У мом последњем тексту који је био посвећен анализи разматрања делатности Хашких трибунала (Међународног трибунала за бившу Југославију – МТБЈ  – и Међународног резидуалног механизма за кривичне трибунале – МРМКТ), истакнуте су нове важне околности. За разлику од последњих година, први пут је разматрање протицало не само на основу извештаја трибунала, него и на основу алтернативног документа. Такав документ био је Извештај Управе за унутрашњи надзор (УУН) Организације уједињених нација: “Оцена метода и рада МТБЈ”.[1] Први пут је члановима СБ био предочен документ који је пружао оштар критички поглед на делатност те институције.

Руководство МТБЈ је изјавило да се не слаже са закључцима и препорукама Извештаја и иступило је са ништа мање оштром критиком тог Извештаја. Формално су све делегације остављале утисак да нису виделе тај реферат. Приликом наступања својих представника (осим Русије) он се уопште није помињао или се помињао узгред, у негативном контексту.[2] У вези с тим, према овом документу треба да се односимо са великом пажњом.

Не може се рећи да је представљени извештај УУН ОУН заиста био објективан. Значајан део Извештаја је садржао веома позитивне оцене делатности МТБЈ. Тако, на пример, извештај УУН тврди да је трибунал “разрадио надлежне структуре, механизме и оперативне догађаје ради остваривања стратегије завршетка свог рада”, а планирани и остварени рад трибунала по разматрању предмета је наводно, “био доста ефикасан”.

Међутим, Извештај садржи и суштинску критику. Тако се међу главним закључцима који су садржани у извештају УУН налазе, на пример, и овакви: МТБЈ је предузела суштинске мере зарад убрзања судских процеса у контексту стратегије окончања свог рада, међутим, нема довољно доказа максималне ефикасности тих мера за период 2010-2015. године и недостају потребни механизми за обезбеђење одговорности судија.

Један од најважнијих закључака који се попут златне нити провлачи кроз цео текст Извештаја, јесте закључак о несавесном извештавању о својој делатности од стране руководства МТБЈ (како од стране судске власти, тако и тужилаштва). Тако се у Извештају тврди да “без обзира на напредак у достизању циљева који се тичу завршетка суђења, трибунал није предочио довољно података који сведоче о постигнутим резултатима у области повећања ефикасности”.[3] Састављачи Извештаја су приметили да, чак и узимајући у обзир нормативне оквире (који укључују Правила процедуре и доказивања, указе о судској пракси и директивне документе), трибунал свеједно није предочио довољно података који сведоче о постигнутим резултатима у области повећања ефикасности. Поред тога, према резултатима аналитичког рада буџетирања у буџетским документима и плановима рада за период 2010-2015. године било је наведено да  Канцеларија тужилаштва и Секретаријат не стављају јасне и мерљиве циљеве, а такође не одређују одговарајуће показатеље за оцену напретка у окончању суђења у оквирима реализације стратегије завршетка рада или конкретних циљних параметара по сваком показатељу за оцену ефикасности делатности.

Несумњиво међу најважнијим закључцима који су изазвали гнев у трибуналу, јесте закључак о потпуној неконтролисаности судија. Та чињеница је добро позната, но, она је први пут предочена на расправи (иако није било реалне расправе) у СБ ОУН. Тако да Извештај садржи следећу тврдњу: “У трибуналу не постоји кодекс понашања судија или званични механизам који би гарантовао правилно поштовање етичких норми од стране судија”.[4] А то већ није случајно, јер такав кодекс је био разрађен за одбрану! Испада да је заштита обавезна да поштује правила, а судије нису обавезне.

“Услед потребе обезбеђења непристрасности и независности судских органа, судије МТБЈ се не сматрају сарадницима органа ОУН који раде по уговору. Одсуствује било какав јасан дисциплинарни или надзорни режим који регулише професионално понашање судија”.

Ни у Статуту МТБЈ, нити у Повељи ОУН, нема никаквих одредби по том питању, да  и не говоримо о руководству са указаним дисциплинским мерама у случају неопходности регулисања унутрашњег сукоба између сарадника МТБЈ и судија. У Извештају УУН садржана су занимљива открића, па наилазимо на, “у ограниченом броју случајева”, одсуство било каквог кодекса понашања судија и правила дисциплинарне одговорности. То је “доводило  до одуговлачења завршетка суђења, посебно у случају када је један или неколико искусних сарадника трибунала због стиснутости напуштало трибунал или било упућено на разматрање других предмета у циљу регулисања унутрашњег сукоба”.

