Предстојећи председнички избори у Србији – несумњиво су за власти у земљи најважнија тема. Истина, шансе премијера Александра Вучића да се пресели у председничку фотељу, значајно су порасле после веома предвидљивог самосклањања актуелног шефа државе Томислава Николића и објављене намере социјалиста да ће подржати напредњачког кандидата. Међутим, као што показује садашња пракса изборних кампања у Европи и САД, резултати слободне воље грађана нису у складу са ранијим предвиђањима. Поред тога, у српској предизборној трци остаје још занимљивих фигура.

Ипак, изборна кампања је само један од елемената у животу земље. Ништа мање важан не изгледа свакодневни рад владе на изградњи узајамних односа са другим државама, у контексту решавања насушних социјално-економских задатака. Већ у скорије време српска влада треба да направи избор по питању једног од најамбициознијих пројеката, који предвиђа опсежну модернизацију београдског аеродрома „Никола Тесла“.

Нема никакве сумње да је крајње време за ову модернизацију. Последњих десет година број путника на том аеродрому се увећао за више него дупло, достигавши током 2016. године бројку од 4,9 милиона људи и практично се приближио граници „издржљивости“ терминала. Услед тога – Вучићев кабинет је 10. фебруара објавио конкурс на предају аеродрома на концесију у року од 25 година, са правом располагања свим окретним и непокретним активима и могућношћу провођења лиценциране аеродромске делатности.

Цена питања је – 250 милиона евра инвестиција, које ће између осталог отићи и на изградњу још једног терминала пропусне моћи од 5 милиона путника годишње. Другим речима, у случају реализације пројекта, аеродром „Никола Тесла“ ће моћи примити дупло више путника него данас, што ће га учинити једним од најкрупнијих транспортних чворишта не само по регионалним, него и по опште-европским мерилима.

Међутим, већ сада се може претпоставити да ће доношење жељене одлуке представљати за Вучићев кабинет веома сложен задатак. Узрок томе уопште не лежи у одсуству достојних претендената, већ у политичкој (за Београд) позадини тог питања.

Ствар је у томе што горе наведене рачунице потенцијалних инвестиција у аеродром „Никола Тесла“ припадају руском аеродромском холдингу „Новапорт“, који је поднео пријаву за учешће на концесионом конкурсу. „Ми Београд сматрамо интересантном тачком. Та тачка може бити искоришћена као тачка експанзије за руске туристе по централној, западној и источној Европи. Да не говоримо да су увек постојале симпатије Руса према Београду. Рачунамо на то да ће се обим руског туризма у Београду увећавати“ – истакао је сувласник „Новапорта“ Роман Троценко. [www.rbc.ru/business/13/03/2017/58c653709a7947a9b97290a4]

Истовремено је заинтересованост за београдски аеродром показала и друга руска профилна компанија – холдинг „Аеродроми региона“.

Обе руске компаније се већ добро котирају на тржишту и несумњиво су у могућности да реално помогну београдском аеродрому. „Новапорт“ је власник 12 регионалних аеродрома у Русији – од Калињиграда до Чите. Компанија „Аеродроми региона“ такође располаже озбиљним могућностима и искуством. На њеном балансу у овом тренутку су четири аеродрома, између осталог и „Кољцово“ у Јекатеринбургу са путничким протоком од 4,2 милиона људи током 2016. године.

Тако да, по питању реалних могућности за развој аеродрома „Никола Тесла“, нема места за оспоравање руских компанија. Но, то је тако ако полазимо само од финансијско-економских критеријума. Но, овде постоје и политички разлози – и овде је, према информацијама којима располажемо, ситуација потпуно супротна. Према подацима извора из Брисела, руководство ЕУ је већ пренело поруку кабинету Вучића о непожељности да победи руска компанија у светлу „рата санкцијама“, који је објавио Брисел Москви.

Шта се у вези с тим оспорава руским претендентима? По питању „Новапорта“ – та чињеница да је садашњи сувласник холдинга Роман Троценко током 2012-2015. године предводио швајцарску „кћерку“ компаније „Росњефт“ – Rosneft Overseas, а пре тога је био саветник извршног директора те нафтне компаније Игора Сечина. У Европској комисији су уверени да би поверавање таквом човеку београдског аеродрома – представљало тежак злочин Србије пред „санкцијским списком“ Брисела, који имплицира „замрзавање“ српске апликације за чланство у ЕУ. Што се тиче „Аеродрома региона“, то непожељност победе те компаније на тендерима у Србији чак није повезана са кадровским питањима, него је једноставно дефинисана тиме што се ради о – руској компанији.

