Одлазећу 2016. годину обележава нови рекорд извозних испорука у историји делатности водеће гасне компаније Русије – Јавног акционарског друштва „Газпром“. Према речима Алексеја Милера, председника управног одбора „Газпрома“, годишњи обим извоза гаса у земље изван територије некадашњег СССР-а достижу 180 милијарди кубних метара. „Газпром достиже максималне обиме испорука, рекордни обим испорука на тржиште изван територије некадашњег СССР-а. Ми оцењујемо да ће тај обим бити око 280 милијарди кубних метара гаса“ – саопштио је он.

Ранији извозни планови „Газпрома“ за 2016. годину предвиђали су испоруку од 166 до 170 милијарди кубних метара гаса – још имајући у виду да је на крају 2015. године речени показатељ износио 158,56 милијарди кубних метара гаса. [www.vestifinance.ru/articles/79112]

Међутим, и достигнути резултати – уопште нису крајња граница. Према расположивим информацијама, нове извозне рачунице „Газпрома“ предвиђају даљи раст испорука у 2017. години, у првом реду у земље Европске уније. Као кључни фактор овде се појављују пре свега повољни услови (почетак зиме обећава да ће она у Европи бити суровија него претходна), а као друго, раст европске потражње за гасом који је забележен последњих месеци, на фону смањења сопствене производње у државама ЕУ. „Ја мислим да ће расти“ – рекао је председник савета директора „Газпрома“ Виктор Зубков, одговарајући на питање о перспективама извоза руског гаса у 2017. години.

Немачка је и даље главни потрошач руског гаса (47,4 милијарде кубних метара у 2015. години), затим Турска (27 милијарди кубних метара), Италија (24,4 милијарде кубних метара), Велика Британија (22,5 милијарди кубних метара) и Француска (10,5 милијарди кубних метара). Важну улогу имају испоруке руског гаса и за обезбеђење енергетске безбедности држава југо-источне Европе. Бугарска је током 2015. године закупила у компанији Групе „Газпром“ 3,1 милијарду кубних метара гаса, Грчка – 2 милијарде кубних метара, Србија – 1,9 милијарди кубних метара, Хрватска – 0,6 милијарди кубних метара. [www.gazprom.ru/about/marketing/europe/]

Не мање индикативна тенденција се огледа и у области формирања тржишне цене за руски гас. На фону раста испорука расте и цена – што још једном доказује тесну узајамну повезаност европских потрошача и руских испоручилаца енергетских ресурса и неопходности руског гаса за осигурање европске енергетске безбедности. „Ми имамо формулу цена, зато хајде да дочекамо да се заврши IV квартал. Овде највероватније треба истаћи само то да је сада на гасном тржишту појачан тренд раста због раста цена нафте – то је као прво. И то, наравно, утиче на цену гаса“ – појашњава Алексеј Милер: „Укупни ниво цена, ја сада нећу говорити ни о каквим апсолутним цифрама, но, општа тенденција средње цене испоруке нашег гаса на инострано тржиште у I кварталу је виша него у IV кварталу 2016. године».

Истовремени раст понуде и цене – није типична појава за тржишне услове. Међутим, то само још једном потврђује да би било који покушај „замене“ руског гаса и „истискивања“ Русије са гасног тржишта ЕУ, довело европску енергетику до колапса.

А на том фону још неразумнији и политизованији је покушај низа земаља да блокирају руске гасне испоруке. У првом реду то се односи на Пољску, која је пожурила са жалбом Европском суду на одлуку да Европска комисија дозволи „Газпрому“ да увелича искоришћеност капацитета гасовода OPAL, који уједињује „Северни ток“ са гасно-транспортним системом централне и западне Европе. [www.rbc.ru/politics/19/12/2016/585715249a79470ba1da3ac3]

Према информацијама пољских медија, који се ослањају на званичну представницу министарства финансија Пољске Јоану Вајду, Варшава је већ „предложила“ ЕУ да прикочи са извршењем одлуке Европске комисије. [www.gazetaprawna.pl/artykuly/1003566,polski-rzad-zaskarzyl-do-trybunalu-ue-decyzje-ke-ws-gazociagu-opal.html]

Подсећамо да пропусна моћ гасовода OPAL износи 36 милијарди кубних метара гаса годишње, но, немачки регулатор је дозволио „Газпрому“ да искористи само 50% – што значи проток од 18 милијарди кубних метара гаса годишње. Одлуку коју је Европска комисија донела у октобру (она треба да ступи на снагу 1. јануара 2017. године) омогућава „Газпрому“ да учествује у аукцијама за упумпавање у цеви још 7,7-10,2 милијарде кубних метара гаса, то јест, да добије доступ за још 21,4-28,3% капацитета цевовода OPAL. [www.rbc.ru/politics/19/12/2016/585715249a79470ba1da3ac3]

У насталој ситуацији, позицију Пољске и њених истомишљеника тешко је оценити другачије него као свестан покушај подривања енергетске безбедности Европе ради лобирања интереса Украјине – која је не једном искористила транзитне испоруке  руског гаса европским потрошачима у својству уцене Москве и Брисела. Поред тога, Пољска се није критички обрушила само на Русију и Европску комисију, него и на Немачку – а то је већ допунски фактор раскола у ЕУ. Пољско издање Biznes Alert је оптужило немачку федералну мрежну агенцију, која се између осталог бави питањима функционисања гасовода, за „заверу“ са „Газпромом“ и немачким компанијама које се „баве трговином руским гасом, користећи OPAL». «Варшава и Брисел треба да сарађују, усмеривши се на заштиту правних основа ЕУ и да се супротстављају заверама које опслужују интересе гасног монополисте у централној и источној Европи“ – патетично узвикује издање. [biznesalert.pl/jakobik-niemcy-hamuja-sprawe-opal-korzysc-gazpromu]

Међународне „завере“ за подршку „монополисти“ – представља неку новост у теорији логичких игара. Но, када се ради о покушајима да бело представе као црно, пољски политичари и медији показују више него довољно домишљатости. Међутим, када ставимо на једну вагу извозне капацитете „Газпрома“ и реалну ситуацију на енергетским тржиштима Европе, а на другу – политичке спекулације – питање је да ли Европљани треба да учествују у проукрајинским играма Варшаве. Јер се зима заиста може показати суровом.

5 гласовa