један од чланова није имао правно образовање. Пресудивши Бемби 18 година затвора, судије су се руководиле… својом маштом, јер у документима МКС нема никаквих (!) правила о изрицању казни. Сви адвокати Бембе били су ухапшени, у овом тренутку је у току посебан процес против њих. Разлог: адвокати су покушали не само да предоче доказе невиности, него и доказе тога како тужилаштво припрема лажне сведоке…. Све ово би тешко било објаснити када би МКС био истински међународни суд. Међутим, све то је апсолутно логично за орган глобалне власти.

Сумирајући предмет Бембе у МКС, можемо донети два основна закључка. Као прво, МКС је елиминисао утицајног политичара Конга који је био неугодан противник председнику Демократске Републике Конго, Ж. Кабили. На тај начин, сама ситуација у ЦАР нашла се на списку предмета МКС не ради истраге злочина у тој земљи, него ради елиминисања главног политичког опонента председника ДРК унутар Конга! То није први случај када МКС наступа као “елиминатор” на унутарполитичкој сцени Конга. То исто се десило и са лидерима опозиционог покрета Т. Лубангом, Ж. Чујем и Ж. Катангом. Разлог такве “покорности” МКС пред председником ДРК су одавно познати: то је договор између тадашњег тужиоца МКС М. Окампа и председника Конга Ж. Кабиле, када је у замену за изручење низа лица МКС-у, тај суд добијао могућност да у свом поседу има читав низ предмета. Била је то, наравно, замка, “примамљива понуда која се не може одбити”…

Као друго, у предмету Ж-П. Бембе постоји још једна важна страна. За разлику од чисто унутарконголешке политике, она овде има глобални карактер. МКС је створио преседан према коме виши руководиоци појединих држава могу окончати своје дане у затвору “међународног правосуђа”, због пружања помоћи законитом владару друге земље који се суочио са оружаним групацијама које теже да сруше ту власт. Ако се схвате истински циљеви МКС, сва његова дејства постају логична.

Прочитај без интернета:
13 гласa