У МИП Русије 25.августа је био позван амбасадор Републике Молдавије у Руској Федерацији А. Негуца. Заменик Министра иностраних послова Сергеј Рјабков је скренуо пажњу амбасадору на писмо које су недељу дана раније упутиле власти Молдавије Генералном секретару ОУН. То писмо тицало се молбе која је требало да буде уврштена у дневни ред 72-ге сесије Генералне Скупштине ОУН. Ту тачку је молдавска страна означила као „Потпуно повлачење иностраних оружаних сила са територије Молдавије“.

Обично се дневни ред нове сесије Генералне скупштине ОУН формира током пролећа и већ до јуна се он утврђује као коначан. Ипак, молба Молдавије да у дневни ред ГС ОУН укључи нову тачку на само четири недеље пре почетка заседања (нова сесија ГС отвара се 18. септембра), говори о томе да је одлука била донета спонтано.

Чиме је Молдавија објаснила неопходност хитног разматрања тог питања?…

Аутори писма Генералном секретару ОУН (подробније о њима ниже у тексту) пишу: „Молдавија (Република Молдавија) је била примљена у редове Организације уједињених нација на 47-ој сесији ГС ОУН 1992. године. Двадесет пет година касније на територији Републике Молдавије без њене сагласности се као и раније налазе иностране оружане снаге. Молдавија сматра да присуство тих иностраних снага представља својеврсну претњу за одржавање међународног мира и безбедности… Ни једној држави не сме бити дозвољено да спречава примену принципа међународног права, према коме оружане снаге не могу да се налазе на територији друге државе без њене сагласности“.

Аутори писма су покушали да утврде да је влада Молдавије покушала уложити напоре на регионалном нивоу за обезбеђење потпуног повлачења иностраних оружаних снага са своје територије, но безуспешно. Узгред, у писму се ставља акценат на декларацију ОЕБС-а из новембра 1999. године у Истамбулу, у којој се између осталог говори о томе да чланови ОЕБС-а „очекују брзо, организовано и потпуно извођење руске војске из Молдавије“.

Декларација је такође поздравила „прогрес по питању извођења и уништавања руске војне имовине, складиштене у Придњестровском региону Молдавије и завршетак уништења нетранспортабилног арсенала“ и „обавезе Руске Федерације да заврши одвођење руских снага са територије Молдавије до краја 2002. године“.

Влада Молдавије даље утврђује да је после прихватања декларације на Истамбулској седници ОЕБС-а на високом нивоу 1999. године Република Молдавија наставила да улаже напоре у различитим форматима за решавање питања о потпуном одласку иностраних оружаних снага са своје територије, но… опет безуспешно. У резултату тога, закључују аутори писма, будући да је узнемирена претњом међународном миру и безбедности повезаном са присуством иностране војске на њеној територији, влада Молдавије моли ОУН да без даљег одлагања подржи напоре усмерене на завршетак процеса безусловног, организованог и потпуног одласка иностраних оружаних снага са њене националне територије.

Заменик министра Рјабков је назвао ову иницијативу Молдавије као „провокацијску“ и изјавио да Москва разматра овај корак као игнорисање истинских првобитних узрока и реалија присуства ограниченог руског војног контингента на Дњестру. Москва овај корак сматра као још једну карику у низу непријатељских акција, предузетих у последње време у Кишињеву од стране противника позитивних промена у руско-молдавским односима. Иницијатори тих дејстава, која не одговарају очекивањима већине молдавских грађана, морају себи положити рачун о њиховом неизбежно негативном утицају како на билатералне односе, тако и на процес Придњестровског регулисања.

Ситуацију је прокоментарисао и сам министар. На сусрету са студентима МГИМО (универзитет међународних односа МИП-а Русије), одговарајући на питање о томе може ли предлог молдавске владе о извођењу руских војника из Придњестровља испровоцирати рат, Сергеј Лавров је 1. септембра изјавио: „Не мислим да се може предвидети рат. Нико то не жели, осим оних који су водили за руку представнике молдавске владе када су они писали ноту о неопходности да се изведу наши војници из Придњестровља. Ти, који су то поручили молдавској влади, они хоће рат између нас и Молдавије“. С. Лавров је истакао да дејства владе Молдавије представљају пројаву линије „на уздржавању Русије“.

У насталој ситуацији важно је истаћи позицију председника Молдавије Игора Додона. Он је разјаснио да је иницијатива о извођењу руског војног контингента „још један антируски демарш од стране молдавске владе“. Он је такође истакао да ће тај, још један антируски демарш владе Молдавије, остати само на нивоу декларације и упућен на спољашњег западног потрошача у нади да ће стећи подршку за добијање још једне дозе финансијских прилива.

У вези с тим треба обратити пажњу на унутар-политичку ситуацију  која је настала у Републици Молдавији, где председник земље и влада заузимају кардинално супротне спољнополитичке позиције, пре свега у односу на Русију. Покушаји председника И. Додона да спроведе општенародни референдум о проширењу пуномоћја председника били су блокирани. У резултату тога, влада Молдавије је активизирала своју антируску спољну политику и експресно извршила овај дипломатски демарш против Русије у ОУН.

91 глас