У вези с тим, Извештај УУН садржи и тврдње о томе да би и МТБЈ и други нови специјални трибунали (укључујући и МРМКТ за кривичне трибунале) “могли размотрити питање о стварању независног органа, као што је главни судски инспектор, који би се бавио питањима кршења норми понашања и некомпететности, а такође и проверу метода рада судија и њихове делатности. Алтернативна варијанта могла би бити оснивање органа за разрешење спорова који би могао омогућити обезбеђење одговарајућих услова за заједнички рад персонала и судија”.

У закључку УУН налази се препорука о “побољшању” делатности МТБЈ. Међутим, већина тих “препорука” представљају озбиљну пресуду за МТБЈ – као органа у коме одсуствују најелементарније норме обезбеђења правних принципа који постоје у сваком и најпровинцијалнијем суду у свакој земљи на свету… Ево тих препорука:

  1. Увести стандарде о дужини разматрања предмета, засноване на различитим приступима вођења процеса у достизању тих унутрашњих контролних показатеља. Према овој препоруци трибунал треба да разради контролне показатеље на основу стандарда о дужини разматрања предмета у прошлости, с тим да би се прихватила напредна искуства и обезбедио доступ за будуће специјалне трибунале, пошто је трибунал продемонстрирао да је способан да сабира довољну количину информација на завршној етапи судске делатности и да би се та инфрмација искористила за припрему доста тачних прогноза.
  2. Обезбедити праћење показатеља ефикасности на основу механизма планирања и контроле. Према овој препоруци МТБЈ треба да документује резултате повећања уштеде средстава и повећања ефикасности и после прекида његове делатности проанализирати материјале предмета који су разматрани у првој и апелационој инстанци, како би се схватило на који начин размера, обим и сложеност дела утичу на правовремен завршетак судске делатности, у том смислу у поређењу са другим судским институцијама.
  3. Разрадити кодекс понашања судија и дисиплинован механизам у вези са њиховим професионалним понашањем, УУН је предложио МТБЈ да разради кодекс понашања у коме би се разјаснила улога судија и који би служио као орјентир за недопустивост злоупотреба и грешака у трибуналу. Он такође треба да створи дисциплинарни механизам у вези са професионалним понашањем судија, како би сарадници ОУН могли разматрати оптужбе у кршењу од стране судија. То је класични пример тога како свако добро дело може бити покварено још пре него што је и учињено. Предлагати самом МТБЈ да разради и прихвати кодекс понашања судија МТБЈ – представља врхунац глупости.
  4. Разрадити централизовани информативни систем рачуноводтва за отпуштање и повећање квалитета анализе људских ресурса, како би се одлуке доносиле на основу фактичких података. Смисао указане препоруке јесте идеја о томе да МТБЈ треба да побољша своје могућности по питању извлачења и обраде података о отпуштеном сараднику на основу стварања система који укључују између осталог добијање претходно добијених статистичких података и информација прикупљених на основу разговора приликом прекида службе. Та база података би се могла искористити за спровођење анализе у циљу праћења промета кадрова и идентификовања ризика који се јављају по мери тога како МТБЈ убрзава смањење предмета.

На тај начин ми видимо да је делатност МТБЈ постала објект озбиљне критике тако важног органа као што је Управа унутрашњег надзора. Без обзира на покушај од стране неких земаља да се игнорише Извештај УУН, и без обзира на покушај његове дискредитације од стране других земаља и самог МТБЈ, важно је да истакнемо, као прво, саму чињеницу публиковања тог документа, и као друго, стављање на увид фундаменталних кршења правних принципа у делатности МТБЈ.

 

[1] Документи ОУН: A/70/873 и S/2016/441 от 12 мая 2016 года.

[2] Тако је, на пример, представник Новог Зеланда поменуо Извештај УУН, али је ипак изјавио да МТБЈ није сагласна са препорукама које су садржане у тм Извештају.

[3] Параграф 33 Извештаја.

[4] Параграф 41 Извештаја.

7 гласовa