У време док настаје овај текст, у Минхену се одвија права драма са озбиљним људским жртвама. Још увек неидентификовани терористи су побили недужне људе у локалном тржном центру и по улицама тог немачког града. Проглашено је ванредно стање а полицијске и специјалне федералне јединице су у потрази за починиоцима. Слично ономе што се недавно дешавало у Ници, где је од стране терористе-камионџије убијено више десетина цивила  а стотине повређено.

Да се подсетимо, утисци о терористичком акту из монденског француског летовалишта се нису ни слегли, а већ се догодио покушај војног удара у Турској, након чега је Реџеп Таип Ердоган предузео обимне репресивне (боље рећи, до сада невиђене осветничке) мере, а затим и завео тромесечно ванредно стање, чиме је, ако ништа друго, силом хомогенизовао народ. Па да видимо, у будућности, ко ће се супростављати агресивним плановима те важне НАТО чланице у најважнијем региону света. Уколико и даље има оних који се надају, а неки су и убеђени, да ће се турски председник отргнути контроли Запада, па чак и извести Турску из чланства у Алијанси, ваља им поручити да је тако нешто немогућа (али и код самог Ердогана нежељена) мисија.

Шта би могло да буде заједничко, то јест шта је претходило наведеним, на први поглед неповезаним дешавањима (баш као што су и учестали немири и жртве по градовима широм САД) и ономе што ће, према проценама аутора, тек да уследи? Дешавања која су одавно позната под називом специјалне субверзивне „Гладио операције“, од чега се борцима противу „теорија“ завера коса диже на глави.

Дакле, дефинтивно је одлука глобалне елите да озбиљно усталаса свет, на првом месту Европу и Блиски исток и да се крене у изазивање (пред)ратног хаоса, који за циљ има (након што се хомогенизују и довољно припреме све расположиве војне и остале ефективе у условима ванредних мера) сламање Русије и освајање Евроазије, не би ли коначно заживео Нови светски поредак. Делује парадоксално онима који се не баве овом проблематиком, али је на жалост тако. На то указује више озбиљних индикатора, односно препознатљиве и проверене матрице, по којима се одвија дестабилазација на изузетно широком геополитичком простору. Уосталом, дела све говоре, пустимо празну причу.

Ко је пажљиво пратио недавно завршени Самит НАТО пакта у Варшави – гле чуда, управо након тог окупљања убразно крећу (!) жестоки терористички и остали акти – и ко је темељно проучио званична документа, о чему је већ било речи у првом тексту посвећеном том скупу „НАТО самит, лицемерје на делу и агресија у најави – осврт на српско учешће[i], могао је без по муке да схвати шта се спрема, какве су намере ударне глобалистичке песнице – циљеви, задаци, начин реализације њиховог Стратешког концепта и планирана динамика.

Наравно, између редова званичних списа релативно лако да се уочити, да је основна тактика за припрему својеврсног бојишта, затим, потребног амбијента и борбених снага, управо ово што (или нешто слично из богатог асортимана, које тек следи) гледамо у Француској, Турској, Немачкој… Постоји само још једна варијанта, а то је, да су шефови држава и влада Северноатлантске алијансе, те њихови помоћници, министри одбрана и, наравно, НАТО особље предвођено Јенсом Столтенбергом, видовити, то јест, православним речником казано – прозорљиви. Треће солуције нема.

И зато, у вези са наведеном дилемом – како открити позадину догађаја и извршиоце радова – неопходно је темељитије се осврнути на закључке самита у Варшави, тачније на усвојена документа, на јединствено заузете ставове, подељене задатке и операционализацију истих, која је увелико кренула. И мозаик ће се сам од себе склопити. Део тога што је написано на стотинама страница треба читати баш тако како је срочено, један не тако мали део између редова, а оно што је, лично ценим, најважније, како би се народски рекло, потребно је окренути наглавачке. И одговори су ту.

Рецимо, у већ у тачки 1. најважнијег документа под називом „Коминике шефова држава или влада“ (Warsaw Summit Communiqué),[ii] се дословно наглашава, на врло специфичан начин, како су се окупили у Варшави „у одлучујућем тренутку за безбедност наших народа (нација) и становништва“. Овакви изрази нису никада били пракса НАТО-а на најважнијим скуповима. Због чега је ово „одлучујући тренутак“ и од када се то Алијанса, дакле, војни савез суверених држава, директно (као) бави безбедношћу становништва? Или је ово била вешта и лукава најава онога што је уследило за само који дан након разлаза из главног града Пољске?

