Разматрање стања на Косову и Метохији у Савету безбедности УН одржава се три пута годишње. Пре пар дана то разматрање је одржано други пут у текућој 2015. години. Основа за разматрање је био извештај Генералног секретара УН о спровођењу Резолуције СБ УН 1244 из 1999. године.[1]

Међутим, извештај генсека УН под називом “Испуњење Резолуције СБ УН 1244 (1999)”, већ одавно не одговара свом називу. Тај материјал се у најбољем случају може разматрати у својству “ситуације на Косову и Метохији” уопште, јер о самој Резолуцији 1244 и њеним основним начелима у истој мери, као и о њеном кршењу, ни Генерални секретар УН, ни већина чланова СБ УН, већ одавно уопште не говоре. Русија је једина држава која покушава да врати разматрање “ситуације на Косову” у окриље “Резолуције 1244”.

На последњем састанку СБ УН, представник Русије Виталиј Чуркин је рекао да су Снаге УН на Косову позване да узму најактивније учешће у успостављању поретка и безбедности на територији под њеним мандатом. У складу са Резолуцијом СБ 1244, у обавезе Снага УН улази и демилитаризација ОВК и других наоружаних групација косметских Албанаца, обезбеђење друштвене безбедности и поретка, као и испуњење обавеза по остваривању пограничне контроле. Међутим, Снаге УН не извршавају своје обавезе задате Резолуцијом. Штавише, како је приказао руски представник – то чине свесно. Тако је Виталиј Чуркин саопштио да влада Македоније располаже информацијама да су планови терориста били још почетком године познати међународним партнерима, који играју кључну улогу у обезбеђењу опасности на Космету, међутим, то упозорење није привукло никакву пажњу са њихове стране.[2]

Главни проблем у садашњој ситуацији на Космету јесте нерешен статус Косова и Метохије и неспремност да се то питање решава на основама међународног права и у оквиру Резолуције 1244. Сви остали проблеми представљају последицу тог нерешеног главног проблема. Дакле, без праведног и законитог решења проблема статуса Косова и Метохије, не може се решити ни проблем са положајем српског становништва на Космету. Инциденти на међуетничкој основи се понављају као и раније, као и скрнављење српских православних светиња. Заштиту интереса косметских Срба требало би да омогући стварање Заједнице српских општина на Космету, о чему је још пре две године постигнут договор, али ионако ништа није урађено.

Наравно, има и нових аспеката око ситуације на Космету, но и они се морају решавати на основу норми међународног права. Тако је већ свима очигледно да се са процесом стварања специјалног суда за истраживање злочина које је починила ОВК, укључујући и трговину људским органима, смишљено одуговлачи. Веома је чудно да оснивање једног таквог органа одједном зависи од доношења “законодавних” одлука у Приштини, премда је свима јасно да се од садашњих власти у Приштини не може очекивати објективна оцена тог дела. У вези с тим интересантно је навести примедбу руског представника у УН да постоје информације како је током протеклих месеци долазило “до покушаја западних дипломата у Приштини да наговоре Косоваре да прихвате за њих написани текст, који ће наводно обезбедити за њих повољније резултате него у случају да питање дође на терен Савета Безбедности”. Веома је корисно ове “пријатељске препоруке” поредити са мантрама о владавини права које се упућују на друге адресе.

На жалост, разматрање ситуације на Космету у СБ УН још једном је постало терен на коме се представницима “власти” на Космету омогућава да воде своју пропаганду на највишем нивоу. И не треба се тешити тиме да је Хашим Тачи од стране председника Савета ословљен као “господин”. Већина чланова СБ је у својим наступима њега означила као “Министра иностраних послова Косова” или “заменика Премијера Косова”.[3] Па и сам Тачи се уопште није понашао у складу са тим називом “господин”. Бивши бојовник ОВК нема никаквог осећања за меру, па је зато и говорио о свему без разлике, не марећи чак ни о прихватљивости своје пропаганде. Тако је он на пример устврдио да је “данас на Косову смањен ниво насиља за 90 процената”, а престоница “у складу са статистичким подацима УН представља једну од најбезбеднијих престоница у Европи и региону”. Истина, он није појаснио са којим периодом треба упоредити смањење насиља за 90% на Косову? Од периода НАТО бомбардовања? Или од периода насиља ОВК над становништвом у покрајини? Хашим Тачи се такође хвалио тиме да је предвиђени привредни раст на Косову “један од највећих показатеља економског раста у Европи за последњих седам година”.

Хашим Тачи је притом исмејао планове о стварању “Велике Албаније”, назвавши све то глупошћу и пропагандом. Међутим, свој “антипропагандни говор” је овако завршио:

„Нико не Балкану неће заборавити ужас који је посејао режим Слободана Милошевића. Нико на Балкану неће заборавити геноцид у Сребреници. Нико неће заборавити пресуде против српских руководилаца које је изрекао Хашки трибунал, који су јасно показали да је главни узрок рата на Косову била тежња владе Србије да створи Велику Србију.“

Све се то догађало на фону усхићености косовским властима од стране Специјалног представника генералног секретара УН за Косово и шефа Мисије ОУН Фарида Зарифа (“далековида и разумна политика косовских власти”, њихов “динамички приступ” решавању проблема итд.). Шеф Мисије УН је тријумфално известио СБ УН о томе да се у ткиво Косова увлачи друго “међународно”, тачније инострано присуство. Међутим, не можемо да не приметимо да се све ово догађа на фону смишљеног деградирања Снага УН на просте статисте. Ипак, треба обратити пажњу на то да се за финансирање тих статиста троши велики новац. У недавно донетој Резолуцији Генералне Скупштине СБ УН о делатности Мисије СБ УН на Косову, речено је да је за ту сврху издвојено скоро 42 милијарде долара.[4]

На жалост, разматрање испуњења Резолуције 1244 СБ УН поново је сведено на разматрање “ситуације на Косову”, штавише, поново је постало арена за пропаганду како самих “косовских власти”, тако и њихових “прогресивних достигнућа” од стране њихових западних и прозападних чланова СБ УН. Таква ситуација је омогућила Хашиму Тачију да обелодани планове Косова да тужи Србију за геноцид пред Међународним судом УН. Он је притом такође саопштио да ће затражити “војне репарације”. Шта рећи: логичан завршетак политике западних “партнера” да умире агресора. Међутим, то ми звучи некако одвећ познато?

[1] Извештај Генералног секретара ОУН о делатности Мисије Организације Уједињених Нација по делима Привремене администрације на Косову // Документ ОУН: S/2015/303.

[2] Види стенограм заседања 7448 СБ ОУН // Документ ОУН: S/PV.7448, с. 25.

[3] Литванка Муркомајте је превазишла себе, иступајући у својству председника СБ, назвавши Тачија просто «господином», но у пуној мери му је показала «уважавање», кад је већ наступала у својству представника своје државе.

[4] Извештај Консултативног комитета ОУН по административним
и будџетним питањима «Испуњење буџета Мисије Организације
Уједињених Нација по делима привремене администрације на Косову за период од 1. јула 2013. године до 30. јуна 2014. године и предложени буџет те мисије на период од 1. јула 2015. године до 30. јуна 2016. године» // Документ ОУН: A/69/839/Add.10.

4 гласa