На почетку године треба размотрити какве су перспективе међународног правосуђа у наступајућој 2016. години. Систем савременог међународног правосуђа састоји се од Међународног суда ОУН као главног судског органа ОУН-а, групе кривичних судова, групе судова за људска права и групе разноврсних судова, специјализованих за друге области (трговачке, морске, еколошке и сличне судове)

Међународни суд ОУН (МС ОУН). Пред МС ОУН на дан 1. јануара 2016. године налазило се 11 предмета. Већина предмета тиче се територијалних спорова међу латино-америчким (Никарагва, Костарика, Боливија, Чиле, Колумбија) и афричким (Кениај против Сомалије) земљама, а ту су такође и предмети који се тичу испитивања нуклеарног наоружања и њиховог утицаја на екологију (Маршалова острва против Пакистана, Индије и Британије). Неколико предмета се тиче исплате компензација по већ донетим пресудама (Мађарска, Словачка, Конго, Уганда). Међутим, догађај који се очекује са највише пажње не би требало да буде неки од предмета на који се већ одавно очекује пресуда, него се велика пажња очекује од отварања новог предмета. На самом почетку јануара Украјина је изјавила да се спрема да поднесе тужбу против Русије. Као основ за предмет узета је Конвенција о финансирању тероризма. Банда која је 2014. године заузела Кијев, тероризмом назива одлуку становника Крима да се врате у састав Руске Федерације, као и одлуку становништва Доњецке и Луганске регије да се не потчињавају незаконитим властима. Нема сумње да покретање оваквог предмета представља искључиво пропагандистичку акцију, међутим, свесни тенденције у искоришћавању међународног правосуђа у глобалној пропаганди, може се очекивати озбиљан сукоб. Највероватније ће позиција Русије бити непризнавање јурисдикције. Међутим, не може се искључити ни одлука Русије да се ово дело искористи за доказивање злочиначких дејстава саме кијевске хунте.

Међународни кривични судови и трибунали. У Међународном кривичном суду (МКС) биће настављено 20 судских процеса: против данашњег потпредседника Кеније Руто и бившег руководиоца наоружане групације у Демократској Републици Конго Б. Нтаганди. Већ 28. јануара почиње нови судски процес против бившег председника Републике Обале Слоноваче Лорана Гбабоа. Свргнут од стране војске ОУН (!) 2011. године, Л. Гбагбо се налази у затвору Шевенинген већ више од четири године. Међутим, још нису у стању да му започну суђење. Неколико судија су више пута изјављивали да чак ни за фазу потврђивања оптужнице нема довољно предочених доказа од стране тужилаштва. Међутим, сваки пут су власти МКС налазиле повод да оставе Гбагоа иза затворских решетака. Већ сада је јасно да тужилаштво нема никаквих доказа кривице против бившег председника. Међутим, то не значи да нема сведока. Изгубљене четири године су отишле на припрему лажних сведока. Судски процес ће бити тим интересантнији – јер увек је интересантно како лажни сведоци падају под унакрсним испитивањем одбране.

У Међународном трибуналу за бившу Југославију (МТБЈ) биће настављен један судски процес – процес против генерала Р. Младића (који ће се обновити до 1. фебруара). До лета ће сведочити сведоци одбране. Други судски процес се најверовантије неће завршити – оптужени Горан Хаџић је тешко болестан. Међутим, не сме се искључити било какав развој ситуације, посебно имајући у виду да тужилаштво МТБЈ наставља да тражи наставак суђења чак и без оптуженог. Не може се искључити ни могућност да суд одобри тај захтев тужилаштва.

