Започета Нова 2016. година од првих дана је поставила негативну финансијско-економску динамику. За кинеске берзе 4. јануар је постао најгори први трговачки дан у години за читаву историју националног тржишта акција. Колапс тржишта износио је 7%. Истовремено, због оштрог пада трговине, берза се два пута затварала. После пада Shanghai Composite за 5%, трговина на Шангајског берзи је заустављена на 15 минута. На тај начин су оперативно била пуштена у погон нова правила регулисања делатности берзе, према којима се трговина аутоматски зауставља у случају оштрих колебања цена.

Међутим, технички прекид није донео преокрет и колапс акција се убрзао. У резултату свега кинеска Централна банка је била принуђена да завршно заустави трговину првог радног дана 2016. године. У том тренутку је берзански индекс Shanghai Composite изгубио 6,9%. Још знчајније губитке је поднео други кључни кинески берзански показатељ – индекс Shenyhen Composite, који се израчунава по резултатима трговине на Шенженској берзи. Тај пад је износио 8,2%. [www.vestifinance.ru/articles/66062]

Штафетну палицу финансијских губитака закономерно су преузеле берзе у САД и Европи. Притом је ова тенденција постала посебно карактеристична узимајући у обзир да се у складу са постојећом праксом први новогодишњи дани традиционално одликују берзанском игром на повећање стопа. Сада се није ништа повећавало и у резултату тога је базни амерички индекс Jones Industrial Average на први дан трговине у 2016. години пао на отварању за 2,5%. Тај показатељ је постао рекордан у негативном смислу за последње 84 године.

Аналогни антирекорди успостављени су и на европским берзама. Посебно британски индекс FTSE 100 пао је први радни дан берзе 2016. године за 2,4%. Био је то најгори показатељ за последњих 16 година – то јест, за период који је почео још пре појаве данашњег светске финансијско-економске кризе, која је започела 2008. године. [www.vestifinance.ru/articles/66073].

Поменути феномен који носи глобални карактер, убедљиво сведочи да свет у целини и Европа посебно, стоје пред реалном претњом новог кризног финансијско-економског замајца. И док се 2008-2009. године криза развијала на фону релативне политичке стабилности, то сада Европљани о таквој стабилности могу само да маштају – узимајући у обзир наставак кризе са мигрантима и растуће распиривање страсти на Блиском и Средњем Истоку. Тамо се већ јасно оцртавају контуре новог замајца сукобљавања Саудијске Арабије и Ирана.

И турско-ирачке противуречности добијају све јасније војне контуре. Министар иностраних послова Ирака Ибрахим ал Џафри већ је запретио “војним решењем” проблема размештања турских војника на територији Ирака, изјавивши на конференцији за штампу у Багдаду дословно следеће: “Ми настављамо са тежњама да се овај проблем регулише мирним путем. Међутим, ако никакве друге мере не помогну, ми ћемо бити присиљени прибећи војној сили. Ако не остане других варијанти, ми ћемо се борити и заштити наш народ, суверенитет наше земље и њена богатства”. [www.vestifinance.ru/articles/66041]

Сличан развој ситуације посебно дестабилизујуће може утицати на оне земље централне и југо-источне Европе које су навикле да се исувише орјентишу на Брисел и Вашингтон. О растућој паници код тако орјентисаних политичких елита држава региона сведоче карактеристичне публикације у локалним средствима јавног информисања – посебно у пољском издању Defence24. Говорећи о перспективама равоја ситуације у 2016. години, издање подсећа да ће та година “постати последња година председниковања Барака Обаме (избори ће се одржати у новембру 2016. године) – краља социјалних мрежа који се потпуно изгубио у спољној политици, кога ће запамтити по изласку из Ирака и Авганистана (куда су се вратили или се враћају џихадисти)”…

[www.defence24.pl/287702,globalne-zagrozenia-2016-roku-poczatek-balkanizacji-europy-zachodniej-bliski-wschod-bez-kontroli-opportunity-gap-putina-prognoza%20]

Међународни монетарни фонд познат по својој блискости с евроатланским структурама, већ у првим данима Нове године био је приморан да се бави својим омиљеним послом – ревалоризацијом својих ранијих предвиђања са истовременим изношењем нових (не мање оптимистичких) орјентира. Још у априлу 2015. године ММФ је прогнозирао да ће светска привреда у 2015. години порасти за 3,5%. У октобру је тај показатељ већ био снижен до 3,1%. Упркос свему, то није смутило стручњаке који поново прогнозирају да ће свет у скоријим месецима почети са изласком из кризе.

Међутим, претходни негативни фактори нису нестали, а њима су придодати нови, па тако и они са политичким својствима – истиче професор универзитета у Принстону Ашока Моди, који је унапред прогласио прогнозе ММФ-а као “погрешне”. “Сачувани су ти фактори који су гурнули наниже светску економију у 2015. години, а у неколико случајева чак су и ојачали у новој години. Земље са привредом у развоју и даље ће остати слабе. Еврозона, која је уживала пролазни предах од мера жестоке штедње, биће ограничена спорошћу светске трговине. Раст каматних стопа за корпоративне облигације наговештава успоравање раста у САД. Пад вредности актива Кине може испровоцирати финансијске потресе. А политичари ће (имајући невелики политички утицај) невољно реаговати по питању заустављања тих тенденција” – указује стручњак у свом тексту за пројекат Project Syndicate. [www.project-syndicate.org/commentary/2016-world-economic-prospects-by-ashoka-mody-2016-01]

“ММФ би требало да престане са прогнозирањем обнове раста и да упозори да ће светска економија и даље остати слаба и осетљива уколико светски лидери не буду деловали енергично како би стимулисали иновације и раст” – истакао је Ашока Моди. Међутим, проблем је у томе што се сами лидери западних држава у овом тренутку баве сасвим другим стварима – прекрајањем геополитичког пространства које не предвиђа стварање услова за поуздан економски раст чак ни у европским земљама. А такве акције као што је продужавање антируских санкција, удовољавање властима у Украјини и неспособност да се договоре једна са другом и са Русијом, чак и пред лицем претње од међународног тероризма, директно подривају економске позиције Европе.

20 гласовa