У земљама централне и источне Европе распириле су се нимало наивне страсти око њиховог места и улоге у ЕУ и НАТО-у. Становници Чешке, на пример, активно потписују петицију са захтевом властима у Прагу да република изађе из састава Европске уније. У овом тренутку број скупљених потписа износи око 100 хиљада и тај број непрекидно расте.

А становници суседне Словачке озбиљно су забринути натовским војно-политичким играма које се одвијају у тој земљи. Иако је Брисел покушао да недавно премештање војне технике Североатланске алијансе по територији Словачке објасни као већ унапред договорене војне вежбе, то ових дана обнародована идеја о стварању војних НАТО база у близини Братиславе носи много озбиљнији и опаснији карактер по националне интересе Словачке. Како је национално министарство одбране било принуђено да призна, ради се о припреми стварања координационе групе НАТО пакта. Та група ће моћи “у случају потребе” да омогући брз распоред оперативних НАТО снага на територији земље.

Јасно је да ће од сличног распоређивања остати само један корак до потпуног увлачења Словачке у било какву натовску војну авантуру на коју се могу одлучити у Бриселу и Вашингтону. Овде посебно може бити говора о учешћу НАТО јединица (укључујући и саме словачке војнике) у сукоб у Украјини, на страни кијевских националиста. Друга могућа варијанта је организација пребацивања јединица у Сирију ради покривања терориста, који воде борбу против председника Башара Асада, пред налетима руске авијације.

Оба сценарија ће за Словачку значити не само коначни губитак државног суверенитета, него и пуноправно учешће у рату за туђе и туђинске интересе. Тим пре што је на њеном месту лако замислити и сваку другу земљу централне и источне Европе. Јер, НАТО планира да горе наведене координационе групе створи не само у Словачкој, него и у Мађарској, Естонији, Летонији, Литванији, Пољској, Бугарској и Румунији.

Због тога није чудно што становници Словачке све активније учествују у различитим антинатовским догађањима – од прекривања путева пред војном техником алијансе, до организације масовних манифестација под антибриселским и антивашингтонским паролама. Према подацима немачке радио-станице Deutsche Welle, 74% становника Словачке противи се стварању НАТО база у земљи и у свим централноевропским регионима.

Последњи пут сличне масовне манифестације у централној и источној Европи одржаване су 1999. године – у јеку НАТО напада на тадашњу СР Југославију. Али тада те земље ипак још увек нису биле чланице и НАТО-а. И због тога се поставља логично питање: уколико се три четвртине становника Словачке противи изградњи НАТО база – да ли уопште има смисла чланство земље у Североатланској алијанси?

Све горе написано директно се односи и на земље Балкана – у том смилу и на Србију. Тамошњи представници владајућих кругова воле да за време својих посета Вашингтону и Бриселу, и када треба и када не треба, расуђују о својој привржености евроатланским вредностима. Међутим, те вредности су релативан појам. Вредност те исте Србије или Црне Горе у очима НАТО-а огледа се искључиво у могућности искоришћавања те земље у својству обичног глупог војника, зарад остварења сопствених војно-политичких сценарија. Или у својству платформе за војне базе које опслужују војни сценарио из периода “Хладног рата” – па тако и “добре” терористе са тачке гледишта Запада.

Прочитај без интернета:
33 гласa