Тешко бреме одговорности је сваљено на Фонд стратешке културе, којег је нико други до министар безбедности Босне и Херцеговине Драган Мектић оптужио да је инструмент преко ког председник Републике Српске Милорад Додик руши премијера Србије Александра Вучића (1).

Попут Си-Ен-Ен-а, министар није понудио никакве доказе за ову тврдњу. Али, је ипак пожурио да увери јавност да је оно што говори „на одређени начин засновано на материјалним чињеницама“. И тиме је не само умирио, већ и дао нови допринос безбедносној струци.

Сад је још лакше веровати оптужбама да Мектић поседује нелегалну диплому Правног факултета у Загребу, због чега је против њега 2016. године поднесена и кривична пријава због „злоупотребе службеног положаја и овлаштења и фалсификовање службене исправе“ (2).

Морамо се запитати – ако овакве научне доприносе Мектић даје као, како се тврди, недовршени студент, колико ли би тек науку задужио да је стварно дипломирао? Нажалост, како ствари стоје, то никад нећемо сазнати. Остаје нам, дакле, једино да пробамо да докучимо како се то, по Мектићу, „на одређени начин“ нешто заснива на материјалним чињеницама. И да се запитамо, која је разлика између таквих доказа, и оних заснованих на – „неодређени начин“.

Кад је нешто засновано на „одређени начин“, то свакако звучи конкретније него нешто засновано на „неодређени начин“. С друге стране, то звучи неупоредиво мање конкретно него нешто што је једноставно, црно на бело, без икаквих квалификација – засновано на материјалним чињеницама.

И ту се види министров основни проблем – а и разлог зашто можда ипак није успео да дипломира на регуларан начин: слабо барата чињеницама. Јер, кад би изјавио да су његове оптужбе, једноставно, без квалификација, засноване на материјалним доказима – морао би и да понуди те доказе. А пошто их очигледно нема – онда убацује квалификацију „на одређени начин“, која му дозвољава да каже било шта о било чему, а да себе не обавезује да понуди ништа конкретно.

Још једна реч за то што Мектић ради је спин. А још једна је неистина. Или замена теза, скретање пажње са сопствених неуспеха или непочинстава, анти-државно деловање. Има и речи које су, „на одређени начин“, и теже. Али, што би се спуштали на тај ниво?

Јер то је управо оно што би, „на одређен начин“, Мектић и желео. Човек са сумњивом дипломом оптужује људе који сви од реда имају дипломе, оне праве, са добрих, чак и врхунских факултета. Неки чак и докторате. Па ако он не може да се вине, онда да бар проба да сроза друге.

Није искључено, међутим, да би и Мектић хтео докторат. Макар и почасни. За такве мора још мање да се учи. Можда му је обећао неко из Обаминог Стејт департмента. Или из неизбежног Форин офиса. А можда и неко од Бакирових веза у Ријаду. Или сви заједно, како су до скоро и наступали. Ако разбије Републику Српску, а претходно је још завади са Србијом – биће доктор.

И очигледно је да се латио тог посла. Срећом за Србе са обе стране Дрине, слабо га ради, као што слабо обавља и своју функцију. Иначе би, ако ништа друго, после 20 месеци бар успео да открије ко је покушао да убије Александра Вучића у Сребреници. Али шта њега брига ко је покушао да убије премијера Србије, поготово ако је Бакир са тим имао било какве везе – важно је да Мектић „на одређени“, само њену својствен начин, прати сајтове и кује теорије завере. Ваљда да Вучића не би „убила прејака реч“?

Али, проблем са недовршеним студентима је што су у свему – недовршени. Министар безбедности БиХ изгледа не уме људски ни да чита. Па тако тврди да је још један циљ удружене завере Фонда стратешке културе и кабинета председника Републике Српске – „величање Вука Јеремића“ (3). Ако је оно што се претходних месеци писало на ФСК о Јеремићу „величање“ – онда је тешко замислити на шта би тек личила критика. Уосталом, кога занима – кад већ не занима Мектића – нека прочита текстове у којим су над Јеремићевим политичким делом аутопсију, редом, вршили Драган Милашиновић(4), Душан Ковачев(5) и Бранко Павловић(6). Онај исти Павловић за кога Мектић тврди за сарајевски „Фактор“ да је „један од највећих бранитеља лика и дела Милорада Додика“, па би, по Мектићевој „логици“ управо сада, када се председничка кампања захуктава, требало да буде максимално ангажован на Јеремићевом „величању“.

Истина је да Павловић није љубитељ ни Вучића. Али тешко да би Вучић имао ишта против да Павловић бар до 2. априла настави да на исти начин „велича“ његовог политичког противника као што је то претходно радио на страницама ФСК.

Са оваквим министром безбедности, ваља још више бринути за будућност БиХ. А и за оне које Мектић „штити“…

Примедбе:

[1] www.faktor.ba/vijest/mektic-pojasnio-za-faktor-kako-i-preko-koga-dodik-pokusava-rusiti-vucica-238872

[2] www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=216322

[3] www.rtvbn.com/3855423/dodik-pokusava-da-zataska-istinu

[4] www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/projekat-jeremic-jos-jedna-analiza/

[5] www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/saving-privat-jeremic/

[6] www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/jeremic-je-sasvim-neprihvatljiv-osim-mozda-za-vucica/

36 гласовa