Међународни трибунал за Руанду (МТР) је прекинуо своју делатност 31. децембра. За двадесет година свог постојања тај трибунал је подигао оптужнице против скоро стотину оптужених. Од тога је 60 људи осуђено на различите затворске казне, а 14 људи је ослобођено. Међутим, ослобађање пред МТР не треба сматрати као доказ објективности тог трибунала. Једноставно, МТР је био тактички спретан. Није проблем у томе колико је невиних тај трибунал признао невиним, него колико је невиних признао кривим  – а то је 61 човек. Главни резултат било је правно “разматрање” мита о геноциду против народа Тутса, који су наводно починили против народа Хуту. Утврђивање тог мита је главни злочин трибунала за Руанду. Од 1. Јануара 2016. године сви предмети који се тичу МТР сада ће се разматрати пред наказним органом под називом “Међународни резидуални механизам за кривичне трибунале”.

Међународни резидуални механизам за кривичне трибунале (МРМКТ) – постаје све активнији. Током 2016. године предвићен је почетак новог судског процеса против бивших руководилаца службе безбедности Србије Ј. Станишића и Ф. Симатовића. Тај трибунал ће разматрати све жалбе по предмету Радована Караџића и Војислава Шешеља, а такође и свих осуђених који одлежавају своје казне у различитим затворима у свету. Без обзира што је крајем прошле године у МТБЈ дошло до смене власти и уместо десетогодишњег владања Теодора Мерона (САД) шеф МТБЈ је постао К. Агијус (Малта), остала је пређашња власт у МРМКТ. Мерон наставља да руководи са МРМКТ и на тај начин ће управо он одлучивати о судбини главних оптужених у вези са постепеним преласком пуномоћја са МТБЈ на МРМКТ. Међутим, К. Агијус се такође бори за своју плату и нема никаквих гаранција да ће под његовим руководством МТБЈ бити затворен до краја 2017. године. Пре можемо бити уверени да се ни овај пут то неће десити.

Међународни судови за људска права. Можемо очекивати да међународне судове за људска права (европски, међуамерички и афрички) чекају веома активна времена. Као прво, треба истаћи активизацију искоришћавања тих судова у политичким пословима. Тако су Грузија и Украјина већ поднеле неколико међудржавних тужби против Русије у Европски суд за људска права (ЕСЉП). Међудржавне тужбе увек носе политички карактер, а тужбе указаних земаља против Русије представљају посебно политизоване случајеве. По низу тих услова може се очекивати доношење пресуде у започетој години. Поред тога, постоји неколико стотина тужби против Русије које су поднели грађани Украјине и Грузије. Све те тужбе само формално носе индивидуални карактер: практично све њих подржавају (и финансирају) државе као део правног рата започетог против Русије. Међутим, започети рат је само помогао Русији да правилно оцени ситуацију и на крају одговори на напад од стране Европског суда за људска права доношењем закона који дозвољава да се одлуке ЕСЉП не признају ако су у супротности са Уставом Русије.

Говорећи о развоју система међународног правосуђа, треба истаћи да се током 2016. године могу појавити два нова међународна суда – Специјални суд за Централну Африку и Специјални суд за Шри-Ланке. У овом тренутку је у току активна припрема за њихово стварање. Почело је такође разматрање стварања Светског суда за људска права, Специјалног суда за тероризам, а такође и стварање Међународног трибунала за пиратерију. Све то, наравно, није зачуђујуће. Империјализам мора да контролише свет свим средствима које му стоје на располагању и зато би било чудно ако глобална власт не би користила правни империјализам у својству инструмента за владање земљама и народима.

На тај начи ће у новој 2016. години бити приметна активизација делатности међународних судова по политичким делима, што ће бити праћено паралелним јачањем целог система међународног правосуђа путем увећања броја судова. Притом треба памтити да  један од најважнијих задатака система међународних судова представља како рушење постојећег међународног права, тако и стварање новог – регресивног и чак репресивног међународног права. Са тим у вези, повећање међудржавних предмета у систему судова за људска права такође представља објашњење те тенденције, јер су међудржавни предмети – најзгоднији случај за доношење погодне врсте пресуде.

8 гласовa