Наслов овог текста се не односи на слични, симпатични изборни слоган („пристојност узвраћа ударац“) једног председничког кандидата на предстојећим изборима. Бар не непосредно. Нити се односи на тренутну политичку кампању, бар не непосредно. Али ће можда, ако ништа друго, сам текст показати да има и перверзнијих ствари од наше политичке сцене.

Почетком марта је Трампова администрација повукла прошлогодишње упутство претходне, Обамине администрације, према којем се равноправност прописана чувеним „Тајтл најн“ Title IX законом из 1972. године, по којем се забрањује полна дискриминација у образовању, спорту или било којој другој активности која се финансира средствима савезне владе САД – има проширити на „родну“ равноправност. Конкретно, по Обами су девојчице које се „осећају“ као дечаци и, обрнуто, дечаци који се „осећају“ као девојчице – имали право приступа тоалетима, тушевима и другим просторијама резервисаним за пол према којем се сада идентификују.

Једна школска општина у Вирџинији се успротивила Обаминим смерницама, и није дозволила једној девојци да, на основу свог „родног идентитета“, користи мушке тоалете у школи. Она је поднела тужбу, која је на крају стигла до, ни мање ни више него Врховног суда САД. Међутим, пошто је Трампова администрација повукла упутство, случај је враћен на нижу истанцу, где се очекује да ће суд имати у виду новонасталу ситуацију и одбацити жалбу девојчице која се „осећа као дечак“ и њено „право“ да угрожава права рођених дечака.

По сасвим смисленим речима Кери Купек, испред америчког Савеза за одбрану слобода: „Прва дужност школских општина је да заштите права на телесну приватност свих студената који похађају њихове школе и поштују права родитеља који, сасвим разумљиво, не желе да њихова деца буду телесно изложена у интимним местима за пресвлачење, попут свлачионица и тушева.“

Оно што је занимљиво је да су, пре него што је Врховни суд овај случај вратио нижој инстанци, 53 велике америчке корпорације подржале девојчицину тужбу као „пријатељи суда“, односно као проповедници „трансродне једнакости“. На списку су се нашле светски познате компаније: Amazon, Dropbox, Ebay, IBM, Microsoft, Paypal, Тumblr, Twilio, Twitter…

Прошле године је овде писано о још једној великој америчкој корпорацији, трговинском ланцу Target, која је објавила да ће сви њени тоалети постати отворени за „трансродне“. Убрзо је организована петиција за масован бојкот њихових продавница, што се, како су неки медији известили, негативно одразило на њихове приходе и цену акција, која је од тада пала за неких 30%. Такође је истом тексту поменут и случај бившег познатог бејзбол играча, Курта Шилинга, тада запосленог као спортског коментатора, који је изгубио посао само зато што се усудио да на свом Фејсбук профилу пренесе туђи пост, са фотографијом не баш атрактивног мушкарца у „провокативној“ женској одећи, праћену ироничном поруком: „Пустите га унутра! У тоалет са вашом ћерком, иначе сте ускогруди, нетолерантни расиста склон осуђувању и без љубави, који треба да цркне!!!“

Уз пост је ишао и Шилингов пратећи, лични коментар: „Мушкарац је мушкарац, како год он самог себе звао. Не занима ме ко су, с ким спавају, мушки тоалет је пројектован за мушки полни орган, женски не баш. Сада вам требају закони који говоре нешто друго? Јадно.“

Дигла се тада либерална кука и мотика на јадног Шилинга, баш као што се сада диже и на Трампа, захтевајући, уз трансродне тоалете, и нуклеарни рат са Русијом. И, наравно, настављају да терају по свом. Пре неколико дана је, на пример, у свом познатом јутарњем програму „Добро јутро Америко“, тв мрежа Еј-Би-Си, приказала „невероватну“, „дирљиву“ и „инспиришућу“ причу о мајци и сину који су решили да постану – отац и ћерка. Није шала.

Како је известила ганута новинарка: „Обоје су знали још као мали да нешто није у реду са њиховим родовима, али се онда Кори (име сина/ћерке) јавно декларисала као петнаестогодишњакиња, док је мама посматрала како се храбро бори против грубијана. А затим је (мама) и сама рекла да више не може да негира да је и она сама трансродна. Они су одувек имали посебну везу мајке и сина, али су се затим успешно транзиционирали у оца и ћерку. Успут учећи једно од другог на сваком кораку.“

Бивша мајка се сада зове Ерик, и тврди да је „подршка“ „његовог“ мужа учинила њихов брак „јачим“. Што још ганутија новинарка поздравља ускликом: „Каква љубавна прича!“ Ко не верује, нека прочита и погледа овде.

Дакле, одлука Трампове администрације да укине Обамину наредбу и сачува, бар за сад, приватност и деликатну психу пубертетлија, јесте једна добијена битка у борби за повратак традиционалне нормалности. Али, као што се види, рат увелико траје. У сваком случају, ово је још један показатељ зашто је толико Американаца устало против тираније политичке коректности и борбе против људске природе која се бесомучно водила у (нео)либералној ери и, готово протестно, гласало за Трампа.

Код нас су, срећом, ствари још увек на релативно примитивном нивоу. Овде је политичка трансродност још увек релевантнија од оне психо-сексуалне.

С друге стране, у случају црногорског режима и његових присталица, јасно се указују обриси будућег културног развоја у склопу НАТО интеграција, и осавремењивања старих, наизглед превазиђених јуначких митова. Када њихови потомци – ма ког „рода“ били – буду мобилисани да свијетлим оружјем на шест континената гину за права ћерки да постану синови и очева да постану мајке, тада ће оно Његошево „нека буде што бити не може“ за њих добити сасвим конкретан, напредан и савремени смисао.

68 гласовa