Прошле недеље десио се интересантан догађај: сусрет руководства и судијског састава Међународног трибунала за бившу Југославију (МТБЈ) и Међународног кривичног суда (МКС)[1]. Догађај је био представљен као прослава делатности система међународног кривичног правосуђа, када су се руководиоци и судије главних кривичних трибунала срели ради разматрања питања о хармонизацији рада у тако сложеној међународној делатности као што је истраживање и судско гоњење главних међународних злочинаца. Међутим, пажљиво разматрање савременог међународног правосуђа ставља те податке под велику сумњу.

Тако, на пример, веома смешно изгледа констатација да су се судије МТБЈ и МКС скупиле ради тога да би размотрили “најбољу праксу”. Интересантно би било знати о каквој се пракси ради? Где је она у делатности МТБЈ и МКС? То се очигледно не примећује. Посебно је истакнуто да је наводна “најбоља пракса” постигнута у “питањима разматрања доказа и у убрзаном спровођењу судских процеса”.

Зар потпуно отказивање разматрања сведочења које је доставила одбрана, па чак и забрана изношења сведочења, што представља уобичајену ствар за МТБЈ – представља ту “најбољу праксу”? И зар процес Радована Караџића који је трајао више од пет година или процес Војислава Шешеља који је исчекивао доношење пресуде по првој инстанци више од 13 година – представљају ту “најбољу праксу”?

Може се појавити сумња да се можда ради о “најбољој пракси” МКС, а не МТБЈ. Можда није згодно то отворено рећи, а нама је дата могућност да погађамо, на пример, указивањем на ту чињеницу да је иницијатива за сусрет припадала председнику МКС Силвију Гурменди. Међутим, и овде су подбацили: ни МКС се нема чиме похвалити по питању разраде “најбоље праксе”. Зар не представља такав пример предмет Лорана Гбагбо. У том предмету у два различита судска већа, двоје различитих судија су изјавили да ствар не може бити предата на судско разматрање, јер, “докази” које је предочило тужилаштво не одговарају ни најминималнијим стандардима прихватљивости и убедљивости! Највероватније, и дело Томаса Лубанге не треба наводити у својству примера брзине спровођења процеса, које се одужило скоро 10 година. И управо на њему – првом судском процесу, први сведок тужилаштва је изјавио да је лажно сведочио и да га је томе научило … само тужилаштво. Узгред, у МКС тужилаштво представља део тог суда. На тај начин, потпуно је јасно да МКС овде није разрадио ништа “најбоље”. Ни концептуално (тужилаштво као део суда), ни у пракси (потпуно кршење свих постојећих међународних норми). Међутим, на крају информативног саопштења је било речено да је председник МТБЈ К. Агијус назвао тај сами сусрет као “најбољу праксу”. После овога заиста се нема шта рећи.

Интересантно је обратити пажњу на то да је сусрет прошао под истакнутом формулом: “Међународни кривични трибунал за бившу Југославију и Међународни кривични суд  настављају да стварају стандарде међународног кривичног правосуђа”. Рекло би се, тешко је ту тезу смешније осмислити. Међутим, ако ту тезу размотримо озбиљније, онда ће се испоставити да је она веома тачна. Треба само правилно схватити шта се заиста има у виду. Ради се о томе да су МТБЈ и МКС заиста створени ради ставрања нових стандарда међународног кривичног правосуђа. И замислили су међународне кривичне трибунале заиста као систем, а не као просту свеукупност појединих судских институција. Међутим, “системска свеукупност” треба да се разматра не на међународном, него на глобалистичком нивоу.

Системских обриса савременог међународног кривичног права има довољно. То је и једообразно рушење међународног права, и једнообразно политичко покриће. А ево и последње чињенице. Само што је Генерална скупштина ОУН донела Резолуцију № 258, у којој је било одобрено пружање финансијске помоћи за изградњу нове зграде за Арушко одељење МРМКТ.[2] Ова одлука, премда је формално она и донета од стране међународне организације (ОУН), међутим, по својој суштини, она је у директној супротности са смислом стварања МРМКТ. У овој ситуацији може се говорити са сигурношћу о томе да је била донета административна одлука глобалне власти, а то је само било урађено посредством органа међународне организације. Подсећамо да је МРМКТ био створен са циљем бржег завршетка делатности два међународна трибунала – МТБЈ и МТР, притом је један од циљева такође био – уштеда средстава. Изградња нових зграда МРМКТ – не само да је одлука лишена сваке логике, него је то и демонстративно лицемерје. И то са тачке гледишта међународног права. С тачке гледишта глобалног управљања – све је логично и доследно.

Савремено међународно кривично право представља својеврстан систем органа који спроводе политику глобалне власти. Ако те органе разматрамо на међународном нивоу, то они заиста представљају својеврсну свеукупност одељених судских институција међу којима не постоје било какве формалне везе. То представља озбиљну претњу целовитости међународног права, јер ти органи самостално тумаче право и на тај начин стварају преседан различитог правног схватања. У резултату тога добијамо фрагментацију међународног права које губи своју целовитост, што значи и ефикасност и универзалност.

Истовремено, ако разматрамо међународно кривично право на глобалном нивоу, онда треба правити закључак да судски органи представљају управо систем, јер дејствују у том контексту у правцу једног циља и имају одређену хијерархију. Тако, на пример, МТБЈ стоји на врху тог система, као прво, то је први први орган тог система, и као друго, то је орган који је установио стандарде новог глобалног права. Посебност формирања судијског састава такође дефинише приоритет тог трибунала у датом систему. У вези с тим треба истаћи да је саопштење о сусрету судија МТБЈ са судијама МКС изгледао као одређена камуфлажа реалне јерархије међу тим судијама.

На међународном нивоу стварање недоследне и чак противуречне праксе примене права, представља показатељ одсуства обриса системности, међутим, на глобалистичком нивоу та чињеница представља показатељ системности. Важно је само правилно схватити циљ одговарајућих нивоа управљања.

На тај начин, одговарајући на постављено питање са почетка текста, треба признати да је у Међународном кривичном суду одржан сусрет органа глобалног система кривичног права. Највероватније су се том приликом разматрала питања координације делатности система. Треба обратити пажњу да је поред МТБЈ и МКС на сусрету узело учешће и руководство Међународног резидуалног механизма за кривичне трибунале (МРМКТ) у лицу Теодора Мерона. Његова физиономија је јасно видљива са фтографија које су постављене поред информативног саопштења о том сусрету, иако се у самој поруци говори само о МТБЈ и МКС. Факт овог сусрета и највероватнији разлог тог сусрета говоре нам да се глобална власт спрема за даљи “развој” глобалног права, што значи нови атак на међународно право. У вези с тим важно је да сви чланови међународне заједнице постану свесни опасности од њиховог увлачења у глобално друштво, и да буду спремни да му се супротставе.

[1] ICTY Judges on working visit to the ICC // www.icty.org/en/press/icty-judges-on-working-visit-to-the-icc

[2] Резолуцију је прихватила Генерална скупштина ОУН 1. априла 2016. године – «Изградња нове зграде за МРМКТ, Арушско одељење» // Документ ОУН: A/RES/70/258.

Прочитај без интернета:
6 гласовa