Данима се пише о најављеним протестима у Републици Српској, дебатује, анализира, износе мишљења и процене и ко је желео да се информише заиста је све речено и кристално јасно појашњено о чему се заправо ради. Посреди је једна од модификованих верзија чувеног београдског петог октобра, који се на просторима западно од Дрине изводи не први пут од како су стављени потписи у Дејтону. Наставак разарања српског корпуса класичном вишедимензионалном обавештајно-субверзивном операцијом у организацији тзв. коалиције водећих западних обавештајних служби, које су по правилу ојачане експертима за изазивање и управљање кризама.

Ко је гледао јучерашње гостовање господина Младена Босића, председника СДС-а и једног од лидера „Савеза за промјене“ на регионалној телевизији БН,[i] могао је да утврди наведено градиво и да без већих потешкоћа закључи како је опозиција у Р. Српској која је истовремено саставни део власти на нивоу БиХ (!), овај пута решена (а биће и да је озбиљно обавезана, зна се и од кога), да доврши посао под кодним називом  „Пролеће 2016“. О томе нам је изванредно посведочио др Предраг Ћеранић у сјајној колумни – Хоће ли 14. маја доћи до „Помрачења“?, коју је написао за РТРС[ii]. Било шта додати ономе што је написао заиста би било сувишно.

Ипак, да се вратимо господину Босићу. Комплетан наступ је био посвећен економским проблемима, што је наравно најбоља могућа и проверена матрица за подбуњивање и наелектрисавање народа, и заиста је врашки тешко парирати јој. Тачно према инструкцијама Џина Шарпа и пуковника Роберта Хелвија из доба када су организовали српске (и остале) „борце“ противу „диктатора“ Милошевића. Позната теорија у којој су ударне фразе – власт је лоповска, корупција је епохалних размера, пљачка на све стране – и тако даље и томе слично. И, ето, очас посла је створен амбијент у  којем радна темепература достиже усијање. 

Актуелни геополитички токови који се директно и судбински тичу Срба у целини, стање у свету и ширем окружењу које недвосмислено указује на известан сукоб глобалних размера, удари са свих страна на српски корпус (и територије) а поготову из правца Босфора, узавреле националне страсти на простору БиХ, вехабијски екстремизам, тежње бошњачког режима у Сарајеву да се БиХ унитаризује, а то значи да РС у овом суверенистичком облику нестане, наравно да нису биле у фокусу Босића.

И ту је тачка прелома у којој се јасно могу распознати прикривени циљеви и намере оних који из позадине вуку конце и годинама раде на уништењу Републике Српске. Дакле, као и пред пети октобар у Београду – економија, пљачка, корупција, диктаторски режим, недостатак демократије, људских права, слободе…. „готов је, готов је“… и све то, присетићемо се, уз пресудну организациону и логистичку инфраструктуру западних сила, које су нас само годину дана пре тога немилосрдно засипале уранијумско-плутонијумским коктелима. И отеле Косово и Метохију протерујући преко двеста хиљада Срба са својих огњишта, да би недуго затим отцепиле Црну Гору.

При крају емисије Босић је, тачно у складу са напред наведеним шаблоном, отворено и без размишљања не само одбио молбу патријарха српског, господина Иринеја, да се протести и једне и друге стране одложе, што је свакако најрационалнији предлог у овако узаврелој атмосфери, већ је потпуно неочекивано и непримерено функцији на којој се налази и месту са кога све то изговара, кренуо у веома оштру критику, оптужујући СПЦ и патријарха лично, да су се приликом последњих избора ставили на страну Милорада Додика.

Где је у свему овоме техничка, садашња и будућа звнична власт Србије, на челу са техничким а будућим и  свемогућим премијером?

Површни посматрач, а таквих је више милиона на жалост, казаће – па, добро, Вучић је одржао конференцију за штампу, обавестио јавност (у свега неколико минута) да је разговорао са прекодринским политичким лидерима, да их је посаветовао како не сме бити проливања српске крви, и све тако редом у познатом тону „мира и стабилност“.

Наравно, на бази обавештајних података. Само нам не рече од којих служби је добио те податке – од домаћих или оних иноземних, омиљених. Поготову од оне (а баш та је главна у случају РС) са познатог и њему посебно битног Острва, које је још увек у Европској унији. 

Е, сада, зашто ово напред написано изазива пажњу и по оцени аутора крије кључ проблема? 

Уколико је заиста толико забринут за судбину Републике Српске, уколико му је најављено да би могло доћи до озбиљних сукоба два супростављена политичка табора, уколико је ризик изузетно велик – а без дилеме баш је тако – због чега није употребио свој лични ауторитет, онако како само он то зна, и наступио бар приближно као патријарх Иринеј? 

Или, преведено на народски језик – зашто није јасно дефинисао одакле ветар дува, због чега није прозвао западне покровитеље опозиционих лидера који стоје иза рушења Републике Српске, зашто се није позвао на своју омиљену крилатицу о народној вољи која је на изборима верификована а то се преко Дрине колико недавно одиграло, и тако даље и томе слично?

