Искрена радост многих српских руководилаца због почетка преговора о интеграцији Србије у ЕУ који су почели ових дана, неочекивано ми је отворила очи за све што се догађа. Ја сам раније из неразумевања мислио да је НАТО после свечаних батина Србима у принудном поретку из 1999. године, упутио исте на обуку европских стандарда, како више никада не би изјављивали о постојању својих сопствених интереса.

Но, сада већ мислим другачије. Испоставило се да за многе српске политичаре постојање сопствених националних интереса представља за њих компромитујући моменат. У супротном, бујна радост Зоране Михаиловић о томе да је “почетак преговора ставио крај на сумње у односу на курс државе” би морала бити помрачена вестима како је тих истих дана Брисел почео преговоре о асоцијацији и са Косовом.

Тако сам схватио и ја, глупи и затуцани, да међу српским руководством протести против признања Косова представљају ту разноликост трудноће која понекад исчезава. Ето, стомак код дамице је био отприлике величине седмог месеца трудноће, а онда је пожелела да се уда за каваљера који не жели туђу децу и код ње је усахнуо стомак. Само што за разлику од уображене дамице којој је било тегобно суочавање са таквим задатком, српски политичари сијају од радости. Подтекст је веома једноставан – до ђавола с њим, са Косовом, па сад су са нама почели преговоре о пријему!

И нехотице ми се пред очима појављује тужни лик украјинског председника Петра Порошенка који тек што је боравио у Бриселу и на коленима молио да се одобри безвизни режим за Украјину. Јер обећали су, очеви рођени! Али га нису услишили очеви рођени. Сумњају да само ако отворе границу, одмах ће десетине хиљада Украјинаца избезумљених од “револуције достојанства” похрлити у ЕУ у тражењу било каквог, па и најниже плаћеног посла. Зато што је привреда Украјине у резултату реформи (приметићете, наметнутих од стране Брисела) потпуно зарибала. Да ли ви знате господо колико коштају услуге украјинских проститутки на пољским штрафтама? Можда ће вам бити смешно, али те услуге коштају од 2 до 3 долара за сеансу, па чак и мање. Да ли су могли и помислити очеви украјинског “пута на Запад” када су упућивали јуришнике на Мајдан ради заузимања зграде владе, да ће славна украјинска индустрија врелих услуга бити прекривена таквом срамотом? Не, наравно, у њиховим очима украјинске продавачице љубави представљале су краљице европских штрафти. И видите резултат!

И што је још горе, тупе британске судије могу да покваре Кијеву и Вашингтону цео подухват са неплаћањем дугова Русији. Као што је свима познато, Кијев је изјавио Москви: ја ти нећу платити 3 милијарде дуга и ј… ми се због тебе! А Вашингтон их подржава: тако, тако синак, немој се устручавати! Ми ћемо притиснути ММФ, па можете из тога извући корист. Али као што знате, у Великој Британији живи посебна каста људи од које се може свашта очекивати. И уколико Суд Њеног Величанства коме ће се обратити Москва, одлучи да преусмери сва инострана плаћања за Кијев према Москви, ради гашења дуга, то ће бити веома смешно. На пример, ММФ одобрава још једну неповратну траншу Кијеву, а лова уместо у Кијев оде у Спољну економску банку Русије. Али ово је само на речима.

У Београду очекују долазак ере благостања од ступања у ЕУ, као што су очекивали у Кијеву. Али ујке у Бриселу имају глупу навику да прво намаме простаке у њихов систем, а потом да кажу: “А већ то ти ми нисмо обећали”. Иако, право речено, туђ пример још никоме није разбистрио главу. Ти исти Украјинци гледајући на своје суседе који су приступили ЕУ али се нису укључили у Шенгенску зону, такође су мислили: “Али ми нисмо такви, нас ће укључити у Шенген, јер смо ми жестоки противници Москве”. Али нису укључили. Исто као ни Румуне и Бугаре. Имају довољно и својих незапослених и избеглица.

Али што је карактеристично, украјинска трудноћа већ не може да усахне. Од 1.јануара Русија уводи нове царинске прописе за Кијев, као и за остатак ЕУ. Куда ће сада Украјинци извозити своју робу – сам Бог зна. У Русији она више није потребна, у ЕУ такође. На језику простог народа то се зове “дојадило”.

Због тога мислим да овај материјал може да се заврши чувеним редовима из Пушкиновог наслеђа: “Његов пример – другим наук”.

Прочитај без интернета:
34 гласa