Реализација изградње пројекта гасовода “Турски ток” поново је на дневном реду. О томе сведоче резултати преговора у којима су узели учешће руски потпредседник владе Аркадиј Дворкович и његов турски колега Мехмет Шимшек. Према сведочењу Дворковича, по питању “Турског тока” турска страна је потврдила отвореност за обнову дијалога на ту тему”. [vz.ru/news/2016/7/26/823554.html] Раније у овом месецу аналогну заинтересованост изразио је и министар привреде Турске Нихат Зејбекчи. Према његовим речима “период сукоба две земље уопште није дотакао овај пројекат. [vz.ru/news/2016/7/9/820601.html]

Ипак, очигледно је да одлучујућу реч по том питању морају дати председници земаља. Први сусрет двојице шефова држава, Владимира Путина и Реџепа Тајипа Ердогана, после “одмрзавања” руско-турских односа, планиран је за 9. aвгуст у Санкт Петербургу.

У случају да жељени споразум буде постигнут, стране су већ прерадиле могуће механизме финансирања пројекта “Турски ток” и других заједничких руско-турских пројеката. Како је изјавио министар за економски развој Алексеј Уљукајев, по резултатима сусрета у Москви са турским колегом Нихатом Зејбекчијем, “Русија и Турска су обновиле преговоре о стварању заједничког инвестиционог фонда”.  [www.vestifinance.ru/articles/73332] Наведени фонд треба да помогне да се обнови билатерална сарaдња на онај ниво који је постојао пре инцидента са руским ловцем који је оборен од стране турских ваздухопловних снага. Према речима Алексеја Уљујкајева, Русија и Турска треба да врате узајамне односе на претходни ниво, а такође и да помогну бизнису који је пострадао због осложњавања односа двеју земаља. “Наравно, ми ћемо поставити задатке да учинимо све бољим него што је било у нашим трговачко-економским, инвестиционим односима до новембра прошле године. Па можда и даље поћи” – подвукао је руски министар.

Међутим, питање је колико су реалне перспективе реализације пројекта “Турски ток” и какве последице може имати његово обнављање на ситуацију на европским енергетским тржиштима? У вези с тим треба издвојити низ кључних фактора. Пре свега, руско-турске везе у области енергетике представљају својеврсну кључну област билатералне сарадње, коју су Москва и Анкара тихо договориле да сачувају неприкосновеним и чак на врхунцу постојеће кризе у билатералним односима. Турска остаје други по величини купац руског гаса, после Немачке, притом су обими куповине у последњих пет година остали у потпуности на истом нивоу независно од свих политичких катаклизми. (26 милијарди кубних метара гаса у 2011. години и 27 милијарди кубних метара у 2015-ој). [www.gazprom.ru/about/marketing/europe/]

Други важан фактор: и Русија и Турска објективно наступају тим снагама на европском (и не само европском) гасном тржишту, без кога не може бити обезбеђена поуздана енергетска безбедност Европе. Руски енергетски ресурси и транзитне могућности Турске стварају угодну основу за билатералну сарадњу – и то представља један од разлога тог притиска који ствара Анкара на руководство Европске уније. Енергетска алијанса Русије и Турске може да “избаци из игре” не само украјински политички транзит, него и планове других играча (САД, Анкара, Аустралија итд) ојачавши сопствене позиције у географији испоруке гаса у Европу. Према расположивим информацијама, управо страх пред сличном алијансом представља један од кључних спољних фактора који стоје иза недавног покушаја војног пуча у Турској.

Трећи фактор огледа се у препрекама које ствара Пољска за реализацију пројекта “Северни ток – 2”. Кршећи сопствене прелиминарне планове прикључења том перспективном систему гасовода, власти у Варшави одбијају да дају дозволу на стварање заједничког предузећа за изградњу гасовода. Посебно пољски антимонополски регулатор UOKiK није се сложио са стварањем заједничког предузећа за изградњу гасовода “Северни ток – 2”, без обзира на то што указани конкурс носи међународни карактер, а његови учесници су компаније «Газпром», E.ON, Engie, OMV, Shell и Wintershall. [www.rbc.ru/business/22/07/2016/5791eb369a79470c9ab942d2]

Нема сумње да се иза деловања пољске стране скрива позиција одређених кругова у руководству ЕУ – пошто према нормативима ЕУ управо Пољска може да блокира изградњу гасовода “Северни ток – 2”, иако његова маршрута треба да прође изван граница пољске економске зоне. И премда се коначна одлука пољског антимонополског регулатора очекује на јесен, за случај блокаде пројекта “Северни ток – 2” у то време треба да буде јасно стање са пројектом “Турски ток”: то су објективна правила игре на гасном тржишту.

А као политичка основа за реанимацију пројекта “Турски ток”, може да послужи геополитичка ситуација – у том смислу и погоршање односа Анкаре и Брисела. “Руско-турски самит је значајан не само по томе што се одржава после 9 месеци крајње напрегнутих узајамних односа и одмах после неуспелог пуча, него и зато што ће се догађати на фону оштрог погоршања односа Турске са Западом” – веома исправно примећује у вези с тим азербејџанско издање Haqqin.az. [haqqin.az/news/76342]

Још јаснију дефиницију изнело је турско издање Birgün: “Русија је међу првима осудила преврат и штавише говорка се да су Руси упозорили Анкару о припреми преврата, отопљава се лед међу земљама чији су односи у последњих неколико месеци преживљавали кризу”. “Чак и најмањи талас у Турској, која извршава функцију дежурног у Малој Азији за две такве империјалистичке организације као што су НАТО и ЕУ, моментално је способан да се прелије на континенталну Европу” – додаје издање. [www.birgun.net/haber-detay/darbenin-dis-politik-etkileri-121539.html] И реанимација пројекта «Турски ток» може постати за Брисел веома озбиљан и болан изазов у контексту нарастања општих кризних појава у Европској унији.

Прочитај без интернета:
6 гласовa