Друго је питање да ли би га они послушали јер их формално ништа на тако нешто не обавезује. Није, дакле, реч о томе, већ о јасном и недвосмисленом ставу премијера државе Србије на бази конкретних сазнања и валидних процена. И баш зато што нам свакодневно намеће, као што рекосмо, тему „мира и стабилности“.

Како се онда могу у тај стратешки мирољубиви пакет сместити протести наелектрисане масе на изузетно малом простору? Због чега анемичност у реаговању поводом тако озбиљног питања и сасвим извесних проблема. Откуда луксуз да и у вези са тим будемо, како је одавно у моди на обалама Саве и Дунава – неутрални?

Шта је посреди? Тешко да ћу некога убедити са тезом да је и он лично – Вучић, ангажован, макар му улога била пасивна (а није!), на пословима слабљења и гушења Републике Српске. За тако нешто су потребни, наравно, озбиљни докази. Међутим, онај ко је пажљиви посматрач и ко се бави анализом Вучићевог делања последње четири године (а делање је и оно што редовно и неретко театрално изјављује), могао је до сада да уочи јасне назнаке будућих дешавања преко Дрине.

Уколико би сада набрајали све те ситуације требало би повише простора и енергије. И нерава. Сетимо се само понижавања у и око Сребренице, посете званичном Сарајеву и реторичког форсирања целовитости БиХ уз нескривено мимоилажење најважнијих конститутивних елемената – ентитета и сличних примера.Или је можда најоригиналнији доказ то што је током 2014. године управо под његовим покровитељством (и у његовој организацији) у Републици Српској формирана својеврсна испостава Српске напредне странке – СНС, сестра близнакиња, која је названа „Странка Напредна Српска“.[iii] Гле чуда, са истом скраћеницом – „СНС“, са идентичним ознакама, распоредом боја, обликом слова у називу. О програму странке и стремљењу ка Европској унији да и не говоримо.[iv]

Додуше, та „посестрима“ је заштитила свој имиџ – лого, назив и скраћеницу „СНС“ и то ни мање ни више него код Института за интелектуално власништво Републике Српске.[v] Зашто ли су то урадили, питам се, питам? Оригиналности и изворности ради или због фингиране дистанце?

На званичном сајту „Странке напредна српска – СНС“ између осталог, дословно стоји:

Напредна српска је настала по узору на политичку странку, која је у Србији владајућа, Српску напредну странку, а са којом ми имамо блиске односе и пријатељску сарадњу. Њихова политика и начин на који воде Србију нам се чини као прави пут, којим једна земља треба да се креће, на свом путу ка просперитету, привредном, културолошком, образовном, на путу ка Европској унији!“

Приликом формирања те политичке странке као потпуно нове на политичкој сцени Српске, као почасни гости али и говорници појавили су се угледни српски напредњаци из самог врха матице – Милован Дрецун и Владимир Ђукановић. Бар према ономе како сведочи рубрика „галерија“ на сајту[vi] и у прилог томе ево пар интересантних фотографија:

61572_245767935603901_662339092_n

1011683_245768195603875_620724467_n

970591_245768005603894_1327368093_n

Е, сада, неко ће се запитати – шта је ту спорно, нису они једина странка у Р. Српској која има блиске пријатељске и остале односе са другим странкама у Србији?

Није ништа „спорно“ али је свакако веома занимљиво да је „Странка напредна српска“ чланица „Савеза за промјене“ и као таква учесник протеста, на којем ће се „ослобађати Република Српска“. И не само то, већ је господин Адам Шукало, председник странке, један од најгрлатијих гласноговорника опозиције. Овај аутор га је више пута гледао и слушао у редовним извештајима на ТВ БН. И то испред нареченог Савеза. Нема се шта додати – Вучић у минијатури. Макар по енергији и жестини критике. 

Да ли је све то само случајност, неважна симболика или врло конкретна намера и деловање СНС централе из Београда? 

Можда ће ме Александар Вучић, колико у току дана или бар у суботу пре подне, демантовати и повући неки неочекивани а позитиван и умирујући потез. Рецимо, да замоли супростављене струје на привремени моратирујум око протеста. Било би ми драго да се то догоди. 

На крају, али оно што је свакако најважније, надам се да су председник Републике Српске, тамошња Влада и посебно Министарство унутрашњих послова, извукли поуке из београдског петог октобра и да су се адекватно припремили. И да ће бити истрајни. 

Хтели то или не и овога пута су на бранику целокупног Српства.

И убеђен сам да ће издржати.

[i] www.rtvbn.com/3817701/Bosic-Protesta-ce-biti

[ii]naprednasrpska.org/wp-content/gallery/bijeljina-2014/61572_245767935603901_662339092_n.jpg

[iii] naprednasrpska.org/?lang=sr

[iv] naprednasrpska.org/o-nama/?lang=sr

[v] naprednasrpska.org/wp-content/uploads/2016/03/12834980_910536915723695_211792504_n.jpg

[vi] naprednasrpska.org/galerija/foto/?lang=sr

51 глас