У времену изразите кампање србождерства у Хрватској, и отворених агресивних претњи Р Српској као „реметилачком фактору“ стабилног мира у региону и шире, волшебно васкрсну идеја помирења међу ратним ветеранима.

Наводно је НИН, седмични часопис који има дугу традицију слободоумног у новинској кући ПОЛИТИКА, носилац идеје и иницијатор.

Додуше, овај садашњи НИН другосрбијанска је перјаница и лажно се представља као „српска новина“, као и већина других у страном власништву.

Миротворачка ТV B-92 радосно се укључи у кампању а један осјечки новинар, доказани левичар по оцени београдских деконтаминерки даде своју видљиву подршку, ангажманом у успелом интервјуу храброг србијанског представника.

То отвара питање, шта је стварна намера такве иницијативе у тако сложеном тренутку, те старије читаоце потсећа на деведесету годину прошлог века, када су у тадашњој заједничкој републици Хрватској почеле отворене припреме за физички обрачун са Србима, уколико мирно не прихвате обнову усташтва, са свим последицама које следе.

Тадашњи хрватски левичари, оборише се на „српске екстремисте“ који спречавају „процес демократизације једноумног режима“ притом ни не покушавајући да законски спрече претеће крвопролиће, зато што су договорно и сами учестовали у томе, ослањајући се на више деценијску сарадњу усташа и кроатокомуниста, у борби са „великосрпским фашистима“.

У Београду их промптно подржаше разна „самоорганизована“ удружења, која завапише о опасности од великосрпског националистичког набоја који прети да разори свето „братство-јединство“ које се никако не сме дирати, као да је староримска весталка!

Док су се освештени патриоти оружјем борили да заштите угрожени српски народ у Хрватској, ницале су плаћеничке НВО у Београду, водећи отворену антисрпску харангу најпре против ЈНА као тадашње војне компоненте, система заједничке заштите државе Југославије.

Жестоко оптуживање да су постали српска, тачније великосрпска војска, „четници“, видљиво је подржано од целе булументе тзв светских „левих“ покрета, абонената на сиси чика Ђерђа и америчког NED, који су отворено учестовали у растурању тадашње заједничке државе.

Кампања „разобличавања“ злочиначког помагања подивљалог српског национализма у Хрватској, како су то тете деконтаминерке разглабале, ширила се у текстовима дописника тзв „светских“ медија, који су само одрађивали домаћи задатак својих држава, активних учесница у спољној агресији на суверену државу Југославију, чланицу ОУН, која легалним средствима и методама брани себе од неофашиста, који је руше оружјем!

Плански су поједине челнице НВО популарисане, да постану светски истакнуте као борци против „српског фашизма“, стичући тако потребну тежину да би постале спољни сарадници хаашког тужилаштва у времену изразите сатанизације Срба и монтираних процеса српским челницима, тобоже у име правде под капом OUN сведене на улогу даме у каубојском салону, а бројни амерички филмови показују јасно њену стварну улогу!

Прошло је више од две деценије како је почео крвави неоусташки пир у Хрватској, а тамошња реторика није ни престала ни нестала, напротив, систематски је ојачана деловањем RKC и текстовима у школским уџбеницима, где су Срби архетипско зло, само још неоптужени да су Христа распели, али можда изненада изрони и тај запис у неком фрањевачком самостану, као сећање неког католичког ходочасника, пошто богумили нису ишли на поклоњење!

Није битно што нема валидних историјских доказа, истина је то, повикаће одмах оркестар тета из НВО и разних „левичара“, здружено!

Кампања сатанизације некадашњих резервиста ЈНА само је јачала, попримајући размере „неупитне истине“ о њиховим наводним злочинима против „бораца за демократију“, које су доказано чинили разни неофашисти из ЕU, повратници из усташке емиграције и млади потомци некадашњих хрватских нацистичких легионара, наследници недовршеног ангажовања дичних предака!

Систематски се измишљају нове и нове оптужнице за наводне ратне злочине некадашњих припадника ТО Крајине, те је оправдано питање, да ли ће се ветерани из Србије сада јавно оградити од тих „злочинаца“ као прекодринских примитиваца, који и даље подлежу великосрпској пропаганди, што успели референдум у Р Српској јасно показа!

Гесло – „мир нема алтернативу“ – већ је истакнуто, само још да се поради на томе да се натера непослушне у генералштабу Србије да одмах уступе наводне добро скривене карте минских поља, из времена борби са хрватским терористима ZNG („збор народне гарде“) који се сада титулишу као хрватски ветерани, па да се оправда та миротворачка акција.

Упућени знају да је хаашко тужилаштво натерало другосрбијанске жутаће да током своје владавине, уступе и спискове за прање гаћа акамоли те карте минских поља, али ако не уступе на захтев ветерана, биће кривац начелник генералштаба ионако већ оптужен од једне НВО да је ратни злочинац, па како да се најзад не удаљи, да не ремети будући мир.

Својевремено је у Америци, револвер конструисан за полицију да штити јавни ред и мир назван „peacemaker“ (миротворац), како би се симболично показало да без поседовања средства одбране нема ефикасног мира, чак ни у демократској држави.

Ветерани изгледа у Србији треба да послуже као „миротворац“, али за слабљење одбране, у тренутку када је и ала и врана зинула на остатак прекодринских Срба, да се дефнитивно заврши то „српско питање“ у оквирима београдског пашалука.

Весталка – у старом Риму назив за свештеницу која служи у храму богиње Весте. Евентуално дотицање исте кажњавало се смрћу.

слика http://www.theborneopost.com/2016/04/29/fears-of-intolerance-grow-under-croatias-conservatives/

20 гласовa