Како се не би дозволила победа руске понуде на концесионом конкурсу око аеродрома „Никола Тесла“, Брисел и прозападни кругови у Београду су припремили одмах два плана. План „А“ предвиђа фиксирану победу на конкурсу немачке транспортне компаније Fraport AG. [rns.online/transport/Novoport-Romana-Trotsenko-podal-zayavku-na-pokupku-100-aktsii-aeroporta-Belgrada-2017-03-13/?utm_source=push]

Међутим, према последњим подацима, ова компанија добро схвата ограниченост својих ресурса и уопште не гори од жеље да се бори за модернизацију „Николе Тесле“.

План „Б“ – који може бити пуштен у погон како у вези са понудом Fraport AG, тако и самостално – полазећи од постојања клаузуле у конкурсним захтевима да претендент мора да влада и управља аеродромом, који је у последње две године примио више од 5 милиона путника. На тој основи читав концесиони конкурс може бити објављен неважећим, уколико у другој етапи остану само само две руске компаније – пошто са формалне тачке гледишта обе те компаније блиске за испуњење горе указаних потреба, но још их нису испуниле.

Уколико се догађаји буду одвијали по сличном сценарију – тада ће мотиви економске ефикасности и интереси путника, ступити у конфликт са политичким мотивима који се опиру на бирократске препреке – о чему су, уосталом, добро упознати у „Новапорту“ и „Аеродромима региона“. У обе компаније предлажу своје варијанте за решавање проблема. У компанији „Новапорт“ истичу да, уколико горе указани услови не буду укинути, онда ћемо и ми и „Аеродроми региона“ морати тражити партнера“. [www.vedomosti.ru/business/articles/2017/03/14/680995-novaport-belgrada]

Друга варијанта је – проширење услова посредством свеукупног узимања у обзир свих актива понуђача – који у случају са руским компанијама увелико превазилази пет-милионску баријеру, имајући у виду да су „флагмански авиони руских холдинга близу баријере од пет милина путника“.

Руска инвестиција у модернизацију аеродрома „Никола Тесла“ могу постати једним од кључних економских пројеката за Србију и за српско-руску сарадњу – каква је раније била модернизација (тачније речено – спас од банкротства) српског предузећа „Нафтна индустрија Србије (НИС) од стране још једне руске компаније «Газпром њефт». Управо НИС доставља гориво за „Николу Теслу“ и реализација инвестиционог пројекта руских компанија за аеродром може створити, угодну за Србију јединствену транспортно-енергетску инфраструктуру.

Но, да би се то десило, влада председничког кандидата Александра Вучића мора да направи два корака. Први: да одбаци испуњење препорука из Брисела, које су погубне за социјално-економске интересе земље. Други: олакшати тендерски конкурс за концесију аеродрома „Никола Тесла“ у складу са економским принципима – а не зарад политичке сврсисходности. Колико је то мало – и колико је то много, за присталице идеала евроатлантизма! Поготово у тренутку када Запад појачава притисак – покушавајући да истовремено „окрене стрелице“ ка Русији.

„Русија свесно спроводи стратегију дестабилизације у Србији. То је повод за озбиљну узнемиреност“ – забринут је председник комитета за спољну политику Европског парламента Дејвид Мекалистер, са страница немачких средстава јавног информисања. Према његовим речима, Москва појачава утицај у Србији, без обзира на то што је та земља званични кандидат за приступање ЕУ. Истина, немачки политичар није навео никакве конкретне чињенице некаквог мешања, рекавши само то да се „Русија у српском друштву доживљава као најважнији савезник“. [www.dw.com/ru/в-евросоюзе-опасаются-усиленного-влияния-россии-в-сербии/a-38017407]

Немачком политичару је на даљину одговорено са страница српског недељника „Печат“. „Русија је поуздан ослонац званичног Београда, ма ко у Србији био на власти, не меша се у наше политичке игре, док су локални евро-атлантски активисти у њих грубо упетљани“ – подсећа се у тексту из Печата. [www.pecat.co.rs/2017/02/jalove-antiruske-optuzbe/]

И то је онај случај када се, како се то каже, нема шта ни додати, ни одузети. Посебно уочи председничких избора у Србији.

25 гласовa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