У вези са напред наведеним следи наставак у тачки 2. где се између осталог истиче, како је обавеза НАТО да штити и брани „недељиву безбедност и заједничке вредности“ те ће у вези са тим „Алијанса наставити да успешно испуњава сва три основна задатке која су постављена у Стратешком концепту: колективна одбрана, управљање кризама и кооперативна безбедност“.

Због чега упорно потенцирају „управљање кризама“, осим што тај концепт, или боље рећи доктрину, бране познатим фразама о свеопштој нестабилности у свету? Али никако да истакну ко, како и због чега изазива и води кризе, осим што имају дежурне кривце – терористе свих боја, нарочито оне арапског колорита, и у последњих пар година Русију? 

Шта нам о томе казује, да не идемо предалеко, најновија историја у последњих 20-так година, поводом чега све више на светло дана, и то баш на Западу, излазе стварни изазивачи и извршиоци прљавих послова? Од агресије на СРЈ која је осмишљена на платформи лажне хуманитарне катастрофе, преко „међународних терориста“ који су идентификовани и лоцирани тако што су им прво подметнуте њујоршке куле близнакиње и „ничим“ изазвано рушење оне треће, суседне зграде, преко прогона истих у Авганистану, а затим и у Ираку, до „решавања“ кризе у Либији (ништа мање у Египту и Тунису), па затим у Украјини где су потпомогли, тачније, извели класични државни удар, све до рата у Сирији. 

Зато, већ у тачки 4. следи разрада шта им ваља чинити, и ево тог дела: „Данас, суочени са разноврсним, непредвидивим и захтевним безбедносним окружењем, предузели смо додатне мере да бранимо своју територију и штитимо наше становништво, стабилност пројекта изван наших граница и наставак политичког, војног и институционалног прилагођавања нашег Савеза“.

Ово је можда и најважнија констатација – не само, дакле, да разматрају одбрану своје територије и становништва, већ итекако брину о „стабилности пројекта изван граница“ НАТО чланица. Који су то пројекти изван граница Алијансе, како је тако нешто могуће а да није обухваћено Вашингтонским уговором којим је формиран НАТО 1949. и због чега им је потребно политичко, војно и посебно институционално прилагођавање Савеза, када још увек нису промењени принципи, правила и бројни међународни прописи који врло прецизно регулишу питања светског мира и безбедности? Надам се да се одговори сами од себе нуде.

Обратимо пажњу на садржај тачке 5. која заиста избацује на површину више од очекиваног. Како бројне дилеме тако и одговоре, наравно, онима који „имају очи да виде“. Ево шта дословно стоји те да то рашчланимо на делове:

„Постоји лук несигурности и нестабилности дуж НАТО периферије и шире. Алијанса се суочава са низом безбедносних изазова и претњи које потичу и са истока и са југа; од државних и недржавних актера; од војних снага и од терориста, сајбер, или хибридних напада.“

Дакле „периферија и шире“ (али само са истока и југа, никако из правца запада) је у фокусу. Рецимо, Блиски исток где им је лоцирана друга по снази оружана сила – Армија Турске, па се истиче да претња по безбедност Алијансе може доћи „од државних и недржавних актера, од војних снага и од терориста“.

Да ли наведена реченица са врло прецизним изразима асоцира којим „случајем“ или не, на недавни плански траљаво изведен такозвани војни удар у Турској (у сарадњи са Ердоганом, смем да се кладим), који је према оцени овог аутора, о чему је написан текст „Евроатлантски „гладио“ прсти покушаја војног удара у Турској“,[iii] дебела намештаљка стратега водећих чланица НАТО? Или су заиста били видовити као што напред наведох? Јер, како другачије тумачити термине – државни и недржавни актери, војне снаге и терористи, који су сви, џумле, могућа и стварна претња?!

Одмах у наставку 5. тачке стоји следећи, један од најважнијих закључака, који провејава кроз комплетан Коминике, и њега треба читати како је написан:

„Агресивне акције Русије, укључујући и провокативне војне активности на периферији НАТО територије показали су њену спремност да политичке циљеве остварује претњама и употребом силе, што представља извор регионалне нестабилности, суштински изазов Алијанси, угрожава евроатлантску безбедност, и угрожава наш дугогодишњи циљ у Европи као целини, а то су слобода и мир“.

Наставља се…

[i] www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/nato-samit-licemerje-na-delu-i-agresija-u-najavi-osvrt-na-srpsko-ucesce/

[ii] www.nato.int/cps/en/natohq/official_texts_133169.htm?selectedLocale=en

[iii] www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/ostalo/evroatlantski-gladio-prsti-pokusaja-vojnog-udara-u-turskoj/

слика http://blogs.korrespondent.net/blog/politics/3712553/

17 гласовa