Дакле, за НАТО умове је Русија агресивна пре свега због Украјине (Крим и Исток те земље) и Грузије – којима врло детаљно посвећују посебну пажња у наставку Коминикеа и у засебним документима Самита – али и због војног ангажовања на Блиском истоку, на Црном мору и Медитерану, на Балтику, и посебно у Сирији, где се Русија појавила потпуно легално и легитимно у складу са међународним ратним правом, на позив свог савезника. И где је постигла задивљујуће резултате у елиминисању терористичких формација које су деценијама уназад стваране управо од стране водећих НАТО чланица.

Отуда је, у наставку тачке 5. истакнуто до сада невиђено лицемерје о борби противу тероризма који спроводи Исламска држава Ирака и Леванта (ИСИЛ). Ево тог дела, уз нагласак, да се истом тачком, дакле на истом месту, скоро па равноправно третира „агресивна Русија“ и снаге ДАЕШ, кроз призму њихове – НАТО, наводно угрожене безбедности, како истичу:

„Наша безбедност је такође дубоко угрожена безбедносном ситуацијом на Блиском истоку и у Северној Африци, која се знатно погоршала у целом региону. Тероризам, посебно од стране тзв. Исламске државе Ирака и Леванта (ИСИЛ) нарастао је до невиђеног нивоа и интензитета, задире у све савезничке територије, а сада представља непосредну и директну претњу нашим народима и међународној заједници. Нестабилност на Блиском Истоку и Северној Африци  доприноси избегличкој и  мигранатској кризи“.

Ем лукава (али и директна) замена теза, ем својеврсно вађење, али и недвосмислена најава шта ће у будућности чинити, након што су својим субверзивним и директним ратним ангажовањем дестабилизовали комплетан Блиски исток, а север Африке практично уништили. Да ли се у овом делу може пронаћи одговор на питање – ко је својевремено (и дан данас то чини!) стварао исламске фанатике и коме они заиста чине услугу, то јест, под чијом су непосредном контролом, али и у шеми логистичке и сваке друге подршке? 

Одговорно тврдим да је то управо западни свет о коме зборимо (јер, да није тако до сада би их претворили у прах и пепео), а ако због ничег другог, онда због квалификације да наведена такозвана држава ИСИЛ са својим тероризмом „задире у све савезничке територије, а сада представља непосредну и директну претњу нашим народима и међународној заједници.“

Ако бисмо били педантни, ваљало би их питати – које су то савезничке територије у наведеном делу Блиског и Средњег истока у које терористи задиру? Тамо нема чланица НАТО. Наравно, одговор би био – то је Ирак, након што су га претходно преорали и изазвали стварни геноцид, па га форме ради називају савезником.  Баш као у случају Авганистана у којем имају и званичу НАТО мисију.

Или је можда територија Турске угрожена? Она свакако није, а посебно не након што је откривена и документована блиска сарадња Ердогановог режима са ИСИЛ-ом и осталим терористичким а „умереним“ и „лако“ наоружаним групама. Иран, Сирија…? Ни под разно, они су директни противници.

Јордан – управо супротно, територија те државе не само да није угрожена, већ се у њој реализује обука за потребе НАТО блискоистичних савезника. Званично, и то је похваљено и истакнуто у наведеном Коминикеу, у тачки 106. на следећи начин: „Поздрављамо дугогодишњу партнерску сарадњу са Јорданом, кључним партнером на Блиском истоку, и допронос успеху постојеће одбране НАТО-а и изградње капацитета везаних за безбедност… Ми смо захвални нашем партнеру Јордану за свој допринос у НАТО вођеним операцијама током много година.“

И на крају тачке 5. потенцирају се главне последице – избегличка и мигрантска криза. Недвосмислени резултат њиховог агресивног ангажовања у напред наведеним деловима света. Значи, они ће се „посветити“ овом изузетном проблему, али баш онако како су то чинили минулих неколико година. А то је – никако, то јест, управо онако како је потребно да би се изазвао планирани хаос широм Европе.

