Прошле недеље у СБ ОУН још једном је разматрана делатност Мисије ОУН у српској аутономној покрајини Косово и Метохија. Без обзира на то што низ земаља-чланица СБ ОУН покушава да увери Савет да се ситуација на Косову стабилизовала и да треба скратити временски период за расправу по том питању, анализа показује да такви закључци очигледно не одговарају стварном стању ствари.

Тако у складу са последњим извештајем Генералног секретара ОУН, само по питању повратка избеглица и интерно расељених лица, ситуација се очигледно не поправља. Тако је у периоду од октобра до децембра 2015. године Канцеларија Високог представниак ОУН по питању избеглица (КВПИ) регистровала добровољан повратак избеглица на Косово само за 258 премештених лица, укључујући и 103 “косовска Египћанина”, 70 косовских Срба, 40 косовских Рома, 25 косовских Ашкалија и 16 косовских Албанаца, 3 косовска Бошњака и 1 косовски Црногорац. Према оценама КВПИ укупан број интерно расељених лица који живе на Косову скраћен је са 17 113 у 2014. години само до 16 862 лица на крају 2015. године. Од укупног броја интерно расељених лица који се налазе на Косову, 472 живе у 29 општинских центара.[1]

Ни ЕУ се не може похвалити својим успесима, посебно ЕУЛЕКС – њена Мисија за питања законитости и правосуђа на Косову. Према извештају Мисије који је достављен у СБ ОУН, такође се могу видети само појединачни резултати. Што се тиче ратних злочина, то је за цео рачунати период била донета пресуда само по једном предмету, када је судско веће састављено од једног локалног судије и двојице судија ЕУЛЕКСА пресудило по питању жалбе у предмету који је покренут против “Групе Лапи” у вези са пребијањима и мучењима којима су подвргавана цивилна лица међу косовским Албанцима, која су незаконито задржавана у затвору у месташцету Лапаштица.[2]

У новембру је почео претрес по још једном предмету.[3] То је све што је могао пријавити ЕУЛЕКС по питању ратних злочина. Постоје, наравно, и други предмети, али они се односе на друге категорије злочина.[4] Све до сада није створен Специјални суд о резултатима истраге Дика Мартија. Сагласност на стварање тог трибунала у Хагу била је дата властима Холандије још 15. јануара 2016. године, међутим, нико не може дати смислен одговор када ће заиста тај трибунал бити основан. Да кажемо да не треба гајити никакве илузије поводом нове институције “Хашког правосуђа”. Нема сумње да ће сценарио за нови трибунал о Косову бити отприлике исти такав какав је био у свим “косовским” предметима у МТБЈ…

Разматрање ситуације на Косову (на основу извештаја Генералног секретара ОУН и ЕУЛЕКСА) пролазило је по обичају у режиму одавно познатих позиција. Ми смо већ (не једном) скретали пажњу на ту чињеницу да се разматрање ситуације ретко базира на реалној анализи представљених извештаја.

Међутим, ту је било и неких нових елемената. Тако је уместо обично присутних на заседању “председника” и “премијера”, овај пут косовске самозванце представљао амбасадор Косова у САД. Такође је и неразматрање извештаја Руководиоца Мисије ОУН на Косову већ Генералног секретара ОУН, представљало нови аспект. То је већ други извештај о ситуацији на Косову у име Генералног секретара ОУН, а не у име Специјалног представника и руководиоца УНМИКА.

Виталиј Чуркин, стални представник Русије при СБ ОУН је за време разматрања горе наведених извештаја у СБ ОУН истакао да “ма колико покушавала да нас госпођа Лора Читаку увери у супротно (произвољно тумачећи историју и идеализујући данашње стање), ситуацију на Косову карактерише непрекидна криза и правно безакоње. Борба за власт међу различитим политичким групацијама редовно се излива на улице у облику масовних нереда и сукоба са полицијом”.[5]

Русија је истакла да је положај косовских Срба и даље веома тежак: забележени су нови случајеви физичког насиља усмереног против њих, укључујући и каменовање аутобуса са избеглицама и пуцњава из ватреног оружја по српским кућама. Пошто је УНЕСКО одбацио захтев Косова за чланство у тој организацији, појавила су се следећа вапијућа сведочанства о претњама за православне светиње у покрајини. У јануару су се учесници антивладиних демонстрација у Приштини изругивали над неизграђеним храмом Христа Спаса у том граду, у чему их косовска полиција није ни на који начин ометала.

В. Чуркин је још једном поновио да основу за регулисање ситуације на Косову представља Резолуција 1244 СБ ОУН (1999), а Мисија ОУН на Косову остаје кључни елемент међународног присуства и контроле над ситуацијом која дозвољава да се у покрајини подржи релативна стабилност.

Пре неколико недеља Генерална скупштина ОУН је утврдила буџет Мисије ОУН на Косову у размери од 36, 5 милиона САД долара.

[1] Извешзај Генералног секретара о Мисији Организације Уједињених Нација по питању привремене администрације на Косову [за период о 16 октобра 2015 године до 15 јануара 2016 године]  // Документ ОУН: S/2016/99 од 1 фебруара 2016 године.

[2] Жалба једног од  оптужених је била одбачена на основу тога што је она била касно предата, а изречена му пресуда која је предвиђала затвор од три године, била је потврђена. Што се тиче две друге оптужнице, то време које су они провели у затвору у периоду поновног ревидирања предмета, било је урачунато у рок раније изречене им казне која је износила 6 и 4 године затвора.

[3] 18 новембра 2015 године судија ЕУЛЕКС у суду у првој инстанци Митровице је приступио саслушању лица оптужених у предмету “Кукеш”, повезаном са жестоким поступањем којима су подвргнута лица која су била задржана у време сукоба на Косову у бази ОВК која се налазила у северном делу Албаније. Од 2010 године тај оптужени је успевао да избегне хапшења, међутим, 6. октобра су га ухапсили сарадници полиције Косово и полиције ЕУЛЕКС. Оптужени је признао кривицу за незаконито ношење оружја, међутим, изјавио је да није крив за чињење ратних злочина против цивилног становништва.

[4] Тако је, на пример, суд ЕУЛЕКС унео у суд у првој инстанци Приштине оптужбу по делу «Матрица». Четворо оптужених су били осуђени на рок од три до четири године затвора за учешће у организованом криминалу и незаконитом преусмеравању емиграната на територију ЕУ. Тужилац у овом предмету је био из ЕУЛЕКСА, у Специјалном тужилаштву Косова. Један оптужени је раније признао своју кривицу и њему је била изречена посебна пресуда. Крајем 2015. године тужилац ЕУЛЕКСА у Специјалном тужилаштву Косова је предочио оптужницу против четири лица који су између осталог оптужени за учешће у организованим злочинима и прању новца у периоду 2011 и 2012 године. У оптужници се говорило о уклањању од плаћања високих пореза у оквиру трговине горивом. Добијена добит, како је касније утврђено, опрана је у оквирима грађевинског бизниса. То дело полиција ЕУЛЕКСА је почела да разматра 30. октобра и колегија у саставу једног локалног и двојице судија из ЕУЛЕКСА је почела истрагу о корупцији, посебно против бившег министра саобраћаја и птт телекомуникација (такозвани «предмет министарства саобраћајаа, пошта и телекомуникација»).

[5] Види стенографске забелешке СБ ОУН 29. фебруар 2016. године // Документ ОУН: S/PV.7637.

Прочитај без интернета:
17 гласовa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