По моделу – два корака напред, корак назад. Тачно у мери реаговања и протеста слободољубивог света и пар суверених државника који се још увек недају глобалистичкој пошасти или су принуђени, ради властите јавности, да се непланирано јуначе. Или да играју онај део велике игре који је обавезни и пратећи декор, то јест, да буду неопходан зачин у чорби која несме бити бистра, тачније провидна. 

Јер, да су чланице најмоћнијег војног савеза у историји света, искрено желеле да реше проблем „цивилног становништва угроженог ратним дејствима“, каква је стварна дефиниција према међународном ратном праву, а не избеглице, мигранти, азиланти и слично, онда су морале да стриктно примењују одредбе Женевске конвенције из 1949. године са протоколима, које јасно обавезује како се поступа са наведеном категоријом, која, у коначном, несме да се креће из такозваних „зона безбедности“ односно „заштићених зона“. А поготову не (не)контролисано, или на своју руку и према „правилима“ руље, уз помоћ кријумчара који само што пред очима Алијансе не расписују тендере за извоз „миграната“.

Да парадокс буде већи, управо се милиони цивила угрожених ратом налазе на територији НАТО чланице – Турске, одакле се лукаво, и поред свих мера које привидно предузимају и Алијанса и ЕУ (ангажовани значајни делови средозмене НАТО флоте, затим ЕУ полиција „Фронтекс“, операција „Софија“ и др.), организовано и за сада дозирано пуштају да походе Европу.

Шта НАТО и ЕУ заиста раде? Плански и намерно траљаво и непотпуно, примењују Женевску конвенцију из 1951. године, која третира питање азила. Проблем и конвенција који немају никакве везе са ратовима и другим оружаним сукобима, који су произвели оволики број избеглица. И ето нестабилности и планираног хаоса. Чак и да нам кроз масу врло младих, војно способних Арапа, не гурају окореле терористе ДАЕШ-а.

И, зато, посебно пада у очи садржај последње реченице у следећој тачки 6. Коминикеа, у којој је срочено не само врхунско лицемерје и непоштење, већ је јасно оивичено шта предстоји у блиској будућности, што је недвосмислена најава агресије на веома широком фронту:

„НАТО мора задржати своју способност да одговори на кризу изван њених граница, и да остане активан на плану пројектовања стабилности и јачања међународне безбедности кроз рад са партнерима и другим међународним организацијама“.

Дакле, поново „криза изван граница“ Савеза и активност „на пројектовању стабилности и јачања међународне безбедности.“ А како то они чине, уколико изврхунимо наведене фразе и посебно делање кроз даљу и ближу прошлост, више и не треба доказивати. Надам се бар не огромној већини људи. Наравно, у наведену категорију не рачунам српске такозване (а техничке) власти – преумљене радикале, „генетски модификоване“ социјалисте и осталу властодржачку и прелетачку братију, с обзиром да смо их поодавно идентификовали као добрано плаћене „агенте од утицаја“ западних завојевача. 

Анализарајући домете заиста историјског НАТО самита у Варшави с почетка јула ове године, дођосмо тек до 6. тачке. А шта тек пише у преосталих стотинак и нешто, које заиста изазивају главобољу и неспокој, о томе у наредним освртима. Осим, уколико у међувремену непланирано и убразано, и садржајније него до сада, крене терористичка и остала оружана динамика о којој зборимо. 

Најновији догађај у Минхену на тако нешто слути. На жалост. Или, супротно томе – нека већ једном све зверке поискачу из жбуња. Па ко преживи, причаће.

[i] www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/nato-samit-licemerje-na-delu-i-agresija-u-najavi-osvrt-na-srpsko-ucesce/

[ii] www.nato.int/cps/en/natohq/official_texts_133169.htm?selectedLocale=en

[iii] www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/ostalo/evroatlantski-gladio-prsti-pokusaja-vojnog-udara-u-turskoj/

слика http://novatv.mk/nato-obedinet-vo-politikata-kon-rusija-sledniot-samit-2017-vo-brisel/

Прочитај без интернета:
26 